© Совет на Европа/ Европски суд за човекови права, 2012. Овој превод е изработен со поддршка на Human Rights Trust Fund на Советот на Европа (/humanrightstrustfund). Преводот не е обврзувачки за Судот. За понатамошни информации видете ја целосната назнака за авторски права на крајот на овој документ.
© Council of Europe/European Court of Human Rights, 2012. This translation was commissioned with the support of the Human Rights Trust Fund of the Council of Europe (/humanrightstrustfund). It does not bind the Court. For further information see the full copyright indication at the end of this document.
© Conseil de l'Europe/Cour européenne des droits de l'homme, 2012. La présente traduction a été effectuée avec le soutien du Fonds fiduciaire pour les droits de l'homme du Conseil de l'Europe (/humanrightstrustfund). Elle ne lie pas la Cour. Pour plus de renseignements veuillez lire l'indication de copyright/droits d'auteur à la fin du présent document.
Информативна белешка за судската пракса на Судот бр. 114
декември 2008
S. and Marper v. the United Kingdom - 30562/04
Пресуда 4.12.2008 [GC]
Член 8
Член 8-1
Почитување на приватниот живот
Задржување отпечатоци и податоци за ДНК во предмети каде обвинет во кривична постапка добил ослободителна пресуда или е пуштен: повреда
Факти: Во согласност со Член 64 од Законот за полицијата и доказите во кривичната материја од 1984 година (PACE), отпечатоци и ДНК-примероци земени од лице осомничено за кривично дело може да бидат задржани без временско ограничување дури и кога подоцнежната кривична постапка ќе заврши со ослободителна пресуда за тоа лице или со негово пуштање. Во предметот што се води пред Судот, двајцата апликанти биле обвинети за кривични дела, но не биле осудени. Првиот апликант, 11-годишен малолетник, бил ослободен од обвинение за обид за грабеж додека во одделен предмет, постапката против вториот апликант за наводно вознемирување на неговата партнерка формално била прекината откако двојката се смирила. Со оглед на фактот дека не биле осудени, апликантите побарале нивните отпечатоци од прстите и примероците на клетки да бидат уништени, но во двата случаја полицијата тоа го одбила. Нивните апликации за судска ревизија на тоа одбивање биле отфрлени со одлука што била потврдена по жалба. Давајќи ја главната пресуда во Горниот дом, лорд Стејн забележал дека, дури и под претпоставка дека има попречување на приватниот живот на апликантите, тоа е многу скромно и е сразмерно со целта што треба да се постигне, бидејќи материјалите се чуваат само за ограничена намена и не се користат без компаратор од местото на злосторство, додека проширената база на податоци нуди огромни предности во борбата против сериозен криминал.
Закон: (a) Попречување: Со оглед на природата и на обемот на лични податоци содржани во примероците од клетки, вклучувајќи го и единствениот генетски код што е од голема важност за засегнатото лице и за неговите роднини, како и на капацитетот на ДНК профилите да понудат средство за идентификување на генетските врски меѓу поединци или за извлекување заклучоци за нивното етничко потекло, задржувањето на примероците на клетки и на ДНК-профили само по себе претставува попречување на правото на апликантите на почитување на нивниот приватен живот. Иако задржувањето на отпечатоците од прсти има помало влијание врз приватниот живот од задржувањето на примероците на клетки и на ДНК-профилите, единствените информации што ги содржат отпечатоците од прстите за засегнатото лице и нивното задржување без согласност на лицето не може да се сметаат за неутрални или за незначителни па, исто така, нивното задржување претставува попречување на правото на почитување на приватниот живот.
(б) Во согласност со законот: Иако, со оглед на неговите заклучоци во однос на тоа дали попречувањето е неопходно во едно демократско општество, Судот не смета дека е потребно да се одлучува дали формулацијата на Член 64 од PACE ги задоволува условите за „квалитетот на законот“, тој сепак забележува дека одредбата е далеку од прецизна во однос на условите и аранжманите за чување и за користење податоци содржани во примероци и во профили, и дека е од суштинско значење да постојат јасни, детални правила со кои ќе се регулира опсегот и примената на таквите мерки, како и минималната заштита.
(в) Легитимна цел: Прифатено е дека задржувањето на податоците било направено за легитимна цел спречување криминал, како помош за идентификација на идни престапници.
(г) Потребно во едно демократско општество: Во однос на опсегот на испитувањето од страна на Судот, прашањето пред него не е дали задржувањето на отпечатоците од прстите, примероците на клетки и ДНК-профилите би можело, главно, да се смета за оправдано според Конвенцијата, туку дали нивното задржување во случаите на апликантите како лица кои биле осомничени, но не и прогласени за виновни, за одредени кривични дела, е толку оправдано. Суштинските начела на релевантните инструменти на Советот на Европа и правото и практиката на другите држави потписнички бараат задржувањето на податоци да биде пропорционално во однос на целта на собирањето и временски ограничено, особено во полицискиот сектор. Заштитата што ја дава член 8 би била неприфатливо ослабена ако користењето современи научни техники во криминално-судскиот систем биде дозволено по секоја цена и без внимателно урамнотежување на нивната потенцијална корист во однос на значајните интереси во приватниот живот. Секоја Држава која има пионерска улога во развојот на нови технологии носи посебна одговорност за поставување на вистинската рамнотежа. Во однос на тоа, прикриената и неселективната природа на овластувањето за задржување во Англија и во Велс е особено впечатлива, со оглед дека овозможува задржување на податоци без оглед на природата или на сериозноста на престапот или на возраста на осомничениот. Исто така, задржувањето не е ограничено временски и постојат само ограничени можности податоците на лице кое е ослободено од обвинение да бидат повлечени од националната база на податоци или да бидат уништени материјалите. Исто така, не постојат одредби за независна ревизија на оправданоста на задржувањето според дефинирани критериуми. Ризикот од стигматизација е особено значаен, со тоа што лица кои не се осудени за какво било кривично дело и кои имаат право на презумпција на невиност, се наоѓаат во позиција да бидат третирани на ист начин како и осудени лица. Задржувањето може да биде особено штетно во случај на малолетници како што е првиот апликант, со оглед на нивната посебна состојба и значењето на нивниот развој и интеграција во општеството. Како заклучок, со прикриената и неселективната природа на овластувањата за задржување, онака како што се применети во предметите на апликантите, не била постигната праведна рамнотежа меѓу спротивставените јавни и приватни интереси, а тужената Држава ја пречекорила секоја прифатлива маргина на проценка во тој однос. Согласно тоа, задржувањето претставува несразмерно попречување на правото на апликантите на почитување на приватниот живот и не може да се смета за неопходно во едно демократсно општество.
Заклучок: повреда (едногласно).
Член 41 – Утврдување повреда претставува доволно праведно задоволување во однос на нематеријална штета. Тужената Држава да примени, под надзор на Комитетот на министрите, соодветни општи и/или индивидуални мерки.
На овој линк може да се најдат Case-Law Information Notes
© Совет на Европа/Европски суд за човекови права 2012
Официјални јазици на Европскиот суд за човекови права се англискиот и францускиот. Овој превод е изработен со поддршка на Human Rights Trust Fund на Советот на Европа (/humanrightstrustfund). Преводот не е обврзувачки за Судот, ниту Судот презема било каква одговорност за неговиот квалитет. Преводот може да се префрли од HUDOC базата на податоци за судската пракса на Европскиот суд за човекови права () или од други бази на податоци со кои Судот го споделил. Може да биде репродуциран за некомерцијални цели под услов да се наведе потполниот наслов на предметот заедно со горната назнака за авторски права и споменувањето на Human Rights Trust Fund. Ако постои намера да се употреби некој дел од овој превод за комерцијални цели, Ве молиме контактирајте ги publishing@.
© Council of Europe/European Court of Human Rights, 2012.
The official languages of the European Court of Human Rights are English and French. This translation was commissioned with the support of the Human Rights Trust Fund of the Council of Europe (/humanrightstrustfund). It does not bind the Court, nor does the Court take any responsibility for the quality thereof. It may be downloaded from the HUDOC case-law database of the European Court of Human Rights () or from any other database with which the Court has shared it. It may be reproduced for non-commercial purposes on condition that the full title of the case is cited, together with the above copyright indication and reference to the Human Rights Trust Fund. If it is intended to use any part of this translation for commercial purposes, please contact publishing@.
© Conseil de l'Europe/Cour européenne des droits de l'homme, 2012.
Les langues officielles de la Cour européenne des droits de l'homme sont le français et l'anglais. La présente traduction a été effectuée avec le soutien du Fonds fiduciaire pour les droits de l'homme du Conseil de l'Europe (/humanrightstrustfund). Elle ne lie pas la Cour, et celle-ci décline toute responsabilité quant à sa qualité. Elle peut être téléchargée à partir de HUDOC, la base de jurisprudence de la Cour européenne des droits de l'homme (), ou de toute autre base de données à laquelle HUDOC l'a communiquée. Elle peut être reproduite à des fins non commerciales, sous réserve que le titre de l'affaire soit cité en entier et s'accompagne de l'indication de copyright ci-dessus ainsi que de la référence au Fonds fiduciaire pour les droits de l'homme. Toute personne souhaitant se servir de tout ou partie de la présente traduction à des fins commerciales est invitée à le signaler à l'adresse suivante : publishing@.
Full & Egal Universal Law Academy