© Совет на Европа/ Европски суд за човекови права, 2012. Овој превод е изработен со поддршка на Human Rights Trust Fund на Советот на Европа (/humanrightstrustfund). Преводот не е обврзувачки за Судот. За понатамошни информации видете ја целосната назнака за авторски права на крајот на овој документ.
© Council of Europe/European Court of Human Rights, 2012. This translation was commissioned with the support of the Human Rights Trust Fund of the Council of Europe (/humanrightstrustfund). It does not bind the Court. For further information see the full copyright indication at the end of this document.
© Conseil de l’Europe/Cour européenne des droits de l’homme, 2012. La présente traduction a été effectuée avec le soutien du Fonds fiduciaire pour les droits de l’homme du Conseil de l’Europe (/humanrightstrustfund). Elle ne lie pas la Cour. Pour plus de renseignements veuillez lire l’indication de copyright/droits d’auteur à la fin du présent document.
Информативна белешка за судската пракса на Судот бр. 123
октомври 2009
Appel-Irrgang and Others v. Germany - 45216/07
Одлука 6.10.2009 [Секција V]
Член 2 од Протокол 1
Почитување за филозофските уверувања на родителите
Почитување за верските уверувања на родителите
Задолжителни секуларни часови по етика, без можност за изземање за ученици од државни средни училишта: недопуштено
Факти – Во 2006 Бундестагот во Берлин го дополнил Законот за училишта за да вклучи задолжителни часови по етика за сите ученици во државните средни училишта. Апликантите, кои се протестанти, побарале од училиштето да го изземе првиот апликант од часовите по етика, но без успех. Сите нивни последователни жалби биле отфрлени.
Право – Член 2 од Протокол 1: Апликантите се жалеле главно дека часовите по етика не биле неутрални и дека нивната секуларна природа била спротивна на нивните верски уверувања. За Судот, целта на лекциите – да се промовира склоноста и способноста на средношколците, независно од нивното потекло, да се осврнат на фундаменталните културни и етички проблеми на поединци и на општествениот живот, со цел да ги развијат своите социјални вештини и нивната способност за интеркултурен дијалог и етичко размислување – е во согласност со принципите на плурализам и објективност отелотворени во Член 2 од Протоколот 1 и со препораките на Парламентарното собрание на Советот на Европа. Лекциите се неутрални и не даваат поголема важност на една вероисповест или религија во однос на друга. Тие на сите ученици им ги нудат истите основни вредности и ги учат да бидат отворени кон луѓе чии уверувања се различни од нивните. Понатаму, како што посочи Сојузниот управен суд, иако од наставниците се очекуваше да имаат сопствени гледишта за етичките прашања на коишто се осврнуваат часовите и да им ги објаснат на нивните ученици уверливо, не им е дозволено несоодветно влијаење врз учениците. Што се однесува до изведената настава, Судот забележал дека апликантите не тврделе дека предметот, онака како што всушност се подучувал во односната учебна година содржел непочитување на нивните религиски уверувања или имал намера да индоктринира.
Што се однесува до аргументот на апликантите дека и покрај христијанската традиција на Германија, христијанската религија не била соодветно заспатена во курсот по етика, Судот сметал дека изборот на училишните власти за неутрален курс што остава простор за различни верувања и уверувања, сам по себе не претставува проблем во поглед на Конвенцијата. Федералниот уставен суд го потврдил тој избор, имајќи ги предвид специфичните практични околности и верската ориентација во Land (регионот на Берлин). Понатаму, прашањето спаѓа во маргината на дискреција оставена на државите. Што се однесува до тврдењата на апликантите дека курсот по етика бил спротивен на нивните верски уверувања, Судот воочил дека не може да се смета дека се дава приоритет на едно конкретно верување, вклучувајќи ја и христијанската вера, ниту дека се ограничуваат или оспоруваат други верувања, ниту во Законот за училишта, ниту во наставната програма. Релевантните одредби предлагаат осврт на верските принципи и повикуваат училиштата да обработат определени теми во соработка со верски или филозофски заедници. Што се однесува до аргументот на апликантите дека часовите, исто така, содржат идеи или концепти критични кон христијанските верувања или спротивставени на нив, Судот сметал дека од Конвенцијата не е можно да се изведе право да не се биде изложен на верувања спротивни на своето. Понатаму, ништо не го пречувало првиот апликант да продолжи да го посетува курсот по протестантска религија што го нудело училиштето, а ништо не ги спречило нејзините родители да ја просветлуваат и советуваат својата ќерка, играјќи ја својата природна улога како воспитувачи и водејќи ја во насока компатибилна со нивните сопствени религиозни уверувања.
Соодветно, со воведувањето задолжителни часови по етика, националните власти не ја пречекориле маргината на дискреција што им ја дал Член 2 од Протокол 1. Властите на Берлин, оттука, не биле обврзани да дозволат генерално изземање од курсот. Фактот што друг германски Land решил да дозволи вакво изземање, не правел разлика за овој заклучок.
Заклучок: недопуштено (очигледно неосновано).
На овој линк може да се најдат Case-Law Information Notes
© Совет на Европа/Европски суд за човекови права 2012
Официјални јазици на Европскиот суд за човекови права се англискиот и францускиот. Овој превод е изработен со поддршка на Human Rights Trust Fund на Советот на Европа (/humanrightstrustfund). Преводот не е обврзувачки за Судот, ниту Судот презема било каква одговорност за неговиот квалитет. Преводот може да се префрли од HUDOC базата на податоци за судската пракса на Европскиот суд за човекови права () или од други бази на податоци со кои Судот го споделил. Може да биде репродуциран за некомерцијални цели под услов да се наведе потполниот наслов на предметот заедно со горната назнака за авторски права и споменувањето на Human Rights Trust Fund. Ако постои намера да се употреби некој дел од овој превод за комерцијални цели, Ве молиме контактирајте ги publishing@.
© Council of Europe/European Court of Human Rights, 2012.
The official languages of the European Court of Human Rights are English and French. This translation was commissioned with the support of the Human Rights Trust Fund of the Council of Europe (/humanrightstrustfund). It does not bind the Court, nor does the Court take any responsibility for the quality thereof. It may be downloaded from the HUDOC case-law database of the European Court of Human Rights () or from any other database with which the Court has shared it. It may be reproduced for non-commercial purposes on condition that the full title of the case is cited, together with the above copyright indication and reference to the Human Rights Trust Fund. If it is intended to use any part of this translation for commercial purposes, please contact publishing@.
© Conseil de l’Europe/Cour européenne des droits de l’homme, 2012.
Les langues officielles de la Cour européenne des droits de l’homme sont le français et l’anglais. La présente traduction a été effectuée avec le soutien du Fonds fiduciaire pour les droits de l’homme du Conseil de l’Europe (/humanrightstrustfund). Elle ne lie pas la Cour, et celle-ci décline toute responsabilité quant à sa qualité. Elle peut être téléchargée à partir de HUDOC, la base de jurisprudence de la Cour européenne des droits de l’homme (), ou de toute autre base de données à laquelle HUDOC l’a communiquée. Elle peut être reproduite à des fins non commerciales, sous réserve que le titre de l’affaire soit cité en entier et s’accompagne de l’indication de copyright ci-dessus ainsi que de la référence au Fonds fiduciaire pour les droits de l’homme. Toute personne souhaitant se servir de tout ou partie de la présente traduction à des fins commerciales est invitée à le signaler à l’adresse suivante : publishing@.
Full & Egal Universal Law Academy