© Совет на Европа/Европски суд за човекови права, 2016. Овој превод е направен со поддршка на Специјалниот фонд за човекови права на Советот на Европа (/humanrightstrustfund). Тој не го обврзува Судот. За дополнителни информации погледнете ја целосната информација во врска со авторско право на крајот од овој документ.
© Council of Europe/European Court of Human Rights, 2016. This translation was commissioned with the support of the Human Rights Trust Fund of the Council of Europe (/humanrightstrustfund). It does not bind the Court. For further information see the full copyright indication at the end of this document.
© Conseil de l’Europe/Cour européenne des droits de l’homme, 2016. La présente traduction a été effectuée avec le soutien du Fonds fiduciaire pour les droits de l’homme du Conseil de l’Europe (/humanrightstrustfund). Elle ne lie pas la Cour. Pour plus de renseignements veuillez lire l’indication de copyright/droits d’auteur à la fin du présent document.
Информативна белешка од судската пракса на Судот бр. 185
Мај 2015 г.
Маги и други против Обединетото Кралство - 26289/12, 29062/12 и 29891/12
Пресуда 12.5.2015 [Секција IV]
Член 5
Член 5-3
Брзо да биде изнесен пред судија или друго службено лице
Неможноста на судијата да се да ја разгледа можноста за условен отпуст во раната фаза од притворот: нема повреда
Факти – Жалителите биле уапсени под сомнеж за инволвираност во убиство на полициски службеник. Тие биле изнесени, 48 часа подоцна, пред судија на Окружен суд која ја разгледала законитоста на нивното лишување од слобода и дозволила продолжување за дополнителни 5 дена (заради дополнително испрашување и испитувања од крим-техника). Подоцна, нивниот притвор бил дополнително продолжен, за на крајот после 12 дена жалителите да бидат ослободени без да бидат обвинети.
Согласно Листата 8 од Законот за тероризам на Северна Ирска од 2000 година, едно лице лишено од слобода можело да се држи во притвор до 28 дена без да биде обвинето. Законитоста на притворот мора да се разгледа од надлежен судија во рок од 48 часа и на секои 7 дена потоа. Иако тој судија имал овластување да ослободи доколку апсењето/задржувањето било незаконско, тој/таа немал/а овластување да ослободи со кауција.
Право - Член 5 § 3: Членот 5 § 3 е структурално засегнат со две посебни работи; раните фази кои следат после апсењето, кога едно лице е под надлежност на властите, и периодот на чекање на судењето пред кривичен суд, за кое време лицето може да биде притворено или ослободено со или без наметнување на одредени услови. Овие два дела доделуваат различни права и во основа не се логично или времено поврзани.
Што се однесува до првиот дел, судската пракса на Судот утврдува дека мора да постои заштита преку судска контрола на лице кое е уапсено или притворено „врз основа на разумен сомнеж дека сторил [кривично] дело“, односно дури и пред да биде поднесено некакво кривично обвинение. Судската контрола мора да биде брза, автоматска (со други зборови, да не зависи од жалба на лицето лишено од слобода) и пред независен судија или друго службено лице овластено да нареди ослободување, после сослушување на лицето и разгледување на законитоста и оправданоста на апсењето и притворот.
Судот утврди дека овие услови биле задоволени во случајот на жалителите и понатаму разгледа дали требало да постои можност за условен отпуст за време на периодот на притворот на жалителите. Тој забележа дека иако жалителите двапати биле изнесени пред судија на Окружен суд додека биле во полициски притвор, во ниеден момент не биле изнесени пред судија овластен да нареди условен отпуст. Меѓутоа Судот одлучи дека жалителите биле притворени релативно кратко време (12 дена), и оттука цело време се наоѓале во „раните фази“ од лишувањето од слобода, кога нивниот притвор може да биде оправдан со постоење на разумен сомнеж дека тие извршиле кривично дело. Ништо во судската пракса на Судот во однос на членот 5 § 3 не наметнува потреба да се разгледа можност за нивен условен отпуст во текот на тој период.
Во секој случај постоеле низа мерки за заштита за да се заштитат жалителите од своеволно лишување од слобода: судијата можел да го продолжи притворот само за максимум 7 дена, а севкупниот период не можел да надмине 28 дена; пред да се дозволи продолжување судијата морал да биде задоволен дека постоеле разумни основи да се верува дека понатамошниот притвор бил неопходен и дека истрагата се спроведувала на ревносен и експедитивен начин; судијата исто така морал да биде задоволен дека апсењето било законско и да ја разгледа основаноста на притворот; првиот жалител дал докази под заклетва за време на своето прво разгледување, а за време на вторите разгледувања аргументи од обата жалители биле сослушани; конечно жалителите можеле да го оспорат својот продолжен притвор по пат на судско разгледување.
Во контекст на овие фактори, отсуството на можноста за условен отпуст за време на периодот додека жалителите биле лишени од слобода не претставува проблем во однос на членот 5 § 3.
Заклучок: нема повреда (едногласно).
© Совет на Европа / Европски суд за човекови права
Ова резиме на Регистратурата не го обврзува Судот.
Кликнете овде за информативни белешки од судската пракса
© Совет на Европа/Европски суд за човекови права, 2016.
Службени јазици на Европскиот суд за човекови права се англискиот и францускиот. Овој превод е направен со поддршка на Специјалниот фонд за човекови права на Советот на Европа (/humanrightstrustfund). Тој не го обврзува Судот, ниту пак Судот презема некаква одговорност за квалитетот на истиот. Може да се преземе од HUDOC базата на судската пракса на Европскиот суд за човекови права () или од секоја друга база на податоци со која Судот го споделил. Може да се прават копии за некомерцијални цели под услов да се цитира полниот наслов на случајот, заедно со горенаведениот знак за авторско право и упатувањето на Специјалниот фонд за човекови права. Доколку се планира некој дел од овој превод да се користи за комерцијални цели, ве молиме обратете се на publishing@ .
© Council of Europe/European Court of Human Rights, 2016.
The official languages of the European Court of Human Rights are English and French. This translation was commissioned with the support of the Human Rights Trust Fund of the Council of Europe (/humanrightstrustfund). It does not bind the Court, nor does the Court take any responsibility for the quality thereof. It may be downloaded from the HUDOC case-law database of the European Court of Human Rights ( ) or from any other database with which the Court has shared it. It may be reproduced for non-commercial purposes on condition that the full title of the case is cited, together with the above copyright indication and reference to the Human Rights Trust Fund. If it is intended to use any part of this translation for commercial purposes, please contact publishing@ .
© Conseil de l’Europe/Cour européenne des droits de l’homme, 2016.
Les langues officielles de la Cour européenne des droits de l’homme sont le français et l’anglais. La présente traduction a été effectuée avec le soutien du Fonds fiduciaire pour les droits de l’homme du Conseil de l’Europe (/humanrightstrustfund). Elle ne lie pas la Cour, et celle-ci décline toute responsabilité quant à sa qualité. Elle peut être téléchargée à partir de HUDOC, la base de jurisprudence de la Cour européenne des droits de l’homme (), ou de toute autre base de données à laquelle HUDOC l’a communiquée. Elle peut être reproduite à des fins non commerciales, sous réserve que le titre de l’affaire soit cité en entier et s’accompagne de l’indication de copyright ci-dessus ainsi que de la référence au Fonds fiduciaire pour les droits de l’homme. Toute personne souhaitant se servir de tout ou partie de la présente traduction à des fins commerciales est invitée à le signaler à l’adresse suivante: publishing@ .
Full & Egal Universal Law Academy