© Совет на Европа/ Европски суд за човекови права, 2012. Овој превод е изработен со поддршка на Human Rights Trust Fund на Советот на Европа (/humanrightstrustfund). Преводот не е обврзувачки за Судот. За понатамошни информации видете ја целосната назнака за авторски права на крајот на овој документ.
© Council of Europe/European Court of Human Rights, 2012. This translation was commissioned with the support of the Human Rights Trust Fund of the Council of Europe (/humanrightstrustfund). It does not bind the Court. For further information see the full copyright indication at the end of this document.
© Conseil de l'Europe/Cour européenne des droits de l'homme, 2012. La présente traduction a été effectuée avec le soutien du Fonds fiduciaire pour les droits de l'homme du Conseil de l'Europe (/humanrightstrustfund). Elle ne lie pas la Cour. Pour plus de renseignements veuillez lire l'indication de copyright/droits d'auteur à la fin du présent document.
Информативна белешка за судската пракса на Судот бр.. 153
јуни 2012
Segame SA v. France - 4837/06
Пресуда 7.6.2012 [Секција V]
Член 6
Кривична постапка
Член 6-1
Пристап кон судот
Неможност на домашните судови да ја прилагодат стапката на административна парична казна утврдена со закон: нема повреда
Факти – Компанијата - апликант е јавна компанија со ограничена одговорност, којашто водеше уметничка галерија. Во 1993 Трговскиот суд на Париз издаде наредба за нејзина судска реорганизација и последователна ликвидација. Наредната година, даночните власти испратија две дополнителни даночни пресметки, поврзани, особено, со побарувања за неплатени даночни давачки. Овие пресметки беа придружени со парична казна еднаква на 100% од неплатениот данок. Во тек на постапката амандман на закон ја намали стапката на паричната казна од 100% на 25%; даночните власти ја применија оваа нова одредба на Компанијата - апликант. Во 1998 Компанијата - апликант поднесе до суд барање за ослободување од пресметките и наведе, меѓу другото, дека паричната казна е некомпатибилна со Член 6 § 1 од Конвенцијата, бидејќи не може да се прилагоди од судот, за да се земе предвид сериозноста на однесувањето на даночниот обврзник, согласно скала која требало да ја изготви законодавецот. Апликацијата била отфрлена, зашто Conseil d'Etat сметал, особено, дека даночните судови имале целосна надлежнот, согласно Член 6 § 1 и дека таа одредба не барала, во случаи каде законодавецот утврдил фиксна стапка за односната парична казна, судовите да имаат овластувања да ја заменат со пониска стапка.
Право – Член 6 § 1: Компанијата - апликант можела да поведе постапка за ослободување до дополителите даночни пресметки и казни, а потоа да поднесе и обична жалба и жалба во однос на примената на правото. Ова била целосна жалбена процедура во која управните судови уживале широки овластувања да ги испитаат сите фактички и правни аспекти, па не само да ги укинат или потврдат управните одлуки, туку исто така и да ги дополнат, или да ги заменат одлуките на властите со сопствени решенија, кога пресудуваат за правата на даночните обврзници. Што се однесува до даночните прашања, тие можеле да го изземат даночниот обврзик од наметнатите даноци и казни, да ја дополнат побараната сума да се дополни, до степен дозволен со закон, а, во однос на паричните казни, да ги заменат со повисока или пониска стапка, повторно во степен дозволен со закон. Компанијата - апликант се жалела дека управните судови, во отсуство на законски одредби, немале надлежност да го прилагодуваат износот на наметнатата казна во однос на неплатениот данок. Судот, сепак, забележал дека самото законодавство направило казната да е пропорционална во одреден степен со сериозноста на однесувањето на даночниот обврзник, зашто е фиксирана како процент од неплатениот данок, а Компанијата - апликант имала изобилни можности да ја оспори основата за негова пресметка. Оттука, компанијата - апликант можела да ги изнесе сите фактички и правни аргументи што ги смета за релевантни. Судот уште забележал и дека, поради својата специјална природа, даночните постапки треба да се делотворни со цел да ги зачуваат интересите на државата и дека ваквите постапки не сочинуваат дел од јадрото на кривичното право во смисла на Конвенцијата.
Заклучок: нема повреда (едногласно).
На овој линк може да се најдат Case-Law Information Notes
© Совет на Европа/Европски суд за човекови права 2012
Официјални јазици на Европскиот суд за човекови права се англискиот и францускиот. Овој превод е изработен со поддршка на Human Rights Trust Fund на Советот на Европа (/humanrightstrustfund). Преводот не е обврзувачки за Судот, ниту Судот презема било каква одговорност за неговиот квалитет. Преводот може да се префрли од HUDOC базата на податоци за судската пракса на Европскиот суд за човекови права () или од други бази на податоци со кои Судот го споделил. Може да биде репродуциран за некомерцијални цели под услов да се наведе потполниот наслов на предметот заедно со горната назнака за авторски права и споменувањето на Human Rights Trust Fund. Ако постои намера да се употреби некој дел од овој превод за комерцијални цели, Ве молиме контактирајте ги publishing@.
© Council of Europe/European Court of Human Rights, 2012.
The official languages of the European Court of Human Rights are English and French. This translation was commissioned with the support of the Human Rights Trust Fund of the Council of Europe (/humanrightstrustfund). It does not bind the Court, nor does the Court take any responsibility for the quality thereof. It may be downloaded from the HUDOC case-law database of the European Court of Human Rights () or from any other database with which the Court has shared it. It may be reproduced for non-commercial purposes on condition that the full title of the case is cited, together with the above copyright indication and reference to the Human Rights Trust Fund. If it is intended to use any part of this translation for commercial purposes, please contact publishing@.
© Conseil de l'Europe/Cour européenne des droits de l'homme, 2012.
Les langues officielles de la Cour européenne des droits de l'homme sont le français et l'anglais. La présente traduction a été effectuée avec le soutien du Fonds fiduciaire pour les droits de l'homme du Conseil de l'Europe (/humanrightstrustfund). Elle ne lie pas la Cour, et celle-ci décline toute responsabilité quant à sa qualité. Elle peut être téléchargée à partir de HUDOC, la base de jurisprudence de la Cour européenne des droits de l'homme (), ou de toute autre base de données à laquelle HUDOC l'a communiquée. Elle peut être reproduite à des fins non commerciales, sous réserve que le titre de l'affaire soit cité en entier et s'accompagne de l'indication de copyright ci-dessus ainsi que de la référence au Fonds fiduciaire pour les droits de l'homme. Toute personne souhaitant se servir de tout ou partie de la présente traduction à des fins commerciales est invitée à le signaler à l'adresse suivante : publishing@.
Full & Egal Universal Law Academy