© Совет на Европа/ Европски суд за човекови права, 2015. Овој превод е изработен со поддршка на Human Rights Trust Fund на Советот на Европа (/humanrightstrustfund). Преводот не е обврзувачки за Судот. За понатамошни информации видете ја целосната назнака за авторски права на крајот на овој документ.
© Council of Europe/European Court of Human Rights, 2015. This translation was commissioned with the support of the Human Rights Trust Fund of the Council of Europe (/humanrightstrustfund). It does not bind the Court. For further information see the full copyright indication at the end of this document.
© Conseil de l’Europe/Cour européenne des droits de l’homme, 2015. La présente traduction a été effectuée avec le soutien du Fonds fiduciaire pour les droits de l’homme du Conseil de l’Europe (/humanrightstrustfund). Elle ne lie pas la Cour. Pour plus de renseignements veuillez lire l’indication de copyright/droits d’auteur à la fin du présent document.
Информативна белешка од судската пракса на Судот бр. 176
Јули 2014 г.
Центарот за правни ресурси против Романија [ГСС] - 47848/08
Пресуда 17.7.2014 [ГСС]
Член 34
Locus standi
Позицијата на невладина организација да поднесе жалба во име на починат пациент со ментален хендикеп
Член 2
Позитивни обврски
Не е обезбедена соодветна нега за пациент со ментален хендикеп позитивен за ХИВ: повреда.
Член 46
Член 46-2
Извршување на пресудата
Мерки од општ карактер
Од тужената држава се барало да преземе општи мерки за да се обезбеди независно застапување за лица со ментален хендикеп
Факти – Жалбата била поднесена од невладина организација, Центарот за правни ресурси (ЦПР), во име на млад Ром, г-динот Кампеану, кој починал во 2004 г. на возраст од 18 години. Г-динот Кампеану бил сместен во сиропиталиште по раѓањето откако бил напуштен од неговата мајка. Уште кога бил мал бил дијагностициран како позитивен на ХИВ и со тежок ментален хендикеп. Кога станал полнолетен тој морал да го напушти центарот за деца со хендикеп каде што бил сместен и бил подложен на низа проценки со став да биде сместен во специјализирана институција. Откако низа установи одбиле да го примат заради неговата состојба, тој на крај бил примен во центар за здравствена и социјална грижа, каде утврдиле дека тој бил во напредна фаза на психијатриска и физичка деградација, и дека не примал никакви антиретровирусни лекови и страдал од неисхранетост. Неколку дена подоцна тој бил примен во психијатриска болница затоа што покажувал хиперагресивно однесување. Засегнатата болница претходно се изјаснила дека нема услови за пациент со ХИВ. Таму бил посетен од тим на ЦПР, кој известил дека го нашле сам во соба која не се греела, со кревет но без постелнина и облечен само во горна пижама. Иако не можел да јаде или користи тоалет без помош, болничкиот персонал одбивал да му помогне од страв да не се заразат со ХИВ. Тој одбивал храна и лекови и затоа добивал само гликоза преку инфузија. Набљудувачите од ЦПР заклучиле дека болницата не успеала да му ја обезбеди најосновната нега и лекување. Г-динот Кампеану починал истата вечер.
Според извештајот на КСТ* за 2004 година, во текот на зимите од 2003 и 2004 година околу 109 пациенти починале под сомнителни околности во психијатриската болница во прашање, а главните причини за смртта биле срцев удар, миокардијална инфракција и бронхопневмонија, а просечната возраст на пациентите кои починале била 56, од кои одреден број биле помлади од 40 години. КСТ утврдил дека некои од пациентите не добиле доволно нега. Тој исто така забележал недостаток на човечки и материјални ресурси во болницата, како и недостатоци во однос на квалитетот и количеството на храна и отсуство на греење.
Право – Член 34: Судот го отфрли прелиминарниот приговор на Владата дека ЦПР не бил во позиција да поднесе жалба. Тој прифати дека ЦПР не можел да биде сметан за жртва во однос на наводните повреди на Конвенцијата со оглед дека г-динот Кампеану несомнено бил директната жртва, а ЦПР не демонстрирал доволно „блиски врски“ со него или не утврдил „личен интерес“ во поднесувањето на жалбите пред Судот за да се смета за директна жртва. Меѓутоа, во вонредните околности на случајот и со оглед на сериозната природа на тврдењата, морал да биде отворен за ЦПР да се појави како застапник на г-динот Кампеану иако немал полномошно да делува во негово име, а тој починал пред жалбата да биде поднесена.
Со тој наод, Судот забележал дека случајот се однесувал на млад Ром кој бил во крајно ранлива положба и страдал од тежок ментален хендикеп и ХИВ инфекција за кој целиот негов живот се грижела државата и починал во болница заради наводна негрижа. Со оглед на неговата крајна ранливост, тој не бил способен да иницира постапки пред домашните судови без соодветна правна поддршка и совет. Во времето кога починал г-динот Кампеану немал познат близок роднина. По неговата смрт, ЦПР покренал домашна постапка со цел да се појаснат околностите на неговата смрт. Од голема важност е тоа дека пред домашните здравствени и судски власти не биле оспорени на некаков начин ниту нивниот капацитет да делуваат, ниту нивното застапување на г-динот Кампеану. Државата не назначила надлежно лице или старател да се погрижи за неговите интереси и покрај тоа што имала законска обврска да го стори тоа. ЦПР се инволвирале нешто пред неговата смрт – во времето кога бил евидентно неспособен да изрази никакви желби или гледишта во врска со неговите сопствени потреби и интереси, а уште помалку да примени некакви правни лекови. Наодот дека ЦПР не може да го застапува г-динот Кампеану во овие околности носело ризик дека на тужената држава би ѝ било дозволено да ја избегне одговорноста за тоа што не успеала да се придржуваат на својата законска обврска да назначат правен застапник. Исто така, тоа што на ЦПР му била дозволена позицијата да делува како застапник на г-динот Кампеану било во согласност со пристапот до Судот во случаите што се однесуваат на правото на судско разгледување согласно членовите 5 § 4 од Конвенцијата во случаи на „лица кои немаат здрав ум“ (член 5 § 1 (д)). Во такви случаи од суштинска важност е засегнатите лица да имаат пристап до Судот и можноста да бидат сослушани било лично или, кога е тоа неопходно, преку некоја форма на застапување. ЦПР оттука имал позиција како де факто застапник на г-динот Кампеану.
Заклучок: прелиминарниот приговор бил отфрлен (едногласно).
Член 2: Одлуката во врска со сместувањето на г-динот Кампеану била главно заснована на тоа која установа била волна да го смести наместо каде тој би можел да добие соодветна медицинска нега и поддршка. Г-динот Кампеану бил најпрво сместен во центар за здравствена и социјална грижа кој не бил опремен да се справи со пациенти со ментални здравствени проблеми. Конечно бил примен во психијатриска болница, и покрај фактот дека претходно одбиле да го примат затоа што немале услови за лекување на ХИВ. Префрлањата од една единица во друга се случиле без никаква претходна соодветна дијагноза и грижа после тоа и со целосно занемарување на реалната здравствена состојба на г-динот Кампеану и неговите најосновни здравствени потреби. Од посебна важност е да се забележи дека властите не успеале да обезбедат тој да прима антиретровирусни лекови. Тој главно добивал седативи и витамини и не му бил направен никаков позначаен преглед за да се утврдат причините за неговата ментална состојба, особено неговото ненадејно агресивно однесување.
Судот нагласил дека во текот на целиот негов живот г-динот Кампеану бил во рацете на властите поради што имале обврска да водат сметка за неговото лекување. Тие биле свесни за ужасните услови во психијатриската болница, каде немало греење и соодветна исхрана, и немале доволно медицински персонал и лекови поради што имало зголемен број на смртни случаи во зимата од 2003 година. Меѓутоа нивниот одговор бил несоодветен. Со тоа што одлучиле да го сместат г-динот Кампеану, без разлика на неговата состојба на поголема ранливост, властите неразумно го загрозиле неговиот живот, а тоа што медицинскиот персонал континуирано не му ја давал потребната нега и лекување бил дополнителен одлучувачки фактор кој довел до неговата предвремена смрт. Сè на сè власти не успеале да го обезбедат потребниот стандард за заштита на животот на г-динот Кампеану.
Заклучок: повреда (едногласно).
Судот исто така утврдил едногласно повреда на процедуралниот дел од членот 2 заради тоа што не била спроведена делотворна истрага за околностите на неговата смрт и повредата на членот 13 во однос на членот 2 заради тоа што не била обезбедена и спроведена соодветна правна рамка која ќе овозможела наводите на г-динот Кампеану во врска со повредата на неговото право на живот да бидат испитани од независно тело.
Член 46: Препорака Романија да предвиди генерални мерки за да овозможи ментално болните лица во слична ситуација да добијат независно застапување, што би им овозможило нивните жалби по Конвенцијата, а во врска со нивното здравје и лекување да бидат разгледани пред суд или друго независно тело.
Член 41: Немало побарување за штета.
* Европскиот комитет за спречување на мачење и нечовечно или понижувачко постапување или казнување (КСТ)
© Совет на Европа / Европски суд за човекови права
Ова резиме на Регистратурата не го обврзува Судот.
На овој линк може да се најдат Информативни белешки од судската пракса
© Совет на Европа/Европски суд за човекови права 2015
Официјални јазици на Европскиот суд за човекови права се англискиот и францускиот. Овој превод е изработен со поддршка на Human Rights Trust Fund на Советот на Европа (/humanrightstrustfund). Преводот не е обврзувачки за Судот, ниту Судот презема било каква одговорност за неговиот квалитет. Преводот може да се префрли од HUDOC базата на податоци за судската пракса на Европскиот суд за човекови права () или од други бази на податоци со кои Судот го споделил. Може да биде репродуциран за некомерцијални цели под услов да се наведе потполниот наслов на предметот заедно со горната назнака за авторски права и споменувањето на Human Rights Trust Fund. Ако постои намера да се употреби некој дел од овој превод за комерцијални цели, Ве молиме контактирајте ги publishing@.
© Council of Europe/European Court of Human Rights, 2015.
The official languages of the European Court of Human Rights are English and French. This translation was commissioned with the support of the Human Rights Trust Fund of the Council of Europe (/humanrightstrustfund). It does not bind the Court, nor does the Court take any responsibility for the quality thereof. It may be downloaded from the HUDOC case-law database of the European Court of Human Rights () or from any other database with which the Court has shared it. It may be reproduced for non-commercial purposes on condition that the full title of the case is cited, together with the above copyright indication and reference to the Human Rights Trust Fund. If it is intended to use any part of this translation for commercial purposes, please contact publishing@.
© Conseil de l’Europe/Cour européenne des droits de l’homme, 2015.
Les langues officielles de la Cour européenne des droits de l’homme sont le français et l’anglais. La présente traduction a été effectuée avec le soutien du Fonds fiduciaire pour les droits de l’homme du Conseil de l’Europe (/humanrightstrustfund). Elle ne lie pas la Cour, et celle-ci décline toute responsabilité quant à sa qualité. Elle peut être téléchargée à partir de HUDOC, la base de jurisprudence de la Cour européenne des droits de l’homme (), ou de toute autre base de données à laquelle HUDOC l’a communiquée. Elle peut être reproduite à des fins non commerciales, sous réserve que le titre de l’affaire soit cité en entier et s’accompagne de l’indication de copyright ci-dessus ainsi que de la référence au Fonds fiduciaire pour les droits de l’homme. Toute personne souhaitant se servir de tout ou partie de la présente traduction à des fins commerciales est invitée à le signaler à l’adresse suivante : publishing@.
Full & Egal Universal Law Academy