Совет на Европа/Европски суд за човекови права, 2016. Овој превод е направен со поддршка на Специјалниот фонд за човекови права на Советот на Европа (/humanrightstrustfund). Тој не го обврзува Судот. За дополнителни информации погледнете ја целосната информација во врска со авторско право на крајот од овој документ.
© Council of Europe/European Court of Human Rights, 2016. This translation was commissioned with the support of the Human Rights Trust Fund of the Council of Europe (/humanrightstrustfund). It does not bind the Court. For further information see the full copyright indication at the end of this document.
© Conseil de l’Europe/Cour européenne des droits de l’homme, 2016. La présente traduction a été effectuée avec le soutien du Fonds fiduciaire pour les droits de l’homme du Conseil de l’Europe (/humanrightstrustfund). Elle ne lie pas la Cour. Pour plus de renseignements veuillez lire l’indication de copyright/droits d’auteur à la fin du présent document.
Информативна белешка за судската пракса на Судот Бр. 191
Декември 2015
Ченгиз и други (Cengiz et autres) против Турција - 48226/10 и 14027/11
Пресуда 1.12.2015 [Оддел II]
.
Член 34
Жртва
Блокирање на пристапот до целиот YouTube во случај кога жалителите се негови активни корисници: признавање на статусот на жртва
Член 10
Член 10-1
Слобода на пренесување на информации
Слобода на добивање на информации
Блокирање на пристапот до целиот YouTube без правен основ: повреда
Факти - Во мај 2008 година, судот во Анкара, сметајќи дека особено содржината на десет страници на YouTube ја прекршиле забраната за навреда на споменот на Ататурк, наредил блокирање на пристапот до целиот сајт. Жалителите, активни корисници на сајтот, поднеле жалба против оваа одлука. Тие биле одбиени врз основа на тоа дека не биле странки во истражната постапка и оттука немале право да постапуваат.
Законот на кој се темелела одлуката на судот бил изменет после настаните од случајот, со цел да се овозможи блокирањето на пристапот до целината на интернет сајт, а не повеќе само до спорната содржина.
Право – Член 10 : Жалителите ги поднеле своите жалби пред Судот како активни корисници на YouTube, истакнувајќи ги особено последиците на спорното блокирање врз нивната академска работа, како и важните карактеристики на сајтот во прашање. Особено, тие тврдат дека, со користење на своите сметки на YouTube, тие ја употребуваат оваа платформа не само за пристап до видеа поврзани со нивната професионална област, но, исто така, на активен начин, за симнување и споделување на вакви фајлови. Покрај тоа, некои од нив појасниле дека на сајтот објавувале снимки за нивните академски активности. Освен тоа, YouTube емитува не само уметнички и музички дела, туку исто така претставува многу популарна платформа за политичкиот дискурс и политичките и социјалните активности. Фајловите емитувани на YouTube вклучуваат меѓу другото информации кои можат да бидат од особен интерес за секого. Всушност, овој сајт заради оспорената мерка станувал недостапен иако содржел специфични информации за жалителите што не биле лесно достапни со помош на други средства. Овој сајт е исто така важен извор на комуникација за жалителите. Освен тоа, YouTube е веб-сајт за хостирање на видеа, каде што корисниците можат да испратат, да гледаат и споделуваат видеа и претставува, без сомнение, важен начин за остварување на слободата на примање и пренесување на информации и идеи. Особено, политичките информации што се игнорирани од страна на традиционалните медиуми често биле објавувани преку YouTube, со што се овозможила појавата на граѓанско новинарство. Во оваа смисла, оваа платформа е уникатна, заради нејзините својства, нејзиното ниво на достапност и особено заради нејзиното потенцијално влијание, и, во времето на нсатаните, не постоела друга иста таква платформа.
Оттука, жалителите, иако не биле директно засегнати од одлуката на блокирање на пристапот до YouTube, можат легитимно да тврдат дека мерката во прашање имала влијание на нивното право на примање и пренесување на информации и идеи. Каква и да била нејзината правна основа, таквата мерка имала за цел да влијае на пристапноста на интернет. Оттука, таа ја вклучувала надлежноста на тужената држава во согласност со членот 10.
Што се однесува на законитоста на мешањето, треба да се напомене дека законот во прашање не дозволувал блокирање на пристапот до целиот веб-сајт заради содржината на една од веб страниците што ги хостирал. Така, само блокирањето на пристапот до одредена публикација можело да се нареди, ако имало доволно основи за сомневање дека, по својата содржина, таквата публикација соодветствува на некое од кривичните дело наведени во законот. Следствено, кога кривичниот суд одлучил да го блокира целосно пристапот до YouTube, ниту една законска одредба не му доделувала такво овластување. Така, технологијата на URL филтрирање за веб-сајтовите базирани во странство не е достапна во Турција. Поради тоа, во пракса, административно тело одлучува да блокира секаков пристап до целиот сајт во прашање за да ги изврши судските одлуки кои се однесуваат на одредена содржина. Меѓутоа, властите требало особено да го земат во предвид фактот дека таква мерка, заади која станува недостапна голема количина на информации, значително влијае на правата на интернет корисниците и има значаен колатерален ефект.Оттука, оспорената мерка не го исполнува условот на законитост.
Заклучок: повреда (едногласно).
Член 41: Утврдувањето на повреда е доволно само по себе за моралната штета.
Член 46: По поднесувањето на овој случај, законот во прашање бил изменет. Блокирањето на пристапот до целиот веб-сајт отсега може да се нареди доколку се исполнети условите наведени во законот. Овие измени биле направени после настаните од случајот. Меѓутоа, Судот нема за задача да се прознесе in abstracto за компатибилноста со Конвенцијата на правниот режим на блокирањето на пристапот до веб-сајтови онаков како што бил на сила во Турција, во времето на случувањата, или каков што е сега, туку тој треба да го оцени in concreto влијанието на примената на одредбите во прашање врз правото на жалителите на слобода на изразување. Оттука, не е неопходно, во околностите на овој случај, да се одлучува за барањето на жалителите да се изрече судска забрана под членот 46 од Конвенцијата.
(Видете исто Ahmet Yıldırım c. Turquie, 3111/10, 18 декември 2012, Информативна белешка 158, и тематската фиша Нови технологии)
© Совет на Европа/Европски суд за човекови права
Изготвено од страна на секретаријатот, ова резиме не го обврзува Судот.
Кликнете тука за да пристапите до Информативна белешки за судската пракса
© Совет на Европа/Европски суд за човекови права, 2016.
Службени јазици на Европскиот суд за човекови права се англискиот и францускиот. Овој превод е направен со поддршка на Специјалниот фонд за човекови права на Советот на Европа (/humanrightstrustfund). Тој не го обврзува Судот, ниту пак Судот презема некаква одговорност за квалитетот на истиот. Може да се преземе од HUDOC базата на судската пракса на Европскиот суд за човекови права () или од секоја друга база на податоци со која Судот го споделил. Може да се прават копии за некомерцијални цели под услов да се цитира полниот наслов на случајот, заедно со горенаведениот знак за авторско право и упатувањето на Специјалниот фонд за човекови права. Доколку се планира некој дел од овој превод да се користи за комерцијални цели, ве молиме обратете се на publishing@
© Council of Europe/European Court of Human Rights, 2016.
The official languages of the European Court of Human Rights are English and French. This translation was commissioned with the support of the Human Rights Trust Fund of the Council of Europe (/humanrightstrustfund). It does not bind the Court, nor does the Court take any responsibility for the quality thereof. It may be downloaded from the HUDOC case-law database of the European Court of Human Rights () or from any other database with which the Court has shared it. It may be reproduced for non-commercial purposes on condition that the full title of the case is cited, together with the above copyright indication and reference to the Human Rights Trust Fund. If it is intended to use any part of this translation for commercial purposes, please contact publishing@
© Conseil de l’Europe/Cour européenne des droits de l’homme, 2016
Les langues officielles de la Cour européenne des droits de l’homme sont le français et l’anglais. La présente traduction a été effectuée avec le soutien du Fonds fiduciaire pour les droits de l’homme du Conseil de l’Europe ()). Elle ne lie pas la Cour, et celle-ci décline toute responsabilité quant à sa qualité. Elle peut être téléchargée à partir de HUDOC, la base de jurisprudence de la Cour européenne des droits de l’homme (), ou de toute autre base de données à laquelle HUDOC l’a communiquée. Elle peut être reproduite à des fins non commerciales, sous réserve que le titre de l’affaire soit cité en entier et s’accompagne de l’indication de copyright ci-dessus ainsi que de la référence au Fonds fiduciaire pour les droits de l’homme. Toute personne souhaitant se servir de tout ou partie de la présente traduction à des fins commerciales est invitée à le signaler à l’adresse suivante : publishing@
Full & Egal Universal Law Academy