© Совет на Европа/ Европски суд за човекови права, 2015. Овој превод е изработен со поддршка на Human Rights Trust Fund на Советот на Европа (/humanrightstrustfund). Преводот не е обврзувачки за Судот. За понатамошни информации видете ја целосната назнака за авторски права на крајот на овој документ.
© Council of Europe/European Court of Human Rights, 2015. This translation was commissioned with the support of the Human Rights Trust Fund of the Council of Europe (/humanrightstrustfund). It does not bind the Court. For further information see the full copyright indication at the end of this document.
© Conseil de l’Europe/Cour européenne des droits de l’homme, 2015. La présente traduction a été effectuée avec le soutien du Fonds fiduciaire pour les droits de l’homme du Conseil de l’Europe (/humanrightstrustfund). Elle ne lie pas la Cour. Pour plus de renseignements veuillez lire l’indication de copyright/droits d’auteur à la fin du présent document.
Информативна белешка за судската пракса на Судот Бр. 175
Април 2014
Нусрет Каја (Nusret Kaya) и други против Турција - 43750/06, 43752/06, 32054/08 et al.
Пресуда 22.4.2014 [Оддел II]
Член 8
Член 8-1
Почитување на кореспонденцијата
Почитување на семејниот живот
Ограничување наметнато на турските затвореници во оснос на користењето на курдскиот јазик во нивните телефонски разговори: повреда
Факти – На жалителите, кои се затвореници, им било ограничено од страна на затворските власти да водат телефонски разговори на курдски јазик со нивните блиски. Нивните жалби со цел укинување на ограничувањата биле одбиени.
Правото – Член 8 : ограничувањето кое било наметнато на телефонските разговори на жалителите со членовите на нивното семејство, под образложение дека тие сакале да ги водат овие разговори на курдски јазик може да се смета како мешање во остварувањето на нивното право на почитување на семејниот живот и на нивната кореспонденција во рамките на значењето на членот 8 § 1 од Конвенцијата. Спорното прашање нема врска со слободата на јазик на жалителите како таква, туку со нивното право да одржуваат вистински контакт со нивните семејства. По примерот на препораките изнесени во рамките Европските затворски правила* од 2006, од суштинско значење e администрацијата да им помогне на затворениците да одржуваат контакт со своите блиски. Во овој случај, домашното право ја признавало можноста за затворениците да одржуваат контакт со надворешниот свет преку телефонски разговори. Овие разговори можеле, сепак, од безбедносни причини, да бидат предмет на контрола на затворската управа и, за целите на соодветна контрола, затворениците во принцип требало да зборуваат само на турски јазик за време на нивните телефонски разговори. Секако, домашното право обезбедувало прилагодување на тој принцип и не содржело ниту една одредба за забрана на употребата на друг јазик освен турскиот. Оваа можност била меѓутоа условена со одредени формални барања како што се можноста за затворската администрација да потврди дека лицето со кое затворениците сакале да разговараат на друг јазик, навистина не го разбирало турскиот јазик. Освен тоа, од тогаш важечките прописи и од одлуките на националните тела произлегува дека трошоците на оваа проверка биле на товар на засегнатите затвореници.
Секако, Судот веќе уважил дека специјални безбедносни причини - како што се спречување на ризикот од бегство - можеле да ја оправдаат примената на специфичен режим на затвор и на забраната за затвореник да комуницира со своето семејство на јазикот што самиот го избрал во случај кога не било утврдено дека тој не владеел друг јазик на кој му било дозволено да се изразува. Според тоа, во околностите на случајот, правилата во прашање се применувале генерално и неселективно за сите затвореници, независно од каква и да е поединечна оценка на безбедносните барања врзани за секој од нив засебно или за кривичните дела за кои биле обвинети. Освен тоа, националните тела знаеле, кога ги проценувале барањата на жалителите да можат да телефонираат на курдски, дека овој јазик бил меѓу оние кои често се говорат во Турција и бил користен од страна на некои затвореници во рамките на односите со нивните семејства. И покрај тоа, се чини дека тие не предвиделе користење на систем за преведување. Меѓутоа, од суштинско значење за почитувањето на семејниот живот е затворската управа да му помогне на затвореникот да одржува вистински контакт со неговото семејство. Во овој поглед, во овој случај ништо не овозможува да се оспори тврдењето на жалителите дека курдскиот бил јазикот што тие го користеле во нивните семејни комуникации, ниту пак дека тоа било единствениот јазик што нивните блиски го разбирале, околност што Судот ја смета за важна во овој случај.
Tака, праксата која се состои во тоа да им се наметне на жалителите кои сакале да зборуваат на курдски јазик по телефон со членовите на нивното семејство претходна постапка која имала за цел да се провери дали тие навистина биле неспособни да зборуваат турски, не се засновала на релевантни и доволни причини за ограничувањето кое од тоа произлегло за жалителите во однос на нивната комуникација со блиските. Мешањето во правото на жалителите да разговараат по телефон на курдски јазик со нивните блиски не можело да се смета за неопходно. Промената на членот 88/2 п) од Правилникот која ги модифицира условите на кои се подложуваат барањата за овластување на телефонски разговори на друг јазик освен турскиот, со сигурност го поткрепува овој заклучок. Оттука, едноставна изјава дека барателот или неговите блиски не разбираат турски отсега се чини доволна.
Заклучок : повреда (пет гласови против два).
Член 41 : 300 EUR секому за нематеријална штета.
* Препорака Rec(2006)2 на Комитетот на министри на Советот на Европа за Европските затворски правила усвоена на 11 јануари 2006.
© Совет на Европа/Европски суд за човекови права
Изготвено од страна на секретаријатот, ова резиме не го обврзува Судот.
На овој линк може да се најдат Информативни белешки од судската пракса
© Совет на Европа/Европски суд за човекови права 2015
Официјални јазици на Европскиот суд за човекови права се англискиот и францускиот. Овој превод е изработен со поддршка на Human Rights Trust Fund на Советот на Европа (/humanrightstrustfund). Преводот не е обврзувачки за Судот, ниту Судот презема било каква одговорност за неговиот квалитет. Преводот може да се префрли од HUDOC базата на податоци за судската пракса на Европскиот суд за човекови права () или од други бази на податоци со кои Судот го споделил. Може да биде репродуциран за некомерцијални цели под услов да се наведе потполниот наслов на предметот заедно со горната назнака за авторски права и споменувањето на Human Rights Trust Fund. Ако постои намера да се употреби некој дел од овој превод за комерцијални цели, Ве молиме контактирајте ги publishing@.
© Council of Europe/European Court of Human Rights, 2015.
The official languages of the European Court of Human Rights are English and French. This translation was commissioned with the support of the Human Rights Trust Fund of the Council of Europe (/humanrightstrustfund). It does not bind the Court, nor does the Court take any responsibility for the quality thereof. It may be downloaded from the HUDOC case-law database of the European Court of Human Rights () or from any other database with which the Court has shared it. It may be reproduced for non-commercial purposes on condition that the full title of the case is cited, together with the above copyright indication and reference to the Human Rights Trust Fund. If it is intended to use any part of this translation for commercial purposes, please contact publishing@.
© Conseil de l’Europe/Cour européenne des droits de l’homme, 2015.
Les langues officielles de la Cour européenne des droits de l’homme sont le français et l’anglais. La présente traduction a été effectuée avec le soutien du Fonds fiduciaire pour les droits de l’homme du Conseil de l’Europe (/humanrightstrustfund). Elle ne lie pas la Cour, et celle-ci décline toute responsabilité quant à sa qualité. Elle peut être téléchargée à partir de HUDOC, la base de jurisprudence de la Cour européenne des droits de l’homme (), ou de toute autre base de données à laquelle HUDOC l’a communiquée. Elle peut être reproduite à des fins non commerciales, sous réserve que le titre de l’affaire soit cité en entier et s’accompagne de l’indication de copyright ci-dessus ainsi que de la référence au Fonds fiduciaire pour les droits de l’homme. Toute personne souhaitant se servir de tout ou partie de la présente traduction à des fins commerciales est invitée à le signaler à l’adresse suivante : publishing@.
Full & Egal Universal Law Academy