© Совет на Европа/ Европски суд за човекови права, 2013. Овој превод е изработен со поддршка на Human Rights Trust Fund на Советот на Европа (/humanrightstrustfund). Преводот не е обврзувачки за Судот. За понатамошни информации видете ја целосната назнака за авторски права на крајот на овој документ.
© Council of Europe/European Court of Human Rights, 2013. This translation was commissioned with the support of the Human Rights Trust Fund of the Council of Europe (/humanrightstrustfund). It does not bind the Court. For further information see the full copyright indication at the end of this document.
© Conseil de l’Europe/Cour européenne des droits de l’homme, 2013. La présente traduction a été effectuée avec le soutien du Fonds fiduciaire pour les droits de l’homme du Conseil de l’Europe (/humanrightstrustfund). Elle ne lie pas la Cour. Pour plus de renseignements veuillez lire l’indication de copyright/droits d’auteur à la fin du présent document.
Информативна белешка од судската пракса на Судот бр. 157
Ноември 2012 год.
Христозов и други против Бугарија- 47039/11 и 358/12
Пресуда 13.11.2012 [Секција IV]
Член 8
Позитивни обврски
Член 8-1
Почитување на приватниот живот
Одбивање да се дозволи употреба на неодобрен експериментален лек за медицинско лекување: нема повреда
Член 2
Позитивни обврски
Член 2-1
Живот
Одбивање да се дозволи употреба на неодобрен експериментален лек за медицинско лекување: нема повреда
Член 3
Позитивни обврски
Одбивање да се дозволи употреба на неодобрен експериментален лек за медицинско лекување: нема повреда
Факти – Десет жалители кои страдале од рак се жалеле дека им бил оневозможен пристапот до неодобрен експериментален лек. Откако исцрпиле низа конвенционални лекувања за рак, жалителите од една приватна клиника дознале за експериментален лек што се развивал во Канада, а кој клиниката се понудила да им го обезбеди бесплатно. Била побарана дозвола од Владата за употреба на лекот. Домашните закони велеле дека таквата дозвола можела да се даде само кога лекот во прашање бил одобрен од друга земја. Иако лекот бил одобрен за „употреба од милосрдие“ во низа земји, никаде не бил официјално одобрен. Согласно тоа не било дадено одобрение.
Право – Член 8: Во рамите на Членот 8 се испитуваше опсегот во кој државите можат да ги користат своите овластувања за заштита на луѓето од последиците од нивното однесување со оглед дека истиот се занимава со прашања за личната автономија и квалитет на живеење, дури и кога тоа однесување претставува опасност по здравјето или е од природа опасна по животот. Главното прашање било да се утврди дали е постигната правична рамнотежа меѓу спротивставените интереси на поединецот и заедницата како целина, при тоа земајќи го во предвид и дискреционото право на државата.
Интересот на жалителите беше опишан како „слобода да се избере, како последна мерка, неиспитано лекување кое можеби носи ризици, но кое жалителите и нивните лекари го сметаат за соодветно за нивните околности во обид да ги спасат своите животи“. Неутрализирачкиот јавен интерес беше трикратен: прво, да се заштитат пациентите од ризиците од неодобрени лекови; второ, да се обезбеди законската рамка која ги уредува неодобрените лекови да не биде заобиколена; трето да се обезбеди развојот на медицински производи да не биде компромитиран од, на пример, намаленото учество на пациентот во клинички испитувања.
Судот забележал дека општите прашања на здравствената политика потпаѓаат во рамките на маргината на дискреционото право на земјите договорнички. Исто така, иако јасниот тренд меѓу земјите договорнички е насочен кон тоа да се дозволи употребата на неодобрени медицински производи, не постои консензус за прецизниот начин на кој ова е регулирано, ниту пак има договорен правен принцип во однос на ова прашање.
Што се однесува на гореспоменатото, Судот заклучил дека рамнотежата што е постигната од домашното право, без разлика дали можеби постоела поправична рамнотежа, истата не ја надминала широката маргина на дискреционото право што и е дадена на државата.
Заклучок: нема повреда (четири гласа наспроти три).
Член 2 § 1: Судот го забележа фактот дека Бугарија има регулативи за неодобрени медицински производи во случаи кога конвенционалните форми на медицинско лекување се чинат недоволни. Беше одлучено дека нема позитивна обврска во рамките на членот 2 за оформување на тие прописи на некаков одреден начин.
Заклучок: нема повреда (пет гласа наспроти два).
Член 3: Страдањето кое произлегува од болест може да потпадне под членот 3 кога истото е влошено од третман за кој властите можат да се сметаат за одговорни. Меѓутоа прагот во таквите ситуации е висок бидејќи наводната штета не произлегува од властите туку од болеста. Во овој случај жалбата не произлегла од несоодветниот третман туку од одбивањето на третман за кој постоела можност да им го спаси животот, но чија безбедност и ефикасност сè уште биле сомнителни. Судот не можел да прифати дека таквото одбивање може да се карактеризира како нечовечно или понижувачко постапување. Иако одбивањето можеби предизвикало ментално страдање кај жалителите, тоа не било на доволно ниво на суровост за да потпадне под опсегот на членот 3.
Заклучок: нема повреда (пет гласа наспроти два).
© Совет на Европа / Европски суд за човекови права
Ова резиме на Регистратурата не го обврзува Судот.
На овој линк може да се најдат Информативни белешки од судската пракса
© Совет на Европа/Европски суд за човекови права 2013
Официјални јазици на Европскиот суд за човекови права се англискиот и францускиот. Овој превод е изработен со поддршка на Human Rights Trust Fund на Советот на Европа (/humanrightstrustfund). Преводот не е обврзувачки за Судот, ниту Судот презема било каква одговорност за неговиот квалитет. Преводот може да се префрли од HUDOC базата на податоци за судската пракса на Европскиот суд за човекови права () или од други бази на податоци со кои Судот го споделил. Може да биде репродуциран за некомерцијални цели под услов да се наведе потполниот наслов на предметот заедно со горната назнака за авторски права и споменувањето на Human Rights Trust Fund. Ако постои намера да се употреби некој дел од овој превод за комерцијални цели, Ве молиме контактирајте ги publishing@.
© Council of Europe/European Court of Human Rights, 2013.
The official languages of the European Court of Human Rights are English and French. This translation was commissioned with the support of the Human Rights Trust Fund of the Council of Europe (/humanrightstrustfund). It does not bind the Court, nor does the Court take any responsibility for the quality thereof. It may be downloaded from the HUDOC case-law database of the European Court of Human Rights () or from any other database with which the Court has shared it. It may be reproduced for non-commercial purposes on condition that the full title of the case is cited, together with the above copyright indication and reference to the Human Rights Trust Fund. If it is intended to use any part of this translation for commercial purposes, please contact publishing@.
© Conseil de l’Europe/Cour européenne des droits de l’homme, 2013.
Les langues officielles de la Cour européenne des droits de l’homme sont le français et l’anglais. La présente traduction a été effectuée avec le soutien du Fonds fiduciaire pour les droits de l’homme du Conseil de l’Europe (/humanrightstrustfund). Elle ne lie pas la Cour, et celle-ci décline toute responsabilité quant à sa qualité. Elle peut être téléchargée à partir de HUDOC, la base de jurisprudence de la Cour européenne des droits de l’homme (), ou de toute autre base de données à laquelle HUDOC l’a communiquée. Elle peut être reproduite à des fins non commerciales, sous réserve que le titre de l’affaire soit cité en entier et s’accompagne de l’indication de copyright ci-dessus ainsi que de la référence au Fonds fiduciaire pour les droits de l’homme. Toute personne souhaitant se servir de tout ou partie de la présente traduction à des fins commerciales est invitée à le signaler à l’adresse suivante : publishing@.
Full & Egal Universal Law Academy