© Совет на Европа/ Европски суд за човекови права, 2013. Овој превод е изработен со поддршка на Human Rights Trust Fund на Советот на Европа (/humanrightstrustfund). Преводот не е обврзувачки за Судот. За понатамошни информации видете ја целосната назнака за авторски права на крајот на овој документ.
© Council of Europe/European Court of Human Rights, 2013. This translation was commissioned with the support of the Human Rights Trust Fund of the Council of Europe (/humanrightstrustfund). It does not bind the Court. For further information see the full copyright indication at the end of this document.
© Conseil de l’Europe/Cour européenne des droits de l’homme, 2013. La présente traduction a été effectuée avec le soutien du Fonds fiduciaire pour les droits de l’homme du Conseil de l’Europe (/humanrightstrustfund). Elle ne lie pas la Cour. Pour plus de renseignements veuillez lire l’indication de copyright/droits d’auteur à la fin du présent document.
Информативна белешка на судската пракса на Судот бр. 148
јануари 2012
Othman (Abu Qatada) против Обединетото Кралство - 8139/09
Пресуда 17.1.2012 [Оддел IV]
Член 6
Кривична постапка
Депортација
Член 6, став 1
Правично судење
Вистински ризик дека докази добиени со тортура на трети лица ќе бидат дозволени при повторното судење на жалителот: депортацијата би претставувала повреда.
Член 3
Депортација
Детални дипломатски гаранции од државата која бара депортација дека истакнат исламист нема да биде мачен ако биде вратен во Јордан: депортацијата не би претставувала повреда.
Факти – Жалителот, јордански државјанин, пристигнал во Обединетото Кралство во 1993 година и му бил даден азил. Тој бил во притвор од 2002 до 2005 година согласно Законот за антитероризам, криминал и бебзедност од 2001. После неговото ослободување, Министерот за внатрешни работи му доставил на жалителот известување дека ќе биде депортиран. Во меѓувреме, во 1999 и 2000 жалителот бил осуден во отсуство во Јордан за кривични дела за правење заговор да се предизвикаат експлозии на бомби. Клучните докази против жалителот во секое од судењата кои довеле до тие осуди биле обвинувачки изјави [incriminating statements] на двајца сообвинети, кои покасно се жалеле на тортура. Во 2005 Владите на Обединетото Кралство и Јордан потпишале Меморандум на разбирање (МНР) во кој биле наведени низа на гаранции за почитување на меѓународните стандарди за човекови права кои ќе се применуваат кога едно лице ќе биде вратено од една држава во друга. Во него исто така се предвидувало дека секое лице кое ќе биде вратено ќе има посети кои ќе се спроведуваат набрзо после враќањето и ќе бидат редовни и тоа од страна на претставник од независно тело номинирано заеднички од двете Влади. Адалех центарот за студии по човекови права покасно потпишал договор за мониторирање со Владата на Обединетото Кралство за таа цел. Во случајот на жалителот дополнителни прашања во однос на било какво повторно судење биле поставени до, и одговорени од јорданската Влада. Жалителот се жалел против одлуката да биде депортиран, но неговите наводи, после внимателно испитување од домашните судови, на крај биле одбиени.
Право – Член 3: Извештаи на Организацијата на Обединетите нации и повеќе НВО посочувале дека тортурата во Јордан и натаму била „широко распространета и рутинска“ и странките прифатиле дека без гаранции на јорданската Влада би имало вистински ризик од злоупотреување на жалителот, кој бил истакнат исламист. Во врска со тоа, Судот забележал дека само во ретки случаи општата ситуација во земјата би значела дека нема да се даде тежина на гаранциите кои таа ги дава. Вообичаено, Судот би го оценил, прво, квалитетот на гаранциите кои се дадени (дали му биле откриени на Судот, дали биле конкретни, дали биле обврзувачки за државата која бара депортација и за централната и за локалната власт и дали домашните судови на државата која спроведува депортација/државата договорничка испитале колку се тие веродостојни) и, второ, дали е можно потпирање врз тие гаранции со оглед на практиките на државата која бара депортација (дали државата која бара депортација е држава договорничка на Конвенцијата, дали таа обезбедувала ефикасна заштита од тортура и дали таа го забранувала постапувањето на кое се однесуваат гаранциите, дали имала блиски билатерални односи со државата која депортира и дали почитувала слични гаранции во минатото, дали жалителот бил претходно злоупотребуван таму и дали биле воведени соодветни мерки во државата која бара депортација за да се овозможи ефикасно мониторирање и непречен пристап на жалителот до неговите или нејзините адвокати).
Во случајот на жалителот, Владите на Обединетото Кралство и Јодан презеле вистински напори да добијат и да дадат транспарентни и детални гаранции за да осигураат дека тој нема да биде злоупотребен по неговото враќање во Јордан. МНР кој бил склучен како резултат на тие напори бил супериорен во од однос на тоа колку бил детален и по неговата формалност во однос на било кои гаранции кои претходно биле разгледувани од Судот. Понатаму, гаранциите биле дадени во добра вера и одобрени од највисоките нивоа на јорданската Влада, чии билатерални односи со Обединетото Кралство историски биле многу блиски. МНР јасно предвидувал дека жалителот ќе биде депортиран во Јордан, каде ќе бил притворен и каде ќе му било повторно судено за кривичните дека за кои бил осуден во отсуство. Истакнатоста на жалителот веројатно би ги натерала јорданските власти да внимаваат да му се осигура правилен третман, затоа што било каква злоупотреба не само што би имала сериозни последици врз билатералните односи на земјата со Обединетото Кралство, но исто така би предизвикале меѓународна загриженост. На крај, во согласност со МНР, жалителот ќе бил редовно посетуван од Адалех центарот, кој ќе можел да проверува дали се почитуваат гаранциите. Последователно, враќањето на жалителот во Јордан не би го изложило на виситински ризик од злоупотреба.
Заклучок: депортацијата не би довела до повреда (едногласно).
Член 5: Судот потврдил дека член 5 се применувал во случаи на депортација и дека државата договорничка би ја повредила таа одредба ако вратела жалител во држава во која тој или таа би бил/а изложен/а на вистински ризик од флагрантна повреда на правата заштитени со тој член. Сепак, многу висок праг се применувал во такви случаи. Согласно јорандскиот закон, жалителот ќе морал да биде изведен пред суд во рок од педесет дена од денот на притворање, што според Судот не ги исполнувало критериумите за должина на притвор која е потребна за да се утврди флагрантна повреда на член 5.
Заклучок: депортацијата не би довела до повреда (едногласно).
Член 6: Жалителот се жалел дека, ако биде вратен во Јордан, неговото повторно судење би претставувало флагрантно негирање на правдата заради, помеѓу другото, дозволувањето на докази добиени со тортура. Судот забележал дека флагрантното негирање на правдата одело подалеку од обични неправилности во постапката или немање нз заштитни механизми во постапката кои можат да доведат до повреда на член 6 ако настанат во самата држава договорничка. Она што било потребно била повреда на принципите на правично судење која била толку фундаментална да доведува до поништување, или уништување на суштината на правото гарантирано со тој член. Во врска со тоа, Судот воочил дека дозволувањето на докази би било очигледно спротивно не само на член 6 од Конвенцијата, туку исто така и на основните стандарди за правично судење согласно меѓународното право. Тоа би го направило судењето неморално, илегално и целосно неверодостојно во однос на исходот. Дозволувањето на докази добиени со тортура во кривична постапка затоа би довело до флагрантно негирање на правдата. Инкриминирачките изјави во случајот на жалителот биле дадени од двајца сведоци, и секој од нив бил изложен на удирање по табаните практика вообичаено позната како falaka, а чија цел можело да биде само добивање на информации. Судот претходно ја имал испитано оваа форма на злоупотреба и без двоумење ја окарактеризирал како тортура. Понатаму, употребата на докази добиени со тортура во Јордан била многу честа и правните гаранции содржени во јоданското право се чинело дека немале голема вредност во пракса. Иако жалителот имал можност да ја оспори дозволеноста на изјавите против него за тоа дека биле добиени со тортура, тој би се соочил со сериозни потешкотии во обидот да го направи тоа многу години после настаните и пред истиот суд кој рутински отфрлал такви наводи. Со оглед на тоа што доставил конкретни и убедливи докази дека неговите сообвинети биле мачени за да дадат аргументи против него, и дека таквите докази најверојатно ќе бидат употребени при неговото повторно судење, жалителот го исполнил високиот товар на докажување кој е потребен за да се покаже висок ризик од флагрантно негирање на правдата ако тој бил депортиран во Јордан.
Заклучок: депортацијата би довела до повреда (едногласно).
Член 41: Не било поднесено барање за надомест на штета.
© Coвет на Европа/Eвропски суд за човекови права Ова резиме подготвено од Секретаријатот на Судот не го обврзува Судот
Кликнете тука за Case-Law Information Notes (Информативни белешки за судската пракса)
© Совет на Европа/Европски суд за човекови права 2013
Официјални јазици на Европскиот суд за човекови права се англискиот и францускиот. Овој превод е изработен со поддршка на Human Rights Trust Fund на Советот на Европа (/humanrightstrustfund). Преводот не е обврзувачки за Судот, ниту Судот презема било каква одговорност за неговиот квалитет. Преводот може да се префрли од HUDOC базата на податоци за судската пракса на Европскиот суд за човекови права () или од други бази на податоци со кои Судот го споделил. Може да биде репродуциран за некомерцијални цели под услов да се наведе потполниот наслов на предметот заедно со горната назнака за авторски права и споменувањето на Human Rights Trust Fund. Ако постои намера да се употреби некој дел од овој превод за комерцијални цели, Ве молиме контактирајте ги publishing@.
© Council of Europe/European Court of Human Rights, 2013.
The official languages of the European Court of Human Rights are English and French. This translation was commissioned with the support of the Human Rights Trust Fund of the Council of Europe (/humanrightstrustfund). It does not bind the Court, nor does the Court take any responsibility for the quality thereof. It may be downloaded from the HUDOC case-law database of the European Court of Human Rights () or from any other database with which the Court has shared it. It may be reproduced for non-commercial purposes on condition that the full title of the case is cited, together with the above copyright indication and reference to the Human Rights Trust Fund. If it is intended to use any part of this translation for commercial purposes, please contact publishing@.
© Conseil de l’Europe/Cour européenne des droits de l’homme, 2013.
Les langues officielles de la Cour européenne des droits de l’homme sont le français et l’anglais. La présente traduction a été effectuée avec le soutien du Fonds fiduciaire pour les droits de l’homme du Conseil de l’Europe (/humanrightstrustfund). Elle ne lie pas la Cour, et celle-ci décline toute responsabilité quant à sa qualité. Elle peut être téléchargée à partir de HUDOC, la base de jurisprudence de la Cour européenne des droits de l’homme (), ou de toute autre base de données à laquelle HUDOC l’a communiquée. Elle peut être reproduite à des fins non commerciales, sous réserve que le titre de l’affaire soit cité en entier et s’accompagne de l’indication de copyright ci-dessus ainsi que de la référence au Fonds fiduciaire pour les droits de l’homme. Toute personne souhaitant se servir de tout ou partie de la présente traduction à des fins commerciales est invitée à le signaler à l’adresse suivante : publishing@.
Full & Egal Universal Law Academy