© Совет на Европа/ Европски суд за човекови права, 2012. Овој превод е изработен со поддршка на Human Rights Trust Fund на Советот на Европа (/humanrightstrustfund). Преводот не е обврзувачки за Судот. За понатамошни информации видете ја целосната назнака за авторски права на крајот на овој документ.
© Council of Europe/European Court of Human Rights, 2012. This translation was commissioned with the support of the Human Rights Trust Fund of the Council of Europe (/humanrightstrustfund). It does not bind the Court. For further information see the full copyright indication at the end of this document.
© Conseil de l’Europe/Cour européenne des droits de l’homme, 2012. La présente traduction a été effectuée avec le soutien du Fonds fiduciaire pour les droits de l’homme du Conseil de l’Europe (/humanrightstrustfund). Elle ne lie pas la Cour. Pour plus de renseignements veuillez lire l’indication de copyright/droits d’auteur à la fin du présent document.
Информативна белешка за судската пракса на Судот бр. 118
април 2009
K.H. и други против Словачка - 32881/04
Пресуда 28.4.2009 [Секција IV]
Член 8
Член 8-1
Почитување на семејниот живот
Почитување на приватниот живот
Поранешни пациенти спречени да го фотокопираат својот здравствен картон: повреда
Член 6
Граѓанска постапка
Член 6-1
Пристап кон судот
Неможност на апликантот делотворно да ги презентира своите тези за случајот, поради одбивање на властите да им дадат пристап до решавачките докази: повреда
Факти: Апликантките, осум жени со ромско потекло, биле третирани на гинеколошко-акушерски одделенија во две болници во источна Словачка во тек на бременоста и породувањето. И покрај постојаните напори да забременат, ниедна од апликантките не останала гравидна од последниот престој во болницата натаму, кога се породиле со царски рез. Апликантките се сомневале дека причина за нивната неплодност може да е тоа што тие биле стерилизирани без нивно знаење или согласност, во тек на породувањето со царски рез. Во 2004 апликантките дале полномошно на адвокати од НВО секторот, кои потоа побарале да ги разгледаат и фотокопираат здравствените картони на апликантките. Откако се сретнале со тешкотии во добивањето пристап кон картоните, апликантките повеле постапка пред локалните судови. Како резултат, на повеќето од апликантките им било дозволено да ги видат своите досијеа. Сепак, нивните барања да направат фотокопии на крајот биле одбиени, повикувајќи се на домашното законодавство во сила во моментот, коешто пропишувало дека здравствените картони се сопственост на болницата и дека ограничувањата на пристап се оправдани за да се спречи злоупотреба на податоците содржани во нив. По воведувањето на новото законодавство во 2005, на сите апликантки – освен втората, чиј здравствен картон во меѓувреме бил загубен - им бил дозволен целосен пристап кон бараната медицинска документација и им било дозволено да направат фотокопии.
Право: Член 8 – Позитивните обврски на државите согласно Член 8 нужно содржат обврска на субјектите на податоци да им се стават на располагање копии на нивните податочни датотеки. На државите останува да ги определат аранжманите за копирање на датотеките со лични податоци или, кога е тоа соодветно, да дадат уверливи причини за одбивањето да направат копии. Во случајот на апликантките, домашните судови главно ја оправдувале забраната на правење копии на здравствените картони со потребата да се заштитат релевантните информации од злоупотреба. Сепак, Судот не успеал да види како апликантките, на кои во секој случај им бил даден пристап кон нивниот целосен здравствен картон, би можеле да ги злоупотребат информациите што се однесуваат на нив самите. Понатаму, ризикот од ваква злоупотреба можел да се спречи и со други средства освен ускратување копии од датотеките за апликантките, како што е ограничување на кругот на луѓе кои имаат право на пристап кон датотеките. Државата, оттука, не успеала да покаже дека постојат доволно уверливи причини за да им се ускрати на апликантките делотворен пристап кон информациите што се однесуваат на нивното здравје.
Заклучок: повреда (едногласно).
Член 6 § 1 – Апликантките, понатаму, се жалеле дека одбивањето на властите да им дозволат да ги фотокопираат своите здравствени картони ги лиши од делотворен пристап кон судот, бидејќи тие не можеле да ги добијат клучните докази за секоја идна граѓанска парница за обештетување која можеби би посакале да ја поведат. Иако правото на суд не е неограничено, Судот смета дека ваквата гаранција нужно се проширува и на ситуации како онаа на апликантките, каде лицата кои, во принцип, имаат граѓанско побарување, сметале дека законските ограничувања на нивниот пристап кон доказите ефективно ги спречиле да побараат надомест пред судот или направило барањето ваква судска заштита да е тешко без соодветно оправдување. Иако не се целосно спречени да поведат граѓанска постапка, апликантките биле подложени на строга примена на одредбите на домашното право, до степен на непропорционално ограничување на нивната можност делотворно да ги изложат своите тези за предметот. Од причини слични на оние споменати во врска со Член 8, ограничувањето на правото на апликантките да ги копираат своите медицински датотеки не може да се смета за компатибилно со делотворното остварување на нивното право на пристап кон судот.
Заклучок: повреда (шест наспрема еден глас).
Член 41 – EUR 3,500 за секоја од апликантките, за непарична штета.
На овој линк може да се најдат Case-Law Information Notes
© Совет на Европа/Европски суд за човекови права 2012
Официјални јазици на Европскиот суд за човекови права се англискиот и францускиот. Овој превод е изработен со поддршка на Human Rights Trust Fund на Советот на Европа (/humanrightstrustfund). Преводот не е обврзувачки за Судот, ниту Судот презема било каква одговорност за неговиот квалитет. Преводот може да се префрли од HUDOC базата на податоци за судската пракса на Европскиот суд за човекови права () или од други бази на податоци со кои Судот го споделил. Може да биде репродуциран за некомерцијални цели под услов да се наведе потполниот наслов на предметот заедно со горната назнака за авторски права и споменувањето на Human Rights Trust Fund. Ако постои намера да се употреби некој дел од овој превод за комерцијални цели, Ве молиме контактирајте ги publishing@.
© Council of Europe/European Court of Human Rights, 2012.
The official languages of the European Court of Human Rights are English and French. This translation was commissioned with the support of the Human Rights Trust Fund of the Council of Europe (/humanrightstrustfund). It does not bind the Court, nor does the Court take any responsibility for the quality thereof. It may be downloaded from the HUDOC case-law database of the European Court of Human Rights () or from any other database with which the Court has shared it. It may be reproduced for non-commercial purposes on condition that the full title of the case is cited, together with the above copyright indication and reference to the Human Rights Trust Fund. If it is intended to use any part of this translation for commercial purposes, please contact publishing@.
© Conseil de l’Europe/Cour européenne des droits de l’homme, 2012.
Les langues officielles de la Cour européenne des droits de l’homme sont le français et l’anglais. La présente traduction a été effectuée avec le soutien du Fonds fiduciaire pour les droits de l’homme du Conseil de l’Europe (/humanrightstrustfund). Elle ne lie pas la Cour, et celle-ci décline toute responsabilité quant à sa qualité. Elle peut être téléchargée à partir de HUDOC, la base de jurisprudence de la Cour européenne des droits de l’homme (), ou de toute autre base de données à laquelle HUDOC l’a communiquée. Elle peut être reproduite à des fins non commerciales, sous réserve que le titre de l’affaire soit cité en entier et s’accompagne de l’indication de copyright ci-dessus ainsi que de la référence au Fonds fiduciaire pour les droits de l’homme. Toute personne souhaitant se servir de tout ou partie de la présente traduction à des fins commerciales est invitée à le signaler à l’adresse suivante : publishing@.
Full & Egal Universal Law Academy