© Совет на Европа/ Европски суд за човекови права, 2012. Овој превод е изработен со поддршка на Human Rights Trust Fund на Советот на Европа (/humanrightstrustfund). Преводот не е обврзувачки за Судот. За понатамошни информации видете ја целосната назнака за авторски права на крајот на овој документ.
© Council of Europe/European Court of Human Rights, 2012. This translation was commissioned with the support of the Human Rights Trust Fund of the Council of Europe (/humanrightstrustfund). It does not bind the Court. For further information see the full copyright indication at the end of this document.
© Conseil de l’Europe/Cour européenne des droits de l’homme, 2012. La présente traduction a été effectuée avec le soutien du Fonds fiduciaire pour les droits de l’homme du Conseil de l’Europe (/humanrightstrustfund). Elle ne lie pas la Cour. Pour plus de renseignements veuillez lire l’indication de copyright/droits d’auteur à la fin du présent document.
Информативна белешка за судската пракса на Судот бр. 105
февруари 2008
Kovach против Украина - 39424/02
Пресуда 7.2.2008 [Секција V]
Член 3 од Протокол 1
Слободно изразување на мислењето на луѓето
Арбитрарно поништување на гласовите што ги добил водечкиот кандидат во неколку избирачки места на парламентарна изборна единица, што резултирало со победа за неговиот противник: повреда
Факти: Апликантот бил кандидиран за парламентарните избори во 2002 во изборна единица којашто давале едно единствено место во собранието. Согласно првите резултати, тој добил тесно мнозинство од гласовите. НЕгов главен противник бил Раководителот на регионалната државна администрација. Посматрачите кои делувале во име на второспоменатиот подоцна изготвиле извештаи во кои наведувале дека неколку дополнителни гласачки ливчиња (помалку од десет) биле незаконски уфрлени од непознати лица на три избирачки места. Врз оваа основа, изборната комисија на изборната единица ги прогласила резултатите на тие избирачки места за неважечки. Исто така, таа ги прогласила за неважечки резултатите во уште една избирачка единица, врз основа дека членовите на надлежните изборни комисии незаконски ги отвориле запечатените гласачки кутии и ја земале оригиналната документација од гласањето и неколку неважечки гласачки ливчиња. На тие четири избирачки места апликантот добил огромно мнозинство од гласовите. Како резултат на поништувањето на гласовите на овие избирачки места, било прогласено дека главниот противник на апликантот е избран за член на Собранието од таа изборна единица. По жалба на апликантот, Централната изборна комисија ја укинала одлуката да се поништи гласањето зашто немало конклузивни докази за наводните неправилности или наводите дека бројот на незаконски уфрлени гласачки ливчиња надминал 10% од гласовите дадени на секое од гласачките места, како што е пропишано со член 70 од Законот за парламентарни избори („Законот“) за гласањето да стане неважечко. Набргу отоа, изборната комисија на изборната единица го прогласила гласањето во четирите избирачки места за неважечко, од истите причини како и претходно, забележувајќи дека неправилностите што таа ги утврдила и оние забележани од посматрачите може да се сметаат како „други околности што прават да е неможно да се утврди волјата на гласачите“, во смисла на Член 72 од Законот. Оваа одлука била потврдена од Централната изборна комисија и од Врховниот суд, којшто утврдил дека било во исклучива надлежност на изборната комисија на изборната единица да ги утврди „другите околности“ пропишани со гореспоменатата законска одредба.
Право: Овој предмет се однесува на начинот на кој исходот од изборите е ревидиран од страна на надлежните домашни власти. Дискрецијата на државата во оваа сфера останува широка, но не може да ја исклучи ревизијата на Судот за тоа дали дадена одлука била арбитрарна. Надлежните власти се потпреле на член 72 од Законот кога одлучиле да го поништат гласањето на четири избирачки места. Сепак, немало законска одредба, ниту домашна праска способна да даде објаснение за тоа кои фактори можело да се сметаат како „други околности што прават да е неможно да се утврди волјата на гласачите“ и дали тие ги опфаќале или не оние покриени со член 70, што се осврнуваат конкретно на случајот на повеќекратно гласање од страна на едно лице. Немањето јаснотија за законските одредби во оваа смисла, па оттука и потенцијалниот ризик по избирачките права барал посебна претпазливост од страна на домашните власти. Сепак, во ниедна од одлуките на изборната комисија од изборната единица, туку во последователните одлуки на Централната изборна комисија или на Врховниот суд немало дискусија за конфликтот меѓу членовите 70 и 72 од Законот, ниту за кредибилитетот на различните актери во изборите. Покрај ова, ниедна од одлуките не содржела никакво објаснение за тоа зошто она што било доживеано како прекршок го засенило исходот на гласањето на четирите избирачки места во толкава мерка што станало невозможно да се утврди волјата на гласачите (особено во светлина на член 70 од Законот). Оттука, одлуката да се поништи гласањето на четирите избирачки места мора да се смета за арбитрарна и непропорционална на било која легитимна цел искажана од Владата.
Заклучок: повреда (едногласно).
Член 41 – EUR 8,000 за непарична штета.
На овој линк може да се најдат Case-Law Information Notes
© Совет на Европа/Европски суд за човекови права 2012
Официјални јазици на Европскиот суд за човекови права се англискиот и францускиот. Овој превод е изработен со поддршка на Human Rights Trust Fund на Советот на Европа (/humanrightstrustfund). Преводот не е обврзувачки за Судот, ниту Судот презема било каква одговорност за неговиот квалитет. Преводот може да се префрли од HUDOC базата на податоци за судската пракса на Европскиот суд за човекови права () или од други бази на податоци со кои Судот го споделил. Може да биде репродуциран за некомерцијални цели под услов да се наведе потполниот наслов на предметот заедно со горната назнака за авторски права и споменувањето на Human Rights Trust Fund. Ако постои намера да се употреби некој дел од овој превод за комерцијални цели, Ве молиме контактирајте ги publishing@.
© Council of Europe/European Court of Human Rights, 2012.
The official languages of the European Court of Human Rights are English and French. This translation was commissioned with the support of the Human Rights Trust Fund of the Council of Europe (/humanrightstrustfund). It does not bind the Court, nor does the Court take any responsibility for the quality thereof. It may be downloaded from the HUDOC case-law database of the European Court of Human Rights () or from any other database with which the Court has shared it. It may be reproduced for non-commercial purposes on condition that the full title of the case is cited, together with the above copyright indication and reference to the Human Rights Trust Fund. If it is intended to use any part of this translation for commercial purposes, please contact publishing@.
© Conseil de l’Europe/Cour européenne des droits de l’homme, 2012.
Les langues officielles de la Cour européenne des droits de l’homme sont le français et l’anglais. La présente traduction a été effectuée avec le soutien du Fonds fiduciaire pour les droits de l’homme du Conseil de l’Europe (/humanrightstrustfund). Elle ne lie pas la Cour, et celle-ci décline toute responsabilité quant à sa qualité. Elle peut être téléchargée à partir de HUDOC, la base de jurisprudence de la Cour européenne des droits de l’homme (), ou de toute autre base de données à laquelle HUDOC l’a communiquée. Elle peut être reproduite à des fins non commerciales, sous réserve que le titre de l’affaire soit cité en entier et s’accompagne de l’indication de copyright ci-dessus ainsi que de la référence au Fonds fiduciaire pour les droits de l’homme. Toute personne souhaitant se servir de tout ou partie de la présente traduction à des fins commerciales est invitée à le signaler à l’adresse suivante : publishing@.
Full & Egal Universal Law Academy