© Совет на Европа/ Европски суд за човекови права, 2013. Овој превод е изработен со поддршка на Human Rights Trust Fund на Советот на Европа (/humanrightstrustfund). Преводот не е обврзувачки за Судот. За понатамошни информации видете ја целосната назнака за авторски права на крајот на овој документ.
© Council of Europe/European Court of Human Rights, 2013. This translation was commissioned with the support of the Human Rights Trust Fund of the Council of Europe (/humanrightstrustfund). It does not bind the Court. For further information see the full copyright indication at the end of this document.
© Conseil de l’Europe/Cour européenne des droits de l’homme, 2013. La présente traduction a été effectuée avec le soutien du Fonds fiduciaire pour les droits de l’homme du Conseil de l’Europe (/humanrightstrustfund). Elle ne lie pas la Cour. Pour plus de renseignements veuillez lire l’indication de copyright/droits d’auteur à la fin du présent document.
Информативна белешка за судската пракса на Судот Бр. 165
Јули 2013
Синдикат „Добриот Пастор“ (Sindicatul “Păstorul cel Bun”) против Романија [ГС] - 2330/09
Пресуда 9.7.2013 [GC]
Член 11
Член 11-1
Слобода на здружување
Одбивање на регистрирање синдикат на свештеници во име на почитувањето на автономијата на вероисповеста: нема повреда
Факти - Во април 2008 година, триесет и пет членa на свештенството и на световниот персонал на Романската православна црква одлучиле да основаат синдикат. Новоизбраниот претседател побарал од првостепениот суд да му додели на синдикатот статус на правно лице и негово регистрирање во регистерот на синдикатите, но претставникот на архиепископијата се спротиставил. Преставникот на синдикатот го повторил своето барање и јавното обвинителство се приклучило кон истото. Во мај 2008 година, судот го одобрил барањето и наредил негова регистрација, давајќи му статус на правно лице. Архиепископот поднел приговор против оваа пресуда. Со правосилна пресуда од јули 2008 година, Окружниот суд го прифатил приговорот, ја поништил првостепената пресуда, и врз основ на основаноста, го отфрлил барањето за доделување статус на правно лице и упис во регистарот на синдикати.
Со пресуда од 31 јануари 2012 година (видете Информативна белешка 148 ), еден совет на Судот одлучи, со пет гласа против два, дека имало повреда на членот 11 врз основа на тоа дека во случај на непостоење „императивна општествена потреба“, а во отсуство на доволна основа, една толку радикална мерка како што е одбивањето на барањето за регистрација на синдикатот жалител била несразмерна на целта, и, следствено, непотребна во едно демократско општество.
Правото - Член 11
а) Применливост - Функциите што ги вршат членовите на спорниот синдикат и нивниот надомест имаат многу својства кои се карактеристични за работен однос. Меѓутоа, работата на членовите на свештенството има специфики како што се нејзината духовна цел, нејзиното извршување во контекст на црква која може да се повика на одреден степен на автономија и зголемена обврска за лојалност кон Црквата. Оттука, тешко е да се направи прецизна разлика меѓу строго верските активности од активностите од економска природа. Но, и покрај спецификите на нивната ситуација, членовите на свештенството ги извршуваат своите должности како дел од работен однос кој спаѓа во делокругот на членот 11 од Конвенцијата. Оваа одредба оттука е применливa на фактите на случајот.
б) Основаност - Одбивањето да се регистрира синдикатот жалител е анализирано како мешање врз основа на одредбите од Статутот на Романската Православна Црква. Националните судови од тука извеле дека основањето на црковни здруженија и фондации е атрибут на Светиот Синод и дозволата на архиепископот е потребна за учество на членовите на свештенството во кој и да е облик на здружување. Мешањето имало легитимна цел за заштита на правата на другите, имено оние на Романската Православна Црква.
Со оглед на аргументите изнесени од страна на архиепископијата пред националните судови во поддршка на противењето на признавањето на синдикатот, Окружниот суд можел разумно да смета дека одлука која би ја овластила регистрацијата на синдикатот би претставувала вистински ризик за автономија на верската организација во прашање. Во оваа смисла, во Романија, секоја вероисповест има право да усвои сопствен статут и така слободно да одлучува за своето работење, за вработувањето на својот персонал и за односот што го одржува со своето свештенство. Принципот на автономијата на верските организации е каменот-темелник на односите меѓу романската држава и признатите вероисповести на нејзината територија. Романската Православна црква избрала да не ги транспонира во својот статут одредбите на трудовото право релевантни во овој случај, избор потврден со одлука на владата во име на почитувањето на принципот на автономијата на вероисповеста. Меѓутоа, при читањето на целите кон кои се стреми синдикатот жалител во својот статут - цели кои вклучуваат меѓу другото промовирање на слободната иницијатива, на конкуренцијата и на слободата на изразување на своите членови, обезбедување учество во Светиот Синод на член на синдикатот, поднесување барање до архиепископот за објавување годишен финансиски извештај и користење на штрајкот како средство за одбрана на интересите на своите членови - судската одлука која ја одбила регистрацијата на синдикатот во името на почитување на автономијата на вероисповестите не се чини неразумна, имајќи ја предвид особено улогата на државата во зачувувањето на таа автономија. Со одбивањето да го регистрира синдикатот жалител, државата едноставно се воздржала од мешање во организацијата и функционирањето на Романската Православна Црква, почитувајќи ја така обврската на неутралност наметната од страна на членот 9 од Конвенцијата.
Окружниот суд одбил да го регистрира синдикатот жалител откако констатирал дека неговата пријава не ги исполнувала барањата на Статутот на црквата бидејќи неговите членови не ја испочитувале специјалната процедура предвидена за основање на здружение. Тој едноставно го применил принципот на автономијата на верските организации. Тој заклучил, усвојувајќи ги причините наведени од страна на архиепископијата, дека, ако го овласти основањето синдикат, советодавните и одлучувачките структури предвидени со Статутот на црквата би биле заменети или принудени да соработуваат со нова организација - синдикатот - кој е туѓ на традицијата на Црквата и на канонските правила на советување и донесување одлуки. Контролата извршена од страна на судот така овозможила да се провери дека ризикот наведен од страна на црковните власти бил веројатен и сериозен, дека причините наведени од него не се користеле за друга цел освен за остварувањето на автономијата на вероисповеста во прашање и дека одбивањето да се регистрира синдикатот жалител не одело подалеку од она што било потребно за да се спречи тој ризик.
Поопшто гледано, Статутот на Романската Православна Црква не предвидува апсолутна забрана, за членовите на свештенството, да основаат синдикати за заштита на нивните права и легитимни интереси. Оттука, ништо не ги спречува членовите на синдикатот жалител да го уживаат нивното право гарантирано со членот 11 од Конвенцијата со основање на такво здружение чии цели би биле компатибилни со Статутот на црквата и не би ги довеле во прашање традиционалната хиерархиска структура на црквата и начинот на кој се донесуваат одлуките. Дозволено им е, исто така, на членовите на синдикатот жалител да се приклучат слободно на кое и да е од постоечките здруженија во рамките на Романската Православна Црква кои биле одобрени од страна на националните судови и кои работат во согласност со барањата на црковниот статут.
Конечно, постојат многу различни уставни модели во Европа со кои се регулираат односите меѓу државите и религиите. Со оглед на непостоењето на европски консензус за ова прашање, тој смета дека просторот за слобона процена на државата е поголем во оваа област и го вклучува правото да признае или не, во рамките на верските заедници, синдикалноо организации кои се стремат кон остварување на цели кои можат да го попречат остварувањето на автономијата на вероисповестите. Во заклучок, одбивањето од страна на Окружниот суд да го регистрира синдикатот жалител не го надминал просторот за слободна на проценка што го уживаат националните власти во оваа област и, затоа, тоа не е несразмерно.
Заклучок: Нема повреда (единаесет гласа против шест).
© Совет на Европа / Европски суд за човекови права
Ова резиме изготвено од страна на Секретаријатот не го обврзува Судот.
Кликнете овде за Информативните белешки за судската пракса
© Совет на Европа/Европски суд за човекови права 2013
Официјални јазици на Европскиот суд за човекови права се англискиот и францускиот. Овој превод е изработен со поддршка на Human Rights Trust Fund на Советот на Европа (/humanrightstrustfund). Преводот не е обврзувачки за Судот, ниту Судот презема било каква одговорност за неговиот квалитет. Преводот може да се префрли од HUDOC базата на податоци за судската пракса на Европскиот суд за човекови права () или од други бази на податоци со кои Судот го споделил. Може да биде репродуциран за некомерцијални цели под услов да се наведе потполниот наслов на предметот заедно со горната назнака за авторски права и споменувањето на Human Rights Trust Fund. Ако постои намера да се употреби некој дел од овој превод за комерцијални цели, Ве молиме контактирајте ги publishing@.
© Council of Europe/European Court of Human Rights, 2013.
The official languages of the European Court of Human Rights are English and French. This translation was commissioned with the support of the Human Rights Trust Fund of the Council of Europe (/humanrightstrustfund). It does not bind the Court, nor does the Court take any responsibility for the quality thereof. It may be downloaded from the HUDOC case-law database of the European Court of Human Rights () or from any other database with which the Court has shared it. It may be reproduced for non-commercial purposes on condition that the full title of the case is cited, together with the above copyright indication and reference to the Human Rights Trust Fund. If it is intended to use any part of this translation for commercial purposes, please contact publishing@.
© Conseil de l’Europe/Cour européenne des droits de l’homme, 2013.
Les langues officielles de la Cour européenne des droits de l’homme sont le français et l’anglais. La présente traduction a été effectuée avec le soutien du Fonds fiduciaire pour les droits de l’homme du Conseil de l’Europe (/humanrightstrustfund). Elle ne lie pas la Cour, et celle-ci décline toute responsabilité quant à sa qualité. Elle peut être téléchargée à partir de HUDOC, la base de jurisprudence de la Cour européenne des droits de l’homme (), ou de toute autre base de données à laquelle HUDOC l’a communiquée. Elle peut être reproduite à des fins non commerciales, sous réserve que le titre de l’affaire soit cité en entier et s’accompagne de l’indication de copyright ci-dessus ainsi que de la référence au Fonds fiduciaire pour les droits de l’homme. Toute personne souhaitant se servir de tout ou partie de la présente traduction à des fins commerciales est invitée à le signaler à l’adresse suivante : publishing@.
Full & Egal Universal Law Academy