© Совет на Европа/ Европски суд за човекови права, 2015. Овој превод е изработен со поддршка на Human Rights Trust Fund на Советот на Европа (/humanrightstrustfund). Преводот не е обврзувачки за Судот. За понатамошни информации видете ја целосната назнака за авторски права на крајот на овој документ.
© Council of Europe/European Court of Human Rights, 2015. This translation was commissioned with the support of the Human Rights Trust Fund of the Council of Europe (/humanrightstrustfund). It does not bind the Court. For further information see the full copyright indication at the end of this document.
© Conseil de l’Europe/Cour européenne des droits de l’homme, 2015. La présente traduction a été effectuée avec le soutien du Fonds fiduciaire pour les droits de l’homme du Conseil de l’Europe (/humanrightstrustfund). Elle ne lie pas la Cour. Pour plus de renseignements veuillez lire l’indication de copyright/droits d’auteur à la fin du présent document.
Информативна белешка за судската практика на Судот бр. 181
Јануари 2015 г.
Petropavlovskis против Летонија - 44230/06
Пресуда 13.1.2015 г. [Оддел IV]
Член 10
Член 10-1
Слобода на изразување
Член 11
Член 11-1
Слобода на мирно собирање
Одбивање да се даде државјанство на водач на протестно движење против владината јазична политика: Членовите 10 и 11 не се применливи
Факти – Жалителот бил „постојан жител без државјанство“ на Република Летонија, посебен правен статус што им бил даден на државјани на поранешниот СССР што го загубиле своето советско државјанство по распаѓањето на СССР но, иако имале право на тоа, последователно не земале какво било друго државјанство. Жалителот бил еден од водачите на движење што протестирало против реформите на образованието во Летонија во 2003 и 2004 година. Во тоа својство тој давал јавни изјави со кои што се залагал за правата на членовите на заедницата што зборуваат на руски јазик на образование на руски јазик и за зачувување на училиштата што се финансираат од страна на државата и во кои наставата се изведува исклучиво на руски јазик. Во 2004 година неговото барање за летонско државјанство било одбиено од страна на Кабинетот на министри и неговите последователни жалби биле неуспешни. Во својата жалба пред Европскиот суд тој се жалел дека ова одбивање претставувало казнена мерка што му била изречена поради тоа што ја критикувал Владата.
Право – Членови 10 и 11: Судот не можел да види на кој начин одбивањето да му се даде летонско државјанство на жалителот можело да го спречи да го изразува своето несогласување со владините политики или да учествува на собири или во движења. Одлуката во врска со неговата натурализација не можела да се смета за казна за неговите мислења и таа не ја намалила неговата решителност да се изјасни и да учествува во дебати за прашања од јавен интерес. Напротив, медиумите нашироко известувале за неговите ставови во врска со реформите на образованието и тој останал политички активен дури и откако неговото барање за натурализација било одбиено. Тој никогаш не бил кривично казнет поради изразувањето на своето мислење или поради учеството во демонстрации.
Понатаму, во согласност со меѓународното право, одлуките за натурализација биле прашања што првенствено се во делокругот на домашната надлежност и вообичаено се засновале врз критериуми наменети за утврдување на врската меѓу државата и лицето што бара натурализација. Ниту Конвенцијата, ниту меѓународното право воопшто, не предвидуваат право за добивање некое определено државјанство. Во домашното право не постоело ништо што би упатило на тоа дека жалителот полагал безусловно право на летонско државјанство, или дека одлуката на властите би можела да се смета за произволна.
При остварувањето на својата слобода на изразување и собирање, жалителот можел слободно да не се согласува со владините политики под услов ако таквата критика се вршела во согласност со законот. Границите на таквото критикување биле пошироки кога се работело за Владата отколку во случајот кога се работело за приватно лице или дури и за некој политичар. Меѓутоа, ова било сосема различно од прашањето за критериумите и постапката за натурализација, при што и двете биле утврдени од страна на домашното право. Во голем број јурисдикции добивањето на државјанството е проследено од давање заклетва за верност со која што лицето се заколнува на лојалност кон државата и нејзиниот Устав, како во овој предмет. Таквиот услов – што треба да се разграничи од критериумот со кој што се бара да се даде заклетва на лојалност кон некоја конкретна Влада – не може да се смета за казнена мерка што може да ја попречува слободата на изразување и собирање. Наместо тоа, се работело за критериум што требало да го исполни секое лице што сакало да добие летонско државјанство преку натурализација.
Заклучок: Членовите 10 и 11 не се применливи (едногласно).
(Видете, исто така, Slivenko v. Latvia [GC], 48321/99, 9 октомври 2003 г., Информативна белешка 57; Kolosovskiy v. Latvia (dec.), 50183/99, 29 јануари 2004 г., Информативна белешка 60; Sisojeva and Others v. Latvia striking out [GC], 60654/00, 15 јануари 2007 г., Информативна белешка 93; and Fehér and Dolník v. Slovakia (dec.), 14927/12 и 30415/12, 21 мај 2013 г.)
© Совет на Европа/Европски суд за човекови права
Ова резиме издадено од страна на Регистарот не е обврзувачко за Судот.
Кликнете овде за Информативни белешки за судската практика
© Совет на Европа/Европски суд за човекови права 2015
Официјални јазици на Европскиот суд за човекови права се англискиот и францускиот. Овој превод е изработен со поддршка на Human Rights Trust Fund на Советот на Европа (/humanrightstrustfund). Преводот не е обврзувачки за Судот, ниту Судот презема било каква одговорност за неговиот квалитет. Преводот може да се префрли од HUDOC базата на податоци за судската пракса на Европскиот суд за човекови права () или од други бази на податоци со кои Судот го споделил. Може да биде репродуциран за некомерцијални цели под услов да се наведе потполниот наслов на предметот заедно со горната назнака за авторски права и споменувањето на Human Rights Trust Fund. Ако постои намера да се употреби некој дел од овој превод за комерцијални цели, Ве молиме контактирајте ги publishing@.
© Council of Europe/European Court of Human Rights, 2015.
The official languages of the European Court of Human Rights are English and French. This translation was commissioned with the support of the Human Rights Trust Fund of the Council of Europe (/humanrightstrustfund). It does not bind the Court, nor does the Court take any responsibility for the quality thereof. It may be downloaded from the HUDOC case-law database of the European Court of Human Rights () or from any other database with which the Court has shared it. It may be reproduced for non-commercial purposes on condition that the full title of the case is cited, together with the above copyright indication and reference to the Human Rights Trust Fund. If it is intended to use any part of this translation for commercial purposes, please contact publishing@.
© Conseil de l’Europe/Cour européenne des droits de l’homme, 2015.
Les langues officielles de la Cour européenne des droits de l’homme sont le français et l’anglais. La présente traduction a été effectuée avec le soutien du Fonds fiduciaire pour les droits de l’homme du Conseil de l’Europe (/humanrightstrustfund). Elle ne lie pas la Cour, et celle-ci décline toute responsabilité quant à sa qualité. Elle peut être téléchargée à partir de HUDOC, la base de jurisprudence de la Cour européenne des droits de l’homme (), ou de toute autre base de données à laquelle HUDOC l’a communiquée. Elle peut être reproduite à des fins non commerciales, sous réserve que le titre de l’affaire soit cité en entier et s’accompagne de l’indication de copyright ci-dessus ainsi que de la référence au Fonds fiduciaire pour les droits de l’homme. Toute personne souhaitant se servir de tout ou partie de la présente traduction à des fins commerciales est invitée à le signaler à l’adresse suivante : publishing@.
Full & Egal Universal Law Academy