© Совет на Европа/Европски суд за човекови права, 2016. Овој превод е направен со поддршка на Специјалниот фонд за човекови права на Советот на Европа (/humanrightstrustfund). Тој не го обврзува Судот. За дополнителни информации погледнете ја целосната информација во врска со авторско право на крајот од овој документ.
© Council of Europe/European Court of Human Rights, 2016. This translation was commissioned with the support of the Human Rights Trust Fund of the Council of Europe (/humanrightstrustfund). It does not bind the Court. For further information see the full copyright indication at the end of this document.
© Conseil de l’Europe/Cour européenne des droits de l’homme, 2016. La présente traduction a été effectuée avec le soutien du Fonds fiduciaire pour les droits de l’homme du Conseil de l’Europe (/humanrightstrustfund). Elle ne lie pas la Cour. Pour plus de renseignements veuillez lire l’indication de copyright/droits d’auteur à la fin du présent document.
Информативна белешка од судската пракса на Судот бр. 186
јуни 2015 год.
Руслан Јаковенко против Украина - 5425/11
Пресуда 4.6.2015 [Секција V]
Член 2 од Протоколот бр. 7
Жалителот бил одвратен од поднесување на жалба против осудителната пресуда бидејќи со тоа ќе било одложено неговото ослободување: повреда.
Член 5
Член 5-1
Законско апсење или лишување од слобода
Превентивен притвор на осуден затвореник до правосилноста на пресудата, дури и по истекувањето на неговата затворска казна: повреда.
Факти – На 12 јули 2010 г. жалителот бил прогласен за виновен за нанесување на тешки телесни повреди и осуден на четири години и седум месеци казна затвор. Судот наредил жалителот да остане во центарот за притвор (СИЗО) како превентивна мерка до правосилноста на пресудата. На 15 јули 2010 г. му истекла казната на жалителот, бидејќи тој веќе имал поминато долг период во притвор. Тој побарал од управата на СИЗО да го пушти, но неговото барање било одбиено. На 27 јули 2010 г. истекол рокот од петнаесет дена за поднесување на жалби против пресудата од 12 јули, и во отсуство на жалби, пресудата станала правосилна. Жалителот бил ослободен на 29 јули 2010 г., кога СИЗО го добил налогот на судот да ја изврши правосилната пресуда.
Право - Членот 5 § 1 од Конвенцијата
(а) Притворот на жалителот од 15 до 27 јули 2010 година – Лишувањето од слобода на жалителот во текот на овој период се случило по изрекувањето на пресудата во неговиот кривичен случај, но сепак бил сметан за „притвор“ согласно домашното законодавство Пресудата од 12 јули 2010 г. предвидува две посебни мерки кои вклучуваат лишување на жалителот од слобода: најпрво, казна затвор и второ притвор на жалителот како превентивна мерка додека се чека пресудата да стане правосилна. Иако изречената казна затвор требала да заврши три дена подоцна, втората мерка требала да трае најмалку дванаесет дена подолго, со оглед на временското ограничување од петнаесет дена за поднесување на жалби. Во случај да имало жалба, жалителот ќе требало да помине подолго време во притвор и ќе зависело од разгледувањето на случајот од страна на апелациониот суд. Соодветно на тоа, притворот на жалителот во текот на периодот во прашање иако се случил откако во целост ја одлежал затворската казна, може да се смета за „друга мерка којашто вклучува лишување од слобода“, која се случила „по пресудата“ согласно значењето на членот 5 § 1 (a).
Судот не забележа никакви индикации дека притворот на жалителот во исчекување на правосилноста на пресудата од 12 јули 2010 година бил спротивен на домашното право. Меѓутоа пресудата не содржела образложение за тоа што го навело судот што ја изрекол казната да го задржи жалителот во притвор како превентивна мерка во период кој очигледно го надминувал времетраењето на изречената казна. Иако можеби било потребно посебно разгледување кое дозволувало – без разлика на времетраењето на затворската казна – жалителот да биде лишен од слобода како превентивна мерка која имала за цел да обезбеди негова достапност за судските постапки на апелационо ново, ништо такво не било спомената ниту можело да се заклучи од пресудата. Напротив, судот ја нотирал соработката на жалителот во истрагата и одлучил, на таа основа да изрече поблага казна од онаа што била законски предвидена. Согласно тоа, и како што признала тужената Влада, пролонгираниот притвор на жалителот по истекувањето на неговата казна затвор не бил оправдан и со тоа имало прекршување на членот 5 § 1.
(б) Притворот на жалителот од 27 до 29 јули 2010 г. - На домашните власти им биле потребни два дена да го организираат ослободувањето на жалителот откако престанале да постојат основи за неговиот притвор кога пресудата од 12 јули 2010 година станала правосилна. Оттука украинските власти не успеале да ги искористат сите современи средства за комуникација за да го сведат на минимум одлагањето во спроведувањето на одлуката за ослободување на жалителот. Притворот на жалителот за тој период затоа не бил оправдан согласно членот 5 § 1.
Заклучок: повреда (едногласно).
Член 2 од Протоколот бр. 7: Домашните судови сметале дека е потребно да се задржи жалителот во притвор како превентивна мерка додека се чекало на правосилноста на пресудата на основниот суд дури и откако казната затвор што му била изречена со таа пресуда веќе истекла. Во отсуство на жалба, периодот во прашање траел дванаесет дена. Доколку жалителот одлучел да се жали ова ќе ја одложело правосилноста на пресудата на неопределено време. Согласно тоа, остварувањето на правото на жалителот на жалба би било по цена на неговата слобода, особено што времетраењето на неговиот престој во затвор не би било прецизирано. Таквата околност ја прекршила самата суштина на неговото право вградено во членот 2 од Протоколот бр. 7.
Заклучок: повреда (едногласно).
Членот 41: 3.000 евра за нематеријална штета.
© Совет на Европа / Европски суд за човекови права
Ова резиме на Регистратурата не го обврзува Судот.
Кликнете овде за Информативни белешки од судската пракса
© Совет на Европа/Европски суд за човекови права, 2016.
Службени јазици на Европскиот суд за човекови права се англискиот и францускиот. Овој превод е направен со поддршка на Специјалниот фонд за човекови права на Советот на Европа (/humanrightstrustfund). Тој не го обврзува Судот, ниту пак Судот презема некаква одговорност за квалитетот на истиот. Може да се преземе од HUDOC базата на судската пракса на Европскиот суд за човекови права () или од секоја друга база на податоци со која Судот го споделил. Може да се прават копии за некомерцијални цели под услов да се цитира полниот наслов на случајот, заедно со горенаведениот знак за авторско право и упатувањето на Специјалниот фонд за човекови права. Доколку се планира некој дел од овој превод да се користи за комерцијални цели, ве молиме обратете се на publishing@ .
© Council of Europe/European Court of Human Rights, 2016.
The official languages of the European Court of Human Rights are English and French. This translation was commissioned with the support of the Human Rights Trust Fund of the Council of Europe (/humanrightstrustfund). It does not bind the Court, nor does the Court take any responsibility for the quality thereof. It may be downloaded from the HUDOC case-law database of the European Court of Human Rights ( ) or from any other database with which the Court has shared it. It may be reproduced for non-commercial purposes on condition that the full title of the case is cited, together with the above copyright indication and reference to the Human Rights Trust Fund. If it is intended to use any part of this translation for commercial purposes, please contact publishing@ .
© Conseil de l’Europe/Cour européenne des droits de l’homme, 2016.
Les langues officielles de la Cour européenne des droits de l’homme sont le français et l’anglais. La présente traduction a été effectuée avec le soutien du Fonds fiduciaire pour les droits de l’homme du Conseil de l’Europe (/humanrightstrustfund). Elle ne lie pas la Cour, et celle-ci décline toute responsabilité quant à sa qualité. Elle peut être téléchargée à partir de HUDOC, la base de jurisprudence de la Cour européenne des droits de l’homme (), ou de toute autre base de données à laquelle HUDOC l’a communiquée. Elle peut être reproduite à des fins non commerciales, sous réserve que le titre de l’affaire soit cité en entier et s’accompagne de l’indication de copyright ci-dessus ainsi que de la référence au Fonds fiduciaire pour les droits de l’homme. Toute personne souhaitant se servir de tout ou partie de la présente traduction à des fins commerciales est invitée à le signaler à l’adresse suivante: publishing@ .
Full & Egal Universal Law Academy