© Совет на Европа/ Европски суд за човекови права, 2012. Овој превод е изработен со поддршка на Human Rights Trust Fund на Советот на Европа (/humanrightstrustfund). Преводот не е обврзувачки за Судот. За понатамошни информации видете ја целосната назнака за авторски права на крајот на овој документ.
© Council of Europe/European Court of Human Rights, 2012. This translation was commissioned with the support of the Human Rights Trust Fund of the Council of Europe (/humanrightstrustfund). It does not bind the Court. For further information see the full copyright indication at the end of this document.
© Conseil de l’Europe/Cour européenne des droits de l’homme, 2012. La présente traduction a été effectuée avec le soutien du Fonds fiduciaire pour les droits de l’homme du Conseil de l’Europe (/humanrightstrustfund). Elle ne lie pas la Cour. Pour plus de renseignements veuillez lire l’indication de copyright/droits d’auteur à la fin du présent document.
Информативна белешка за судската пракса на Судот бр. 110
јули 2008
Chember v. Russia - 7188/03
Пресуда 3.7.2008 [Дел I]
Член 3
Нечовечко казнување
Прекумерно ниво на физичка активност наметнато како казна на воен обврзник за кого се знаело дека страда од здравствени проблеми и неспроведување делотворна истрага: повреди
Факти: Додека го отслужувал воениот рок, апликантот, кој бил ослободен од физички активности и строеви вежби врз основа на позната состојба на коленото која ја лекувал, бил во групата мажи на кои им било наредено да направат 350 клекнувања како казна за тоа што не ги исчистиле касарните како што треба. Тој се онесвестил во тек на вежбата и бил пренесен во болница. Подоцна му била дијагностицирана затворена повреда на рбетниот столб, бил отпуштен од воената служба врз здравствена основа и бил класифициран како лице со втор степен на инвалидитет. Тој веќе не може да оди како што треба. По првична истрага, обвинителството решило да не поведе кривична постапка против одговорните офицери заради недоволно докази дека имало дело. Барањето на апликантот за обештетување, пред граѓанските судови било отфрлено, зашто во кривичната постапка не била утврдена вина. Во меѓувреме, мајката на апликантот се жалела до вишиот воен обвинител поради одлуката да не се поведе кривична постапка, но тој одбил да го испитува нејзиното барање се’ додека не се вратат документите од граѓанскиот суд, а апликантот оттогаш не добил натамошни информации.
Право: Член 3
(a) Материјален аспект: Иако интензивните физички вежби може да се неизоставен дел од воената дисциплина, тие не треба да го загрозат здравјето и добросостојбата на регрутите, ниту да го поткопа нивното достоинство. Апликантот бил подложен на присилна физичка вежба до точка на онесвестување, а повредата што резултирала од ова предизвикала долготрајно нарушување на неговото здравје. И покрај тоа што биле целосно свесни за специфичните здравствени проблеми на апликантот и го изземале од физички активности и строеви вежби, неговите команданти го принудиле да прави токму онаков вид физичка вежба што би ги изложила на голем стрес неговите колена и рбет. Строгоста на оваа казна не може да биде оправдана со никаква дисциплинска или воена неопходнот. Казната, оттука, била намерно пресметана да му предизвика на апликантот интензивно физичко страдање, што претставувало нечовечко казнување.
Заклучок: повреда (едногласно).
(b) Процедурален аспект: Судот утврдил дека домашната истрага била неправилна заради бројни причини (немање лекарски преглед, пропуст да се идентификуваат или распрашаат сведоци и пропуштање да се распита апликантот лично или неговата верзија на настаните да се спомене во одлуката да не се поведе кривична постапка, така што тој не можел формално да го побара статусот на жртва или да ги оствари своите процедурални права). Апликантот бил заточен во ѓаволски круг на префрлање одговорност, во кој ниеден домашен орган не ги разгледал или поправил недостатоците на првичната истрага. Граѓанскиот суд не спровел никаква независна ревизија, туку едноставно ја засновал својата пресуда врз наодите во одлуката на воените власти, додека супервизорниот воен обвинител потоа не одговорил на поплаката на мајката на апликантот, зашто сметал дека одговор веќе не е неопходен, по пресудата на граѓанскиот суд. Истрагата на руските власти за наводите за злоставување на апликантот, оттука, не била темелна, соодветна, ниту ефикасна.
Заклучок: повреда (едногласно).
Член 13 – Како што е илустрирано со фактот што граѓанските судови само го потврдиле мислењето на истражителот без да ги проценат фактите, делотворноста на секој друг правен лек што може да постои била исто така поткопана со неделотворноста на кривичната истрага. Судот, исто така, забележал дека постои чудна карактеристика на руското кривично право, дека можноста за поведување граѓанска постапка за обештетување зависи од основата според која е прекината кривичната постапка. Одлуката во случајот на апликантот да не се поведе кривична постапка против неговите претпоставени, врз основа на тоа што не било извршено дело всушност го лишило од можноста да тужи за надомест на штета пред граѓански суд.
Заклучок: повреда (едногласно).
Член 41 – EUR 10,000 како надомест на непарична штета.
На овој линк може да се најдат Case-Law Information Notes
© Совет на Европа/Европски суд за човекови права 2012
Официјални јазици на Европскиот суд за човекови права се англискиот и францускиот. Овој превод е изработен со поддршка на Human Rights Trust Fund на Советот на Европа (/humanrightstrustfund). Преводот не е обврзувачки за Судот, ниту Судот презема било каква одговорност за неговиот квалитет. Преводот може да се префрли од HUDOC базата на податоци за судската пракса на Европскиот суд за човекови права () или од други бази на податоци со кои Судот го споделил. Може да биде репродуциран за некомерцијални цели под услов да се наведе потполниот наслов на предметот заедно со горната назнака за авторски права и споменувањето на Human Rights Trust Fund. Ако постои намера да се употреби некој дел од овој превод за комерцијални цели, Ве молиме контактирајте ги publishing@.
© Council of Europe/European Court of Human Rights, 2012.
The official languages of the European Court of Human Rights are English and French. This translation was commissioned with the support of the Human Rights Trust Fund of the Council of Europe (/humanrightstrustfund). It does not bind the Court, nor does the Court take any responsibility for the quality thereof. It may be downloaded from the HUDOC case-law database of the European Court of Human Rights () or from any other database with which the Court has shared it. It may be reproduced for non-commercial purposes on condition that the full title of the case is cited, together with the above copyright indication and reference to the Human Rights Trust Fund. If it is intended to use any part of this translation for commercial purposes, please contact publishing@.
© Conseil de l’Europe/Cour européenne des droits de l’homme, 2012.
Les langues officielles de la Cour européenne des droits de l’homme sont le français et l’anglais. La présente traduction a été effectuée avec le soutien du Fonds fiduciaire pour les droits de l’homme du Conseil de l’Europe (/humanrightstrustfund). Elle ne lie pas la Cour, et celle-ci décline toute responsabilité quant à sa qualité. Elle peut être téléchargée à partir de HUDOC, la base de jurisprudence de la Cour européenne des droits de l’homme (), ou de toute autre base de données à laquelle HUDOC l’a communiquée. Elle peut être reproduite à des fins non commerciales, sous réserve que le titre de l’affaire soit cité en entier et s’accompagne de l’indication de copyright ci-dessus ainsi que de la référence au Fonds fiduciaire pour les droits de l’homme. Toute personne souhaitant se servir de tout ou partie de la présente traduction à des fins commerciales est invitée à le signaler à l’adresse suivante : publishing@.
Full & Egal Universal Law Academy