© Совет на Европа/ Европски суд за човекови права, 2012. Овој превод е изработен со поддршка на Human Rights Trust Fund на Советот на Европа (/humanrightstrustfund). Преводот не е обврзувачки за Судот. За понатамошни информации видете ја целосната назнака за авторски права на крајот на овој документ.
© Council of Europe/European Court of Human Rights, 2012. This translation was commissioned with the support of the Human Rights Trust Fund of the Council of Europe (/humanrightstrustfund). It does not bind the Court. For further information see the full copyright indication at the end of this document.
© Conseil de l’Europe/Cour européenne des droits de l’homme, 2012. La présente traduction a été effectuée avec le soutien du Fonds fiduciaire pour les droits de l’homme du Conseil de l’Europe (/humanrightstrustfund). Elle ne lie pas la Cour. Pour plus de renseignements veuillez lire l’indication de copyright/droits d’auteur à la fin du présent document.
Информативна белешка за судската пракса на Судот бр. 107
април 2008
M SRL против Молдавија - 21151/04
Пресуда 8.4.2008 [Секција IV]
Член 1 од Протокол 1
Член 1 став 1 од Протокол 1
Мирно уживање на имот
Повлекување на лиценца за работење на Интернет провајдер заради чисто формална повреда на прописите: повреда
Факти: Компанијата – апликант, корпорација во приватна сопственост и најголем провајдер на Интернет услуги во Молдавија во тој момент, го преселила своето седиште во ноември 2002. Промената била регистрирана кај Државната комора за регистрација, а биле информирани и даночните власти. Во мај 2003 компанијата – апликант аплицирала кај националниот регулаторен орган за телекомуникации (ANRTI) за дополнителна лиценца. Сепак, иако при поднесувањето на апликацијата компанијата ја дала својата нова адреса, лиценцата била издадена со старата адреса. Во септември 2003 компанијата – апликант и извесен број други оператори добиле писмо од регулаторниот орган со барање да платат годишна такса за лиценца и да дадат детали за своите адреси во рок од десет дена, или ќе се соочат со ризикот нивните лиценци за работење да бидат суспендирани. Иако компанијата – апликант потоа се обидела да ги исправи овие пропусти, регулаторниот орган ја прегледал доставената информација и, без чекање на одговор или без да даде период на суспензија, ги прогласил нејзините лиценци за неважечки. Амандман на прописите усвоен набргу потоа значел дека компанијата – апликант не можела да аплицира за нова лиценца за период од шест месеци. Компанијата неуспешно ја оспорила одлуката на регулаторниот орган пред судовите и набргу била принудно истерана од бизнисот. Од над 50 оператори за кои било наведено дека не го почитувале предупредувачкото писмо на регулаторниот орган, се чини дека компанијата – апликант е, се чини, единствената чија лиценца е повлечена, а другите наместо тоа добиле тримесечна суспензија.
Право: Член 1 од Протокол 1 – Прекинувањето на лиценците е мерка на конрола врз користењето на имотот што паѓа да се испитува во рамки на вториот став од Член 1 од Протокол 1. Централното прашање е пропорционалноста. Што се однесува до кршењето на прописите од страна на компанијата – апликант, не се посочи некоја конкретна штета предизвикана од пропустот да се смени адресата во текстот на лиценците. Регулаторниот орган бил добро запознаен со промената на адресата и немал тешкотии да ја контактира компанијата – апликант. Други релевантни органи и клиенти исто така биле информирани. Не постоело сомнение дека компанијата се стремела да ги одбегне своите даночни обврки. Во ваквите околности, впечатливо е што наметнатата мерка е толку строга што го принудила дотогашниот најголем провајдер на интернет услуги во Молдавија да го прекине работењето и да го продаде сиот свој имот. Од своја страна, регулаторниот орган не ги исполнил своите обврски како јавен орган да делува навремено, на соодветен начин и со целосна доследностс. И покрај тоа што бил информиран за промената на адреса, тој и’ издал на компанијата – апликант нова лиценца на која била посочена старата адреса, се согласил со техничката грешка во своите лиценци, а подоцна ја довел во заблуда компанијата – апликант дека таа може да продолжи со работа под услов да ги достави побараните информации во определениот рок. Потребните процедурални гаранции исто така изостанале, зашто на компанијата – апликант не и’ била дадена можност да се застапува или да го објасни својот став пред регулаторниот орган, а во жалбената постапка по предметот се одлучувало во нејзино отсуство и откако нејзиното барање за прекин било одбиено без објаснување. Навистина, испитувањето на предметот од страна на домашните судови било непотребно формалистичко, без да се направи обид да се направи рамнотежа. На крајот, постоеле, исто така, докази за дискриминаторски третман, со тоа што се чини дека компанијата – апликант била третирана построго од други компании во слична положба. Во светлина на арбитрарноста на постапката, дискриминаторскиот третман и непропорционално строгата мерка што била наметната, не може да се каже дека властите следеле искрени и доследни аспекти на политиките кога ги поништиле лиценците и со тоа не ја постигнале бараната праведна рамнотежа.
Заклучок: повреда (едногласно).
Член 41 – Не е подготвено за одлука.
На овој линк може да се најдат Case-Law Information Notes
© Совет на Европа/Европски суд за човекови права 2012
Официјални јазици на Европскиот суд за човекови права се англискиот и францускиот. Овој превод е изработен со поддршка на Human Rights Trust Fund на Советот на Европа (/humanrightstrustfund). Преводот не е обврзувачки за Судот, ниту Судот презема било каква одговорност за неговиот квалитет. Преводот може да се префрли од HUDOC базата на податоци за судската пракса на Европскиот суд за човекови права () или од други бази на податоци со кои Судот го споделил. Може да биде репродуциран за некомерцијални цели под услов да се наведе потполниот наслов на предметот заедно со горната назнака за авторски права и споменувањето на Human Rights Trust Fund. Ако постои намера да се употреби некој дел од овој превод за комерцијални цели, Ве молиме контактирајте ги publishing@.
© Council of Europe/European Court of Human Rights, 2012.
The official languages of the European Court of Human Rights are English and French. This translation was commissioned with the support of the Human Rights Trust Fund of the Council of Europe (/humanrightstrustfund). It does not bind the Court, nor does the Court take any responsibility for the quality thereof. It may be downloaded from the HUDOC case-law database of the European Court of Human Rights () or from any other database with which the Court has shared it. It may be reproduced for non-commercial purposes on condition that the full title of the case is cited, together with the above copyright indication and reference to the Human Rights Trust Fund. If it is intended to use any part of this translation for commercial purposes, please contact publishing@.
© Conseil de l’Europe/Cour européenne des droits de l’homme, 2012.
Les langues officielles de la Cour européenne des droits de l’homme sont le français et l’anglais. La présente traduction a été effectuée avec le soutien du Fonds fiduciaire pour les droits de l’homme du Conseil de l’Europe (/humanrightstrustfund). Elle ne lie pas la Cour, et celle-ci décline toute responsabilité quant à sa qualité. Elle peut être téléchargée à partir de HUDOC, la base de jurisprudence de la Cour européenne des droits de l’homme (), ou de toute autre base de données à laquelle HUDOC l’a communiquée. Elle peut être reproduite à des fins non commerciales, sous réserve que le titre de l’affaire soit cité en entier et s’accompagne de l’indication de copyright ci-dessus ainsi que de la référence au Fonds fiduciaire pour les droits de l’homme. Toute personne souhaitant se servir de tout ou partie de la présente traduction à des fins commerciales est invitée à le signaler à l’adresse suivante : publishing@.
Full & Egal Universal Law Academy