Совет на Европа/Европски суд за човекови права, 2015. Овој превод е направен со поддршка на Специјалниот фонд за човекови права на Советот на Европа (/humanrightstrustfund). Тој не го обврзува Судот. За дополнителни информации погледнете ја целосната информација во врска со авторско право на крајот од овој документ.
© Council of Europe/European Court of Human Rights, 2015. This translation was commissioned with the support of the Human Rights Trust Fund of the Council of Europe (/humanrightstrustfund). It does not bind the Court. For further information see the full copyright indication at the end of this document.
© Conseil de l’Europe/Cour européenne des droits de l’homme, 2015. La présente traduction a été effectuée avec le soutien du Fonds fiduciaire pour les droits de l’homme du Conseil de l’Europe (/humanrightstrustfund). Elle ne lie pas la Cour. Pour plus de renseignements veuillez lire l’indication de copyright/droits d’auteur à la fin du présent document:
Информативна белешка за судската пракса на Судот Бр. 181
Јануари 2015
Ролена (Rohlena) против Република Чешка [ГС] - 59552/08
Пресуда 27.1.2015 [ГС]
Член 7
Член 7-1
Потешка казна
Nullum crimen sine lege
Осуда заради „продолжено“ кривично дело вклучувајќи дела извршени пред воведувањето на овој поим во кривичниот законик: немало повреда
Факти – Жалителот бил осуден заради тоа што повеќепати, меѓу годината 2000-та и 8 февруари 2006 г., физички и психички ја злоставувал својата сопруга. Во 2007 г., првостепен суд го прогласил за виновен за кривичното дело злоставување на лице кое живее под ист покрив, онака како што е дефинирано со членот 215a од кривичниот законик од 1-ви јуни 2004 г. Тој оценил дека дефиницијата се однесувала и на делата извршени пред оваа дата под услов тие да сочинувале друго кривично дело, што било така во случајот. Осудата била потврдена од апелационата инстанца и од Врховниот суд.
Повикувајќи се на својата судска пракса, Врховниот суд се произнел дека се работело за продолжено кривично дело кое сочинувало едно и исто дело, чија кривична природа се оценувала во светло на законот кој бил во сила во времето на последното случување на кривичното дело. Овој закон се применувал исто и на делата извршени пред неговото влегување во сила, под услов тие да биле кривично казниви според претходниот закон. Во овој случај, постапувањата на жалителот пред 1 јуни 2004 година, датумот на измената на кривичниот законик, сочинувале насилство против поединец или група поединци, во рамките на значењето на членот 197a, или нанесување на удари и повреди, во рамките на значењето на членот 221 од истиот законик.
Во 2008 година, Уставниот суд ја отфрлил како неоснована жалбата на жалителот, оценувајќи дека одлуките на судовите не довеле до ретроактивна примена на законот, која примена била забранета со Уставот.
Во пресуда од 18 април 2013 (видете ја Информативната белешка 162), судски совет од Еропскиот суд заклучил едногласно дека одлуката на домашните судови не го повредила членот 7 од Конвенцијата.
Право – Член 7 : Жалителот бил прогласен за виновен за кривично дело предвидено со членот 215a од кривичниот законик, воведено со реформата на овој законик во 2004 г., исто и заради дејствија извршени пред оваа дата. Домашните судови рекле дека продолжено кривично дело претставува едно исто дело чија кривична квалификации се оценува во светло на правилата во сила на датумот кога завршило неговото последно случување, под услов делата извршени под претходниот закон да се исто така кривично казниви според него. Оттука, членот 215a се применувал исто на насилствата извршени од жалителот пред 2004 г. бидејќи тие претставувале кривично дело според стариот закон. Во нивното толкување на домашното право, домашните судови се засновале на помот на продолжено кривично дело кое се однесува на различни дејствија насочени кон истата цел, пришто секое од нив сочинува едно исто кривично дело и кои се меѓусобно поврзани бидејќи се извршени на идентичен или сличен начин, се блиски во времето и ја имаат истата цел. Однесувањето на жалителот пред 1-ви јуни 2004 г. било кривично казниво според стариот закон кој бил тогаш во сила и ги вклучувало значи составните елементи од делото предвидено со членот 215a. Така, да се прогласи жалителот за виновен согласно оваа одредба во однос исто и на дејствија извршени пред оваа дата не претставува ретроактивна примена на построг кривичен закон, што е забрането со Конвенцијата.
Со оглед на околностите и со земање во предвид исто на јаснотијата со која националните правила биле формулирани и толкувани од страна на домашните судови, жалителот можел да очекува да биде суден за продолжено кривично дело што се однесува на периодот пред 2004 година исто така, и, следствено, да го промени своето однесување. Оттука, кривичното дело за кое бил прогласен за виновен имало основа во „националниот закон (...) во времето кога било извршено“, кој закон го дефинирал доволно јасно за да го задоволи барањето за предвидливост кое произлегува од членот 7 од Конвенцијата.
Конечно, Судот ја отфрла тезата на жалителот која препознава во изрекувањето на казна според законот од 2004 г. досудување на потешка казна. Ништо не укажува на тоа дека расудувањето на домашните судови го имало како негативна последица зголемувањето на казната на жалителот. Напротив, ако делата извршени од него пред 1-ви јуни 2004 година биле оценети одделно од оние извршени после тоа, нему ќе му била изречена барем истата казна како онаа изречена во случајов, па дури и потешка казна.
Заклучок : нема повреда (едногласно).
(Видете исто Del Río Prada c. Espagne [ГС], 42750/09, 21 октомври 2013, Информативна белешка 167; и Maktouf et Damjanović c. Bosnie-Herzégovine [ГС], 2312/08 и 34179/08, 18 јули 2013, Информативна белешка 165)
© Совет на Европа/Европски суд за човекови права
Изготвено од страна на секретаријатот, ова резиме не го обврзува Судот.
Кликнете тука за да пристапите кон Информативни белешки за судската пракса
© Совет на Европа/Европски суд за човекови права, 2015.
Службени јазици на Европскиот суд за човекови права се англискиот и францускиот. Овој превод е направен со поддршка на Специјалниот фонд за човекови права на Советот на Европа (/humanrightstrustfund). Тој не го обврзува Судот, ниту пак Судот презема некаква одговорност за квалитетот на истиот. Може да се преземе од HUDOC базата на судската пракса на Европскиот суд за човекови права () или од секоја друга база на податоци со која Судот го споделил. Може да се прават копии за некомерцијални цели под услов да се цитира полниот наслов на случајот, заедно со горенаведениот знак за авторско право и упатувањето на Специјалниот фонд за човекови права. Доколку се планира некој дел од овој превод да се користи за комерцијални цели, ве молиме обратете се на publishing@
© Council of Europe/European Court of Human Rights, 2015.
The official languages of the European Court of Human Rights are English and French. This translation was commissioned with the support of the Human Rights Trust Fund of the Council of Europe (/humanrightstrustfund). It does not bind the Court, nor does the Court take any responsibility for the quality thereof. It may be downloaded from the HUDOC case-law database of the European Court of Human Rights () or from any other database with which the Court has shared it. It may be reproduced for non-commercial purposes on condition that the full title of the case is cited, together with the above copyright indication and reference to the Human Rights Trust Fund. If it is intended to use any part of this translation for commercial purposes, please contact publishing@
© Conseil de l’Europe/Cour européenne des droits de l’homme, 2015
Les langues officielles de la Cour européenne des droits de l’homme sont le français et l’anglais. La présente traduction a été effectuée avec le soutien du Fonds fiduciaire pour les droits de l’homme du Conseil de l’Europe ()). Elle ne lie pas la Cour, et celle-ci décline toute responsabilité quant à sa qualité. Elle peut être téléchargée à partir de HUDOC, la base de jurisprudence de la Cour européenne des droits de l’homme (), ou de toute autre base de données à laquelle HUDOC l’a communiquée. Elle peut être reproduite à des fins non commerciales, sous réserve que le titre de l’affaire soit cité en entier et s’accompagne de l’indication de copyright ci-dessus ainsi que de la référence au Fonds fiduciaire pour les droits de l’homme. Toute personne souhaitant se servir de tout ou partie de la présente traduction à des fins commerciales est invitée à le signaler à l’adresse suivante : publishing@
Full & Egal Universal Law Academy