© Совет на Европа/Европски суд за човекови права, 2016. Овој превод е направен со поддршка на Специјалниот фонд за човекови права на Советот на Европа (/humanrightstrustfund). Тој не го обврзува Судот. За дополнителни информации погледнете ја целосната информација во врска со авторско право на крајот од овој документ.
© Council of Europe/European Court of Human Rights, 2016. This translation was commissioned with the support of the Human Rights Trust Fund of the Council of Europe (/humanrightstrustfund). It does not bind the Court. For further information see the full copyright indication at the end of this document.
© Conseil de l’Europe/Cour européenne des droits de l’homme, 2016. La présente traduction a été effectuée avec le soutien du Fonds fiduciaire pour les droits de l’homme du Conseil de l’Europe (/humanrightstrustfund). Elle ne lie pas la Cour. Pour plus de renseignements veuillez lire l’indication de copyright/droits d’auteur à la fin du présent document.
Информативна белешка од судската пракса на Судот бр. 187
Јули 2015 г.
Назаренко против Русија – 39438/13
Пресуда 16.7.2015 [Секција I]
Член 8
Позитивни обврски
Член 8-1
Почитување на семејниот живот
Целосно и автоматско исклучување на жалителот од животот на детето откако било утврдени дека тој не ѝ бил биолошки татко: повреда.
Факти – За време на нивниот брак жалителот и неговата сопруга добиле ќерка, А. Подоцна тие се развиле и жалителот имал заедничко старателство врз детето. По оспорувањето на татковството на жалителот, било утврдено дека тој не бил биолошкиот татко на детето. Последователно, иако домашните власти прифатиле дека тој го одгледал и се грижел за детето повеќе од пет години тој ги загубил родителските права во однос на детето, вклучително и правото да одржува контакт со неа. Неговото име било отстрането од изводот од матичната книга на родените и презимето на детето било сменето. Домашното право не дозволувало никакви исклучоци коишто би му дозволиле на жалителот во отсуство на биолошката врска со детето да одржува каква било врска со неа.
Право – Членот 8: А. била родена за време на бракот на жалителот и била регистрирана како негова ќерка. Не сомневајќи се дека ѝ е татко на А., жалителот ја одгледувал и се грижел за неа повеќе од пет години. Како што било утврдено од Управата за детска грижа и вештите лица - психолозите постоела блиска емоционална врска меѓу жалителот и А. Затоа нивниот однос достигнал ниво на семеен живот во рамките на значењето на членот 8 § 1. Отсуството на биолошка врска со детето не го негира постоењето на семеен живот согласно таа одредба (види, што се однесува до родителите - хранители, Kopf and Liberda v. Austria, 1598/06, 17 January 2012).
Судот е загрижен заради нефлексибилноста на руските законски одредби кои ги уредуваат правата во однос на контактот. Владата не посочила никакви причини зошто би било „неопходно во едно демократско општество“ да се воспостави нефлексибилна листа на лица кои имаат право да одржуваат контакт со едно дете и да не се прават исклучоци за да се земат во предвид разновидните семејни околности и најдобриот интерес на детето. Како резултат, лице, како жалителот, кое не било поврзано со детето, но се грижело за него подолго време и имало формирано блиска лична врска со него не може да се стекне со права за контакт под никакви околност без разлика на најдобрите интереси на детето.
Судот не беше убеден дека најдобриот интерес на децата во сферата на правата за контакт можат навистина да бидат утврдени од општата правна претпоставка. Правичното балансирање на правата на сите инволвирани лица бара проверка на конкретните околности на случајот. Соодветно на тоа, членот 8 од Конвенцијата може да се протолкува како наметнување на обврска за земјите-членки да се проверува секој случај поединечно дали е во најдобар интерес на детето да одржува контакт со лицето, било да се биолошки поврзани или не, кое се грижело за него доволно долго време. Со тоа што на жалителот не му било дозволено правото да одржува контакт со А. без никаква проверка на прашањето дали таквиот контакт би бил во најдобар интерес на А., Русија не се придржувала кон оваа обврска.
Лицето кое што го одгледувало детето некое време како сопствено не требало во целост да биде исклучено од живото на детето откако било откриено дека не му бил биолошки татко, освен ако немало релевантни причини поврзани со најдобрите интереси за таквото исклучување.
Во актуелниот случај не било упатено на такви причини. Никогаш не се сугерирало дека контактот со жалителот би бил штетен за развојот на А. Напротив, било утврдено како од Управата за детска грижа така и од вештите лица психолози дека постоела силна взаемна приврзаност меѓу жалителот и А. и дека жалителот добро се грижел за детето.
Генерално властите не ја исполниле својата обврска да обезбедат можност за одржување на семејните врски меѓу жалителот и А. Целосното и автоматско исклучување на жалителот од животот на А. по одземањето на неговото татковство заради нефлексибилноста на домашните законски одредби – особено тоа што не му биле дозволени правата за контакт без соодветно да се разгледа што е во најдобар интерес на А. – оттука достигнало ниво на непочитување на семејниот живот на жалителот.
Заклучок: повреда (едногласно).
Член 41: Немало побарување за штета.
© Совет на Европа / Европски суд за човекови права
Ова резиме на Регистратурата не го обврзува Судот.
Кликнете овде за Информативни белешки од судската пракса
© Совет на Европа/Европски суд за човекови права, 2016.
Службени јазици на Европскиот суд за човекови права се англискиот и францускиот. Овој превод е направен со поддршка на Специјалниот фонд за човекови права на Советот на Европа (/humanrightstrustfund). Тој не го обврзува Судот, ниту пак Судот презема некаква одговорност за квалитетот на истиот. Може да се преземе од HUDOC базата на судската пракса на Европскиот суд за човекови права () или од секоја друга база на податоци со која Судот го споделил. Може да се прават копии за некомерцијални цели под услов да се цитира полниот наслов на случајот, заедно со горенаведениот знак за авторско право и упатувањето на Специјалниот фонд за човекови права. Доколку се планира некој дел од овој превод да се користи за комерцијални цели, ве молиме обратете се на publishing@ .
© Council of Europe/European Court of Human Rights, 2016.
The official languages of the European Court of Human Rights are English and French. This translation was commissioned with the support of the Human Rights Trust Fund of the Council of Europe (/humanrightstrustfund). It does not bind the Court, nor does the Court take any responsibility for the quality thereof. It may be downloaded from the HUDOC case-law database of the European Court of Human Rights ( ) or from any other database with which the Court has shared it. It may be reproduced for non-commercial purposes on condition that the full title of the case is cited, together with the above copyright indication and reference to the Human Rights Trust Fund. If it is intended to use any part of this translation for commercial purposes, please contact publishing@ .
© Conseil de l’Europe/Cour européenne des droits de l’homme, 2016.
Les langues officielles de la Cour européenne des droits de l’homme sont le français et l’anglais. La présente traduction a été effectuée avec le soutien du Fonds fiduciaire pour les droits de l’homme du Conseil de l’Europe (/humanrightstrustfund). Elle ne lie pas la Cour, et celle-ci décline toute responsabilité quant à sa qualité. Elle peut être téléchargée à partir de HUDOC, la base de jurisprudence de la Cour européenne des droits de l’homme (), ou de toute autre base de données à laquelle HUDOC l’a communiquée. Elle peut être reproduite à des fins non commerciales, sous réserve que le titre de l’affaire soit cité en entier et s’accompagne de l’indication de copyright ci-dessus ainsi que de la référence au Fonds fiduciaire pour les droits de l’homme. Toute personne souhaitant se servir de tout ou partie de la présente traduction à des fins commerciales est invitée à le signaler à l’adresse suivante: publishing@ .
Full & Egal Universal Law Academy