© Совет на Европа/ Европски суд за човекови права, 2012. Овој превод е изработен со поддршка на Human Rights Trust Fund на Советот на Европа (/humanrightstrustfund). Преводот не е обврзувачки за Судот. За понатамошни информации видете ја целосната назнака за авторски права на крајот на овој документ.
© Council of Europe/European Court of Human Rights, 2012. This translation was commissioned with the support of the Human Rights Trust Fund of the Council of Europe (/humanrightstrustfund). It does not bind the Court. For further information see the full copyright indication at the end of this document.
© Conseil de l’Europe/Cour européenne des droits de l’homme, 2012. La présente traduction a été effectuée avec le soutien du Fonds fiduciaire pour les droits de l’homme du Conseil de l’Europe (/humanrightstrustfund). Elle ne lie pas la Cour. Pour plus de renseignements veuillez lire l’indication de copyright/droits d’auteur à la fin du présent document.
Информативна белешка за судската пракса на Судот бр. 98
June 2007
Harutyunyan против Ерменија - 36549/03
Пресуда 28.6.2007 [Секција III]
Член 6
Кривична постапка
Член 6-1
Правично судење
Користење изјави на суд добиени од осомничени и од сведоци преку тортура: повреда.
Факти: Во 1998 година апликантот бил регрутиран во армијата. Во 2002 година апликантот бил прогласен за виновен за убиство со предумисла на војник со кого заедно служел војска и бил осуден на казна затвор во траење од десет години. Судот се потпирал, меѓу другото, на признанието на апликантот и на сведочењето на двајца други војници, иако потврдил дека врз нив била применета тортура. Полицајците за кои станува збор подоцна биле прогласени за виновни за злоупотреба на овластувањата и осудени на затворска казна. Судот утврдил дека тие ги тепале апликантот и двајцата сведоци со гумена палка, им ги стискале ноктите со клешта, и ги удирале по табаните, со што предизвикале повреди од различен степен. Заканувајќи се дека ќе продолжат со малтретирањето, тие го принудиле апликантот да признае убиство, а двајцата други војници да изјават дека биле сведоци на истото. Исто така, им се заканиле на жртвите со одмазда ако за малтретирањето информираат повисок орган. Повикувајќи се на горенаведените наоди, апликантот поднел неуспешни жалби против пресудата.
Право: Апликантот бил принуден да даде признание, а двајцата сведоци да дадат изјави со кои ќе ја поткрепат неговата вина. Изјавите добиени под принуда биле употребени како доказ, наспроти фактот дека малтретирањето веќе било утврдено во паралелна постапка поведена против предметните полицајци. Домашните судови го оправдале користењето на овие изјави со фактот дека апликантот му дал признание на истражителот, а не на полицајците, и со фактот дека двајцата сведоци подоцна дале слични изјави, при соочувањето и на рочиштето. Меѓутоа, Европскиот суд не беше убеден во таквото оправдување. Во случаи кога постојат убедливи докази дека некое лице било подложено на малтретирање, вклучувајќи физичко насилство и закани, фактот дека лицето признало – или во своите подоцнежни изјави потврдило дека признанието било дадено под присила – пред орган што е различен од органот одговорен за ова малтетрирање, автоматски не треба да води до заклучок дека таквото признание или подоцнежните изјави не биле дадени како последица на малтретирањето и стравот што лицето би можело да го доживее потоа. Пред домашните судови имало многу докази дека сведоците биле подложени на постојани закани од натамошна тортура и одмазда. Исто така, фактот што во тоа време тие сè уште служеле војска несомнено придонел за нивниот страв и влијаел врз нивните изјави, што е потврдено со фактот дека природата на тие изјави во суштина била сменета по демобилизацијата. Оттаму веродостојноста на изјавите што тие ги дале во тој период треба сериозно да биде испитана, и тие изјави, секако, не треба да се земаат како сигурни. Без оглед на влијанието што изјавите добиени под тортура го имале на исходот на кривичната постапка на апликантот, користењето на таквите докази го направило судењето неправично во целина.
Член 41 – 4.000 ЕУР во однос на нематеријална штета.
На овој линк може да се најдат Case-Law Information Notes
© Совет на Европа/Европски суд за човекови права 2012
Официјални јазици на Европскиот суд за човекови права се англискиот и францускиот. Овој превод е изработен со поддршка на Human Rights Trust Fund на Советот на Европа (/humanrightstrustfund). Преводот не е обврзувачки за Судот, ниту Судот презема било каква одговорност за неговиот квалитет. Преводот може да се префрли од HUDOC базата на податоци за судската пракса на Европскиот суд за човекови права () или од други бази на податоци со кои Судот го споделил. Може да биде репродуциран за некомерцијални цели под услов да се наведе потполниот наслов на предметот заедно со горната назнака за авторски права и споменувањето на Human Rights Trust Fund. Ако постои намера да се употреби некој дел од овој превод за комерцијални цели, Ве молиме контактирајте ги publishing@.
© Council of Europe/European Court of Human Rights, 2012.
The official languages of the European Court of Human Rights are English and French. This translation was commissioned with the support of the Human Rights Trust Fund of the Council of Europe (/humanrightstrustfund). It does not bind the Court, nor does the Court take any responsibility for the quality thereof. It may be downloaded from the HUDOC case-law database of the European Court of Human Rights () or from any other database with which the Court has shared it. It may be reproduced for non-commercial purposes on condition that the full title of the case is cited, together with the above copyright indication and reference to the Human Rights Trust Fund. If it is intended to use any part of this translation for commercial purposes, please contact publishing@.
© Conseil de l’Europe/Cour européenne des droits de l’homme, 2012.
Les langues officielles de la Cour européenne des droits de l’homme sont le français et l’anglais. La présente traduction a été effectuée avec le soutien du Fonds fiduciaire pour les droits de l’homme du Conseil de l’Europe (/humanrightstrustfund). Elle ne lie pas la Cour, et celle-ci décline toute responsabilité quant à sa qualité. Elle peut être téléchargée à partir de HUDOC, la base de jurisprudence de la Cour européenne des droits de l’homme (), ou de toute autre base de données à laquelle HUDOC l’a communiquée. Elle peut être reproduite à des fins non commerciales, sous réserve que le titre de l’affaire soit cité en entier et s’accompagne de l’indication de copyright ci-dessus ainsi que de la référence au Fonds fiduciaire pour les droits de l’homme. Toute personne souhaitant se servir de tout ou partie de la présente traduction à des fins commerciales est invitée à le signaler à l’adresse suivante : publishing@.
Full & Egal Universal Law Academy