© Совет на Европа/ Европски суд за човекови права, 2012. Овој превод е изработен со поддршка на Human Rights Trust Fund на Советот на Европа (/humanrightstrustfund). Преводот не е обврзувачки за Судот. За понатамошни информации видете ја целосната назнака за авторски права на крајот на овој документ.
© Council of Europe/European Court of Human Rights, 2012. This translation was commissioned with the support of the Human Rights Trust Fund of the Council of Europe (/humanrightstrustfund). It does not bind the Court. For further information see the full copyright indication at the end of this document.
© Conseil de l’Europe/Cour européenne des droits de l’homme, 2012. La présente traduction a été effectuée avec le soutien du Fonds fiduciaire pour les droits de l’homme du Conseil de l’Europe (/humanrightstrustfund). Elle ne lie pas la Cour. Pour plus de renseignements veuillez lire l’indication de copyright/droits d’auteur à la fin du présent document.
Информативна белешка за судската пракса на Судот, бр.151
април 2012
Boulois v. Luxembourg [GC] - 37575/04
Пресуда 3.4.2012 [GC]
Член 6
Граѓанска постапка
Член 6-1
Граѓански права и обврски
Постојано одбивање од страна на затворска комисија, без право на жалба до управни судови, да му одобри привремено отсуство на затвореник: нема повреда
Факти – Апликантот бил осуден на затворска казна од петнаесет години. Меѓу 2003 и 2006 година тој поднел шест барања за одење на отсуство, под образложение дека сака да заврши некои управни работи и да посетува курсеви за добивање квалификации. Затворската комисија ги одбила сите негови барања. Апликантот поднел барање за судска ревизија на првите две решенија за одбивање до Управниот суд, кој се прогласил за ненадлежен да го разгледува барањето. Високиот управен суд ја потврдил пресудата.
Во пресудата од 14 декември 2010 година (видете Информативна белешка бр. 136), Советот со четири наспрема три гласа утврди дека е сторена повреда на член 6 § 1 врз основа на тоа што отсуството на каква било одлука за меритумот на барањето за судска ревизија го поништува ефектот на ревизијата на одлуките на Затворската комисија од страна на управните судови. Исто така, законите кои се во сила не им нудат на затворениците друг правен лек.
Право – Член 6 § 1: Член 6 § 1 од Конвенцијата не е применлив во рамки на неговиот кривичен аспект, со оглед дека постапките во врска со затворскиот систем во принцип не се поврзани со утврдување „кривично дело“. Според тоа, Судот мораше да оцени дали апликантот има „граѓанско право“ за потоа да разгледува дали процедуралните мерки на заштита што ги овозможува член 6 § 1 се применливи на постапките во врска со неговите барања за отсуство од затвор. Тој прво мораше да утврди дели апликантот има „право“ на отсуство од затвор. Домашното законодавство го дефинира отсуството од затвор како дозвола да се напушти затворот за дел од денот или за периоди од дваесет и четири часа. Ова е „привилегија“ која „[може] да им се даде” на затворениците во одредени околности. Намерата на законодавецот, очигледно, е создавање привилегија во однос на која не се предвидува правен лек. Надлежните органи имаат дискреционо право за тоа дали да одобрат или да не одобрат отсуство, дури и кога засегнатиот затвореник формално ги задоволува потребните критериуми. Во однос на толкувањето на законите од страна на домашните судови, управните судови се прогласиле за ненадлежни да го испитаат барањето на апликантот за судска ревизија. Согласно тоа, апликантот не може аргументирано да тврди дека има „право“ кое е признаено во домашниот правен систем. Исто така, иако Судот ја признал легитимната цел на политиката на прогресивна социјална реинтеграција на лица осудени на затворска казна, ниту Конвенцијата ниту Протоколите кон неа експлицитно не предвидуваат право на отсуство од затвор. Истото се однесува и во врска со евентуален можен принцип на меѓународното право. На крај, меѓу земјите-членки не постои консензус во однос на статусот на отсуството од затвор и договорите за негово одобрување. Во секој случај, тужената држава далеку од тоа да е индиферентна кон прашањето на опшвената реинтеграција на затворениците, како што потврдува постоењето на затворското отсуство и на законодавната реформа, која е во тек во однос на извршување казни.
Со оглед на сите овие аспекти, барањата на апликантот не се однесуваат на „право“ признаено во правото на Луксембург или во Конвенцијата. Согласно тоа, член 6 не е применлив.
Заклучок: нема повреда (петнаесет наспрема два гласа).
На овој линк може да се најдат Case-Law Information Notes
© Совет на Европа/Европски суд за човекови права 2012
Официјални јазици на Европскиот суд за човекови права се англискиот и францускиот. Овој превод е изработен со поддршка на Human Rights Trust Fund на Советот на Европа (/humanrightstrustfund). Преводот не е обврзувачки за Судот, ниту Судот презема било каква одговорност за неговиот квалитет. Преводот може да се префрли од HUDOC базата на податоци за судската пракса на Европскиот суд за човекови права () или од други бази на податоци со кои Судот го споделил. Може да биде репродуциран за некомерцијални цели под услов да се наведе потполниот наслов на предметот заедно со горната назнака за авторски права и споменувањето на Human Rights Trust Fund. Ако постои намера да се употреби некој дел од овој превод за комерцијални цели, Ве молиме контактирајте ги publishing@.
© Council of Europe/European Court of Human Rights, 2012.
The official languages of the European Court of Human Rights are English and French. This translation was commissioned with the support of the Human Rights Trust Fund of the Council of Europe (/humanrightstrustfund). It does not bind the Court, nor does the Court take any responsibility for the quality thereof. It may be downloaded from the HUDOC case-law database of the European Court of Human Rights () or from any other database with which the Court has shared it. It may be reproduced for non-commercial purposes on condition that the full title of the case is cited, together with the above copyright indication and reference to the Human Rights Trust Fund. If it is intended to use any part of this translation for commercial purposes, please contact publishing@.
© Conseil de l’Europe/Cour européenne des droits de l’homme, 2012.
Les langues officielles de la Cour européenne des droits de l’homme sont le français et l’anglais. La présente traduction a été effectuée avec le soutien du Fonds fiduciaire pour les droits de l’homme du Conseil de l’Europe (/humanrightstrustfund). Elle ne lie pas la Cour, et celle-ci décline toute responsabilité quant à sa qualité. Elle peut être téléchargée à partir de HUDOC, la base de jurisprudence de la Cour européenne des droits de l’homme (), ou de toute autre base de données à laquelle HUDOC l’a communiquée. Elle peut être reproduite à des fins non commerciales, sous réserve que le titre de l’affaire soit cité en entier et s’accompagne de l’indication de copyright ci-dessus ainsi que de la référence au Fonds fiduciaire pour les droits de l’homme. Toute personne souhaitant se servir de tout ou partie de la présente traduction à des fins commerciales est invitée à le signaler à l’adresse suivante : publishing@.
Full & Egal Universal Law Academy