© Совет на Европа/ Европски суд за човекови права, 2012. Овој превод е изработен со поддршка на Human Rights Trust Fund на Советот на Европа (/humanrightstrustfund). Преводот не е обврзувачки за Судот. За понатамошни информации видете ја целосната назнака за авторски права на крајот на овој документ.
© Council of Europe/European Court of Human Rights, 2012. This translation was commissioned with the support of the Human Rights Trust Fund of the Council of Europe (/humanrightstrustfund). It does not bind the Court. For further information see the full copyright indication at the end of this document.
© Conseil de l’Europe/Cour européenne des droits de l’homme, 2012. La présente traduction a été effectuée avec le soutien du Fonds fiduciaire pour les droits de l’homme du Conseil de l’Europe (/humanrightstrustfund). Elle ne lie pas la Cour. Pour plus de renseignements veuillez lire l’indication de copyright/droits d’auteur à la fin du présent document.
Информативна белешка за судската пракса на Судот бр. 135
ноември 2010
Greens and M.T. против Обединетото Кралство - 60041/08 and 60054/08
Пресуда 23.11.2010 [Секција IV]
Член 46
Член 46-2
Извршување на пресуда
Мерки од општ карактер
Од тужената држава се бара да преземе мерки за да им овозможи на осудениците кои отслужуваат затворска казна да гласаат
Факти – Во својата пресуда во Hirst v. the United Kingdom (no. 2)*, Големиот совет сметаше дека домашното законодавство што наметна сеопшта рестрикција на правото на гласање на сите осуденици во затвор, независно од должината на нивната казна, природата или тежината на делото што го извршиле и нивните индивидуални околности, претставува повреда на Член 3 од Протоколот 1. Тоа законодавство не било изменето и, како резултат, апликантите, како осуденици на издржување затворска казна, немале право да гласаат на изборите за Европскиот парламент во јуни 2009, ниту на општите избори во мај 2010.
Право – Судот утврди повреда на Член 3 од Протоколот 1, а без повреда на Член 13 од Конвенцијата. Во однос на Член 41, тој забележа дека, иако тоа што во петте години што изминале од пресудата Hirst Владата немала предложено амандмани претставувало причина за жалење и загриженост, построго или казнено обештетување не било соодветно. Наодот дека постоела повреда, заедно со одлуката на Судот според Член 46, претставувала доволно праведно задоволување.
Член 46: Имајќи го предвид одолговлекувањето на Обединетото Кралство во спроведувањето на одлуката во Hirst и значителниот број репетитивни апликации што ги има добиено Судот кратко време пред и по општите избори во мај 2010, Судот реши да ја примени постапката на пилот - пресуда.
(a) Конкретни мерки – Судот прими приближно 2,500 апликации во кои се наведува слична поплака, од кои 1,500 биле заведени и очекувале одлука. Бројот и натаму растел, а со секои релевантни избори што поминуваат без амандмани на законот, постоел потенцијал за поднесување бројни нови предмети, имајќи предвид дека во Обединетото Кралство во секој момент има околу 70,000 осуденици на извршување на затворска казна, кои се потенцијални апликанти. Пропуштањето од страна на Обединетото Кралство да ги воведе законските предлози не е само отежувачки фактор што се однесува на одговорноста на земјата според Конвенцијата, туку, исто така, претставува закана за идната делотворност на системот на Конвенцијата. Иако Судот не смета дека е соодветно да се специфицира содржината на идните законски предлози, големото одолговлекување до денес, покажа потреба од поставување рокови. Соодветно, од Обединетото Кралтво се бара да воведе законски предлози за измени и дополнување на одноното законодавство во рок од шест месеци од моментот на правосилноста на оваа пресуда, со цел да се донесе изборен законик којшто ќе биде усогласен со пресудата на Судот во Hirst, согласно роковите определени од Комитетот на Министри.
(b) Споредливи предмети – Имајќи ги предвид наодите во сегашната пресуда, како и во Hirst, беше јасно дека секој споредлив предмет што е во постапка пред Судот, а којшто го задоволува критериумот на допуштеност, би дал основа за утврдување повреда на Член 3 од Протоколот 1. Не е потребно индивидуално испитување на споредливите предмети за да се процени соодветната корективна мерка, а не се плаќа и никаков финансиски надомест. Единствената релевантна корективна мерка е промена во законот. Во светлина на тоа и на рокот од шест месеци утврден за поднесување на законодавните предлози, Судот сметаше дека континуираното испитување на секој од споредливите предмети веќе не е оправдано. Амандман на изборниот законик што ќе постигне усогласеност со пресудата Hirst истовремено би постигнал усогласеност и со оваа и со секоја идна пресуда во секој споредлив предмет. Во вакви околности, Судот не смета дека би се добило нешто, или дека би било во интерес на правдата, ако ги повторува своите наоди во долги низи слични предмети, што значително би ги исцрпело неговите ресурси и би придодало кон и онака значителното оптоварување со обем на предмети. Особено, ваквата активност не би дала корисен или суштествен придонес кон зајакнувањето на заштитата на човековите права согласно Конвенцијата. Судот, според тоа, сметаше дека е соодветно да го прекине испитувањето на сите заведени апликации што содржат слични поплаки, во очекување Обединетото Кралство да се усогласи со инструкцијата да поднесе законодавни предлози. Во случај да дојде до тоа усогласување, Судот предлага да се избришат сите такви регистрирани предмети, без откажување од своето овластување да ги врати на листата доколку Обединетото Кралство не се усогласи. Судот, исто така, сметаше дека е соодветно да се суспендира и постапувањето по ваквите апликации коишто се’ уште не се заведени, како и идните апликации, без да се откаже од правото да донесе одлука одново да го отпочне постапувањето по ваквите предмети, доколку е тоа неопходно.
* 6 октомври 2005, no. 74025/01, Информативна белешка бр. 79.
На овој линк може да се најдат Case-Law Information Notes
© Совет на Европа/Европски суд за човекови права 2012
Официјални јазици на Европскиот суд за човекови права се англискиот и францускиот. Овој превод е изработен со поддршка на Human Rights Trust Fund на Советот на Европа (/humanrightstrustfund). Преводот не е обврзувачки за Судот, ниту Судот презема било каква одговорност за неговиот квалитет. Преводот може да се префрли од HUDOC базата на податоци за судската пракса на Европскиот суд за човекови права () или од други бази на податоци со кои Судот го споделил. Може да биде репродуциран за некомерцијални цели под услов да се наведе потполниот наслов на предметот заедно со горната назнака за авторски права и споменувањето на Human Rights Trust Fund. Ако постои намера да се употреби некој дел од овој превод за комерцијални цели, Ве молиме контактирајте ги publishing@.
© Council of Europe/European Court of Human Rights, 2012.
The official languages of the European Court of Human Rights are English and French. This translation was commissioned with the support of the Human Rights Trust Fund of the Council of Europe (/humanrightstrustfund). It does not bind the Court, nor does the Court take any responsibility for the quality thereof. It may be downloaded from the HUDOC case-law database of the European Court of Human Rights () or from any other database with which the Court has shared it. It may be reproduced for non-commercial purposes on condition that the full title of the case is cited, together with the above copyright indication and reference to the Human Rights Trust Fund. If it is intended to use any part of this translation for commercial purposes, please contact publishing@.
© Conseil de l’Europe/Cour européenne des droits de l’homme, 2012.
Les langues officielles de la Cour européenne des droits de l’homme sont le français et l’anglais. La présente traduction a été effectuée avec le soutien du Fonds fiduciaire pour les droits de l’homme du Conseil de l’Europe (/humanrightstrustfund). Elle ne lie pas la Cour, et celle-ci décline toute responsabilité quant à sa qualité. Elle peut être téléchargée à partir de HUDOC, la base de jurisprudence de la Cour européenne des droits de l’homme (), ou de toute autre base de données à laquelle HUDOC l’a communiquée. Elle peut être reproduite à des fins non commerciales, sous réserve que le titre de l’affaire soit cité en entier et s’accompagne de l’indication de copyright ci-dessus ainsi que de la référence au Fonds fiduciaire pour les droits de l’homme. Toute personne souhaitant se servir de tout ou partie de la présente traduction à des fins commerciales est invitée à le signaler à l’adresse suivante : publishing@.
Full & Egal Universal Law Academy