© Совет на Европа/ Европски суд за човекови права, 2015. Овој превод е изработен со поддршка на Human Rights Trust Fund на Советот на Европа (/humanrightstrustfund). Преводот не е обврзувачки за Судот. За понатамошни информации видете ја целосната назнака за авторски права на крајот на овој документ.
© Council of Europe/European Court of Human Rights, 2015. This translation was commissioned with the support of the Human Rights Trust Fund of the Council of Europe (/humanrightstrustfund). It does not bind the Court. For further information see the full copyright indication at the end of this document.
© Conseil de l’Europe/Cour européenne des droits de l’homme, 2015. La présente traduction a été effectuée avec le soutien du Fonds fiduciaire pour les droits de l’homme du Conseil de l’Europe (/humanrightstrustfund). Elle ne lie pas la Cour. Pour plus de renseignements veuillez lire l’indication de copyright/droits d’auteur à la fin du présent document.
Информативна белешка од судската пракса на Судот бр. 176
Јули 2014 г.
Хамалаинен против Финска [ГСС] -37359/09
Пресуда 16.7.2014 [ГСС]
Член 8
Член 8-1
Почитување на семејниот живот
Почитување на приватниот живот
Одбивање да ѝ се даде на жалителката женски матичен број по промената на полот доколку бракот не бил трансформиран во граѓанско партнерство: нема повреда
Факти - Согласно финското право, бракот бил дозволен само меѓу лица од спротивен пол. Меѓутоа иако на истополовите парови не им било дозволено да се венчаат, тие можеле да склучат граѓанско партнерство. Жалителката се родила како маж и во 1996 година се венчала за жена. Парот добил дете во 2002 г. Во 2009 г. жалителката направила операција за промена на полот. Меѓутоа иако таа ги променила своите лични имиња, не можела да го смени матичниот број во женски доколку нејзината сопруга не се согласела нивниот брак да биде трансформиран во граѓанско партнерство или парот да се развед. И жалителката и нејзината сопруга сакале да останат во брак бидејќи разводот бил против нивните религиозни убедувања и тие сметале дека граѓанското партнерство не ја обезбедувало истата безбедност како и бракот за нив и нивното дете.
Во својата жалба до Европскиот суд за човекови права жалителката се жалеше меѓу другото во однос на членот 8 од Конвенцијата дека нејзиното право на приватен и семеен живот било повредено кога целосното признавање нејзиниот нов род било условено со трансформирање на нејзиниот брак во граѓанско партнерство. Во пресудата од 13 ноември 2012 г. Судскиот совет на Судот одлучи едногласно дека немало повреда на членот 8 од Конвенцијата и немало повреда на членот 14 разгледан заедно со членот 8 (види Информативна белешка 162).
Право – Член 8: Прашањето што требаше да го утврди Судот беше дали почитувањето на приватниот и смеен живот вклучува и позитивна обврска за државата да обезбеди делотворна и достапна процедура што на жалителката ќе ѝ дозволи нејзиниот нов пол да ѝ биде признат правно, а при тоа да остане и во брак.
Судот повтори дека Конвенцијата не наметнувала обврска за земјите договорнички да дозволат истополови бракови. Регулирањето на последиците од промената на родот во контекст на бракот потпаѓа во голема мерка, иако не во целост, во рамките на маргината на дискреционото право на земјите договорнички. Исто така, Конвенцијата не бара да бидат воспоставени никакви дополнителни специјални аранжмани за ситуации како оваа на жалителката. Големиот судски совет исто така забележа дека сè уште не постоел европски консензус да се дозволат истополови бракови и немало консензус во оние држави кои не дозволувале истополови бракови за тоа како да се справат со признавањето на родот во случај ако од претходно да постои брак (ситуацијата во случајот на жалителката). Навистина, мнозинството држави немаат никаква законска рамка за признавање на родот. Во отсуство на консензус и со оглед на чувствителните морални и етички прашања, на Финска морало да ѝ се дозволи широко дискреционо право, како во однос на нејзината одлука дали да усвои или не законска регулатива во врска со признавањето на новиот род на постоперативните трансексуалци така и, по интервенцијата, во однос на правилата поставени со цел да се постигне рамнотежа меѓу спротивставените јавни и приватни интереси.
Финското право во моментот на жалителката ѝ нудело три опции. Покрај опциите на зачувување на статусот кво или развод, жалбата на жалителката пред сè била насочена кон можноста за конвертирање на бракот во граѓанско партнерство со согласност на сопругата. Според Владата целта на релевантното законодавство била да се унифицираат различните пракси што се применувале во различни делови од земјата и да се воспостават кохерентни услови за правно признавање на родот. Доколку се добиела согласност од брачниот другар, системот обезбедувал и правно признание на новиот род и законска заштита на врската. Судот одлучи дека со оглед на фактот дека конверзијата на бракот во граѓанско партнерство била автоматска согласно финскиот систем, согласноста на сопругата за регистрирање на промената на родот претставувала елементарен услов создаден за да се заштити брачниот другар од последиците на унилатерални одлуки на другиот.
Исто така жалителката и нејзината сопруга немале да изгубат ниедно друго право доколку нивниот брак би бил трансформиран во регистрирано партнерство. Оттука, на пример заради проценка на пензиските права, времетраењето на врската би се сметало од датумот на склучувањето на бракот, а не од датумот на неговата конверзија во граѓанско партнерство.
Осврнувајќи се на аспектите на семејниот живот во случајот, Судот забележал дека граѓанското партнерство немало да влијае врз татковството на ќерката на жалителката со оглед дека истото веќе било валидно утврдено за време на бракот. Ниту пак промената на родот на таткото ќе имала некакви правни последици во однос на неговата обврска за грижа, старателството или издржувањето на детето, бидејќи во Финска таквата обврска се засновала на родителството, без разлика на полот или обликот на партнерството. Последователно, промената во граѓанско партнерство не би имала никакви импликации по семејниот живот на жалителката.
Иако е жалосно дека таа секојдневно била изложена на непријатности заради нејзиниот неточен матичен број, жалителката имала вистинска можност да ја смени таа состојба во секој момент преку конвертирање на нејзиниот брак во регистрирано партнерство со согласност од страна на нејзината сопруга. Според гледиштето на Судот, не било несразмерно да се бара таква конверзија како предуслов за правно признание на стекнатиот род, со оглед дека тоа била вистинска опција која нудела правна заштита за истополовите парови а која била речиси идентична на таа на бракот. Заради малите разлики меѓу овие два правни концепти не може да се смета дека финскиот систем не ја исполнува својата позитивна обврска. Системот како целина не бил несразмерен во однос на своето влијание врз жалителката и била постигната правична рамнотежа меѓу спротивставените интереси во случајов.
Заклучок: нема повреда (четиринаесет гласа наспроти три).
Големиот судски совет исто така одлучил со четиринаесет гласа наспроти три дека немало повреда на членот 14 разгледан заедно со членот 8 и едногласно дека не било потребно да се разгледа жалбата на жалителката во однос на членот 12 со оглед дека истиот веќе бил разгледан во однос на членот 8.
© Совет на Европа / Европски суд за човекови права
Ова резиме на Регистратурата не го обврзува Судот.
На овој линк може да се најдат Информативни белешки од судската пракса
© Совет на Европа/Европски суд за човекови права 2015
Официјални јазици на Европскиот суд за човекови права се англискиот и францускиот. Овој превод е изработен со поддршка на Human Rights Trust Fund на Советот на Европа (/humanrightstrustfund). Преводот не е обврзувачки за Судот, ниту Судот презема било каква одговорност за неговиот квалитет. Преводот може да се префрли од HUDOC базата на податоци за судската пракса на Европскиот суд за човекови права () или од други бази на податоци со кои Судот го споделил. Може да биде репродуциран за некомерцијални цели под услов да се наведе потполниот наслов на предметот заедно со горната назнака за авторски права и споменувањето на Human Rights Trust Fund. Ако постои намера да се употреби некој дел од овој превод за комерцијални цели, Ве молиме контактирајте ги publishing@.
© Council of Europe/European Court of Human Rights, 2015.
The official languages of the European Court of Human Rights are English and French. This translation was commissioned with the support of the Human Rights Trust Fund of the Council of Europe (/humanrightstrustfund). It does not bind the Court, nor does the Court take any responsibility for the quality thereof. It may be downloaded from the HUDOC case-law database of the European Court of Human Rights () or from any other database with which the Court has shared it. It may be reproduced for non-commercial purposes on condition that the full title of the case is cited, together with the above copyright indication and reference to the Human Rights Trust Fund. If it is intended to use any part of this translation for commercial purposes, please contact publishing@.
© Conseil de l’Europe/Cour européenne des droits de l’homme, 2015.
Les langues officielles de la Cour européenne des droits de l’homme sont le français et l’anglais. La présente traduction a été effectuée avec le soutien du Fonds fiduciaire pour les droits de l’homme du Conseil de l’Europe (/humanrightstrustfund). Elle ne lie pas la Cour, et celle-ci décline toute responsabilité quant à sa qualité. Elle peut être téléchargée à partir de HUDOC, la base de jurisprudence de la Cour européenne des droits de l’homme (), ou de toute autre base de données à laquelle HUDOC l’a communiquée. Elle peut être reproduite à des fins non commerciales, sous réserve que le titre de l’affaire soit cité en entier et s’accompagne de l’indication de copyright ci-dessus ainsi que de la référence au Fonds fiduciaire pour les droits de l’homme. Toute personne souhaitant se servir de tout ou partie de la présente traduction à des fins commerciales est invitée à le signaler à l’adresse suivante : publishing@.
Full & Egal Universal Law Academy