© Совет на Европа/ Европски суд за човекови права, 2012. Овој превод е изработен со поддршка на Human Rights Trust Fund на Советот на Европа (/humanrightstrustfund). Преводот не е обврзувачки за Судот. За понатамошни информации видете ја целосната назнака за авторски права на крајот на овој документ.
© Council of Europe/European Court of Human Rights, 2012. This translation was commissioned with the support of the Human Rights Trust Fund of the Council of Europe (/humanrightstrustfund). It does not bind the Court. For further information see the full copyright indication at the end of this document.
© Conseil de l’Europe/Cour européenne des droits de l’homme, 2012. La présente traduction a été effectuée avec le soutien du Fonds fiduciaire pour les droits de l’homme du Conseil de l’Europe (/humanrightstrustfund). Elle ne lie pas la Cour. Pour plus de renseignements veuillez lire l’indication de copyright/droits d’auteur à la fin du présent document.
Информативна белешка за судската пракса на Судот, бр. 111
август-септември 2008
Boivin v. 34 State members of the Council of Europe - 73250/01
Decision 9.9.2008 [Section V]
Член 1
Одговорност на државите
Спор што целосно потпаѓа во рамки на внатрешниот правен систем на меѓународна организација со стекнат сопствен статус на правно лице, одделен од оној на нејзините членови: недопуштено
Член 35
Член 35-3
Ratione personae
Спор што целосно потпаѓа во рамки на внатрешниот правен систем на меѓународна организација со стекнат сопствен статус на правно лице, одделен од оној на нејзините членови: недопуштено
Апликантот беше именуван за главен сметководител на тело кое делуваше под овластување на Европската организација за безбедност на воздушната навигација (Eurocontrol), во која Белгија и Франција се земји-членки. Сепак, неговото именување беше неколку пати откажувано. На крајот, тој беше отпуштен и, по вложувањето бројни управни приговори, тој поднесе жалба пред Управниот трибунал на Меѓународната организација на трудот (the International Labour Organisation’s Administrative Tribunal, ILOAT), којшто има исклучива надлежност да ги решава споровите меѓу Eurocontrol и неговите вработени. ILOAT ја потврди одлуката, откажувајќи го именувањето и делумно го одобри барањето на апликантот за надомест.
Недопуштен во однос на примената против 32 држави: Првично, апликацијата е поднесена против Белгија и Франција. Потоа, апликантот ја прошири на 32 други високи земји – потписнички. Сепак, конечната одлука во овој предмет е пресудата на ILOAT, за која апликантот бил известен речиси четири години пред да ја поднесе својата апликација: правило на шест месеци.
Недопуштена во однос на апликацијата против Франција и Белгија: Апликацијата треба да се испитува во светлина на принципите изложени во предметите каде Судот бил повикан да определи дали одговорноста на државите – потписнички на Конвенцијата може да се покрене согласно Конвенцијата, заради дејства или пропуштања поврзани со нивното членство во меѓународна организација (види, на пример, Bosphorus Hava Yolları Turizm ve Ticaret Anonim Şirketi “Bosphorus Airways” – Ireland, [GC], no. 45036/98, CEDH 2005‑VI, Information Note no. 76). Поплаките на апликантот биле, во суштина, насочени против пресудата донесена од меѓународен трибунал надвор од јурисдикцијата на тужените држави, во контекст на работен спор што целосно спаѓа во рамки на внатрешниот правен систем на меѓународна органзација што се стекнала со сопствен статус на правно лице, одделен од оној на своите земји – членки. Во ниеден момент Франција ни Белгија не интервенирале директно или индиректно во спорот, па ниту едно дејствие или пропуштање на овие држави или нивните власти не може да се смета дека покренува нивна одговорност согласно Конвенцијата. Во таа смисла, треба да се разграничи овој предмет од предметите каде проблематично прашање е меѓународна одговорност на тужените држави. За разлика од овие предмети, каде во сите односните држава или држави се вклучени директно или индиректно, во овој предмет не може да се каже дека апликантот бил под јурисдикција на тужените држави во смисла на Член 1 од Конвенцијата. Наводните повреди, оттука, не можат да се припишат на Франција и Белгија. Во однос на можната одговорност на Eurocontrol, организацијата не е потписник на Конвенцијата, па оттука не може да се смета за одговорна согласно нејзините одредби: incompatible ratione personae.
На овој линк може да се најдат Case-Law Information Notes
© Совет на Европа/Европски суд за човекови права 2012
Официјални јазици на Европскиот суд за човекови права се англискиот и францускиот. Овој превод е изработен со поддршка на Human Rights Trust Fund на Советот на Европа (/humanrightstrustfund). Преводот не е обврзувачки за Судот, ниту Судот презема било каква одговорност за неговиот квалитет. Преводот може да се префрли од HUDOC базата на податоци за судската пракса на Европскиот суд за човекови права () или од други бази на податоци со кои Судот го споделил. Може да биде репродуциран за некомерцијални цели под услов да се наведе потполниот наслов на предметот заедно со горната назнака за авторски права и споменувањето на Human Rights Trust Fund. Ако постои намера да се употреби некој дел од овој превод за комерцијални цели, Ве молиме контактирајте ги publishing@.
© Council of Europe/European Court of Human Rights, 2012.
The official languages of the European Court of Human Rights are English and French. This translation was commissioned with the support of the Human Rights Trust Fund of the Council of Europe (/humanrightstrustfund). It does not bind the Court, nor does the Court take any responsibility for the quality thereof. It may be downloaded from the HUDOC case-law database of the European Court of Human Rights () or from any other database with which the Court has shared it. It may be reproduced for non-commercial purposes on condition that the full title of the case is cited, together with the above copyright indication and reference to the Human Rights Trust Fund. If it is intended to use any part of this translation for commercial purposes, please contact publishing@.
© Conseil de l’Europe/Cour européenne des droits de l’homme, 2012.
Les langues officielles de la Cour européenne des droits de l’homme sont le français et l’anglais. La présente traduction a été effectuée avec le soutien du Fonds fiduciaire pour les droits de l’homme du Conseil de l’Europe (/humanrightstrustfund). Elle ne lie pas la Cour, et celle-ci décline toute responsabilité quant à sa qualité. Elle peut être téléchargée à partir de HUDOC, la base de jurisprudence de la Cour européenne des droits de l’homme (), ou de toute autre base de données à laquelle HUDOC l’a communiquée. Elle peut être reproduite à des fins non commerciales, sous réserve que le titre de l’affaire soit cité en entier et s’accompagne de l’indication de copyright ci-dessus ainsi que de la référence au Fonds fiduciaire pour les droits de l’homme. Toute personne souhaitant se servir de tout ou partie de la présente traduction à des fins commerciales est invitée à le signaler à l’adresse suivante : publishing@.
Full & Egal Universal Law Academy