© Savjet Evrope/Evropski sud za ljudska prava, 2014. godina. Ovaj prevod urađen je uz pomoć Fonda za ljudska prava Savjeta Evrope (/humanrightstrustfund) i nije obavezujući za Sud. Više informacija može se pronaći u punoj izjavi o autorskim pravima na kraju ovog dokumenta.
© Council of Europe/European Court of Human Rights, 2014. This translation was commissioned with the support of the Human Rights Trust Fund of the Council of Europe (/humanrightstrustfund). It does not bind the Court. For further information see the full copyright indication at the end of this document.
© Conseil de l’Europe/Cour européenne des droits de l’homme, 2014. La présente traduction a été effectuée avec le soutien du Fonds fiduciaire pour les droits de l’homme du Conseil de l’Europe (/humanrightstrustfund). Elle ne lie pas la Cour. Pour plus de renseignements veuillez lire l’indication de copyright/droits d’auteur à la fin du présent document.
Informator o sudskoj praksi Suda br. 164
Jun 2013. godine
Lavrechov protiv Republike Češke - 57404/08
Presuda od 20.6.2013. godine [Odjeljenje V]
Član 1 Protokola br. 1
Član 1 stav 1 Protokola br. 1
Mirno uživanje imovine
Oduzimanje garancije za puštanje uz kauciju podnosioca predstavke bez obzira na oslobađajuću presudu: nije utvrđena povreda
Činjenice – 2001. godine podnosilac predstavke, ruski državljanin, optužen je u Republici Češkoj za zloupotrebu povlašćenih informacija u trgovini hartijama od vrijednosti i prevaru i poveden je u istražni pritvor. Naredne godine oslobođen je uz kauciju i u vidu garancije platio je iznos ekvivalentan iznosu od 400.000 eura. Suđenje je kasnije obavljeno u njegovom odsustvu pošto je on bio van zemlje duži vremenski period i nije održavao kontakte sa prvostepenim sudom u vezi sa suđenjem i nije dostavio adresu za prijem službenih obavještenja. Iako je podnosilac predstavke na kraju oslobođen optužbi, garancija je oduzeta pošto nije poštovao uslove puštanja na slobodu uz kauciju.
Pravo – Član 1 Protokola br. 1: Oduzimanje kaucije predstavljalo je zadiranje u imovinska prava podnosioca predstavke. Ta mjera je ispunjavala uslov zakonitosti i imala je legitimne ciljeve da obezbijedi propisno sprovođenje krivičnog postupka i borbu protiv kriminala i njegovo sprečavanje, a to je bez sumnje opšti interes. Iako je iznos kaucije od otprilike 400.000 eura bio značajan, vrijeme za raspravu o srazmjernosti tog iznosa je bilo u trenutku kada je kaucija određena, a ne u trenutku kada je oduzeta. U ovom konkretnom slučaju, podnosilac predstavke nije tvrdio da je iznos bio nerazuman i uspio je brzo i bez neprimjerenih poteškoća da obezbijedi garanciju. Glavno pitanje u ovom slučaju bilo je da li je to što je on oslobođen trebalo da se uzme u obzir kada se donosila odluka da li da se kaucija oduzme.
Svrha kaucije jeste da obezbijedi pravilno sprovođenje krivičnog postupka i naročito da obezbijedi da se optuženi pojavi na suđenju. U ovom konkretnom predmetu, sprovođenje postupka bilo je značajno ometeno činjenicom da se podnosilac predstavke nije povinovao uslovima kaucije. On nije došao ni na jedan od zakazanih pretresa i nije pomogao sudu ni na koji način, iako mora da je znao da time krši uslove kaucije. To je dovelo do toga da se postupak u značajnoj mjeri oduži, a dovelo je i do ozbiljnih teškoća u pokušajima da se podnosiocu predstavke dostave dokumenti. Činjenica da je podnosilac predstavke kasnije bio oslobođen nije sama po sebi značila da je njegovo krivično gonjenje bilo nezakonito ili manjkavo na neki drugi način. Drugačiji standardi dokazivanja su se tražili za osuđujuću presudu (obično dokaz van razumne sumnje), a drugačiji za krivično gonjenje (obično opravdana sumnja da je krivično djelo počinjeno). Stoga je moguće da ima dosta slučajeva opravdane sumnje koja na suđenju ne dovede do osuđujuće presude van razumne sumnje. Ipak, u takvim situacijama država i dalje ima legitiman interes da obezbijedi da fizička lica za koja je postojala opravdana sumnja ne pokušaju da izbjegnu pravdu ili ugroze nesmetano sprovođenje postupka. Shodno tome, rezultat postupka nije bio direktno relevantan za pitanje da li treba oduzeti garanciju za puštanje uz kauciju. Pitanje je bilo da li je to oduzimanje bilo srazmjerno s obzirom na kršenje uslova puštanja uz kauciju tokom postupka. Čak iako je podnosilac predstavke kome je ukraden pasoš možda imao objektivne razloge da ne prisustvuje prvim pretresima, odluka da se suđenje održi in absentia donesena je tek dvije godine i osam mejseci nakon što je on dobio novi pasoš. U tim okolnostima nalaz domaćeg suda da je podnosilac predstavke izbjegavao krivično gonjenje tako što je nekoliko godina boravio van zemlje ne izgleda nerazumno. Kako mora biti da je podnosilac predstavke znao da krši uslove puštanja uz kauciju u značajnom periodu, trebalo je da obavijesti sud jasno i nedvosmisleno o svovoj adresi u Rusiji i da se redovno javlja, ali on to nije učinio. I na kraju, oduzimanje je naloženo nakon cjelokupnog akuzatorskog postupka, a domaći sudovi pažljivo su analizirali relevantna pitanja i iznijeli opsežne razloge za svoje odluke. Tako da se postupilo u skladu sa proceduralnim uslovima člana 1 Protokola br. 1 . Stoga, u ovim okolnostima, odluka da se oduzme kaucija podnosioca predstavke jeste postigla "pravičnu ravnotežu" između opšteg interesa zajednice i prava podnosioca predstavke.
Zaključak: nije utvrđena povreda (šest glasova naprema jedan).
© Savjet Evrope/Evropski sud za ljudska prava
Ovaj sažetak Sekretarijata ne obavezuje Sud.
Informatori o sudskoj praksi
© Savjet Evrope/Evropski sud za ljudska prava, 2014. godina.
Zvanični jezici Evropskog suda za ljudska prava su engleski i francuski. Ovaj prevod urađen je uz pomoć Fonda za ljudska prava Savjeta Evrope (/humanrightstrustfund). On nije obavezujući za Sud i Sud ne preuzima odgovornost za njegov kvalitet. Prevod se može preuzeti sa baze podataka o sudskoj praksi Evropskog suda za ljudska prava HUDOC () ili sa bilo koje druge baze podataka kojoj ga je Sud dostavio. Prevod se može reprodukovati za nekomercijalne svrhe pod uslovom da se navede puni naziv predmeta, sa gore navedenom izjavom o autorskim pravima i pominjanjem Fonda za ljudska prava. Ukoliko je namjera da se bilo koji dio ovog prevoda upotrijebi za komercijalne svrhe, molimo vas da se obratite na adresu publishing@.
© Council of Europe/European Court of Human Rights, 2014.
The official languages of the European Court of Human Rights are English and French. This translation was commissioned with the support of the Human Rights Trust Fund of the Council of Europe (/humanrightstrustfund). It does not bind the Court, nor does the Court take any responsibility for the quality thereof. It may be downloaded from the HUDOC case-law database of the European Court of Human Rights () or from any other database with which the Court has shared it. It may be reproduced for non-commercial purposes on condition that the full title of the case is cited, together with the above copyright indication and reference to the Human Rights Trust Fund. If it is intended to use any part of this translation for commercial purposes, please contact publishing@.
© Conseil de l’Europe/Cour européenne des droits de l’homme, 2014
Les langues officielles de la Cour européenne des droits de l’homme sont le français et l’anglais. La présente traduction a été effectuée avec le soutien du Fonds fiduciaire pour les droits de l’homme du Conseil de l’Europe (/humanrightstrustfund). Elle ne lie pas la Cour, et celle-ci décline toute responsabilité quant à sa qualité. Elle peut être téléchargée à partir de HUDOC, la base de jurisprudence de la Cour européenne des droits de l’homme (), ou de toute autre base de données à laquelle HUDOC l’a communiquée. Elle peut être reproduite à des fins non commerciales, sous réserve que le titre de l’affaire soit cité en entier et s’accompagne de l’indication de copyright ci-dessus ainsi que de la référence au Fonds fiduciaire pour les droits de l’homme. Toute personne souhaitant se servir de tout ou partie de la présente traduction à des fins commerciales est invitée à le signaler à l’adresse suivante : publishing@.
Full & Egal Universal Law Academy