© Совет на Европа/ Европски суд за човекови права, 2014. Овој превод е изработен со поддршка на Human Rights Trust Fund на Советот на Европа (/humanrightstrustfund). Преводот не е обврзувачки за Судот. За понатамошни информации видете ја целосната назнака за авторски права на крајот на овој документ.
© Council of Europe/European Court of Human Rights, 2014. This translation was commissioned with the support of the Human Rights Trust Fund of the Council of Europe (/humanrightstrustfund). It does not bind the Court. For further information see the full copyright indication at the end of this document.
© Conseil de l’Europe/Cour européenne des droits de l’homme, 2014. La présente traduction a été effectuée avec le soutien du Fonds fiduciaire pour les droits de l’homme du Conseil de l’Europe (/humanrightstrustfund). Elle ne lie pas la Cour. Pour plus de renseignements veuillez lire l’indication de copyright/droits d’auteur à la fin du présent document.
Информативна белешка од судската пракса на Судот бр. 168
Ноември 2013 год.
Содерман против Шведска [ГСС] - 5786/08
Пресуда 12.11.2013 [ГСС]
Член 8
Позитивни обврски
Член 8-1
Почитување на приватниот живот
Отсуство на јасни законски одредби за инкриминација на делото на притаено снимање на голо дете: повреда.
Факти – Во 2002 г. кога жалителката имала четиринаесет години, таа открила дека нејзиниот очув скрил видео камера во кошарата за валкани алишта во бањата. Камерата била свртена кон местото каде жалителката се соблекувала пред да влезе да се тушира. Истата ѝ ја однела на својата мајка која го изгорела филмот без никој да го погледне. Инцидентот бил пријавен во 2004 г. кога мајка ѝ дознала дека братучетката на жалителката исто така имала инцидент со очувот. Очувот бил обвинет и во 2006 г. осуден од окружниот суд за сексуално злоставување согласно Глава 6, член 7 од Кривичниот законик како што гласел во материјалното време. Меѓутоа, неговата осудителна пресуда била укината по жалбата откако апелациониот суд утврдил дека неговото дело не потпаѓало под дефиницијата на делото за сексуално злоставување. Апелациониот суд понатаму посочил дека однесувањето можеби претставувало издвоено дело на обид за детска порнографија, но не го разгледал ова прашање понатаму заради отсуство на таква точка во обвинителниот акт. Врховниот суд одбил да одобри жалба.
Во пресудата од 21 јуни 2012 г. Судскиот совет одлучи со четири гласа наспроти три дека немало повреда на членот 8 од Конвенцијата (види Информативна белешка 153).
Право – Член 8: Судот го потврди наодот на домашниот суд дека делото на очувот претставувало повреда на личниот интегритет на жалителката. Иако настанот во прашање не инволвирал никакво физичко насилство, злоупотреба или контакт, тоа влијаело врз жалителката во однос на крајно интимни аспекти од нејзиниот приватен живот. Немало никакви докази дека домашните власти не се придржувале до обврската да спроведат делотворно гонење. Затоа прашањето пред Судот било дали, во околностите на овој случај Шведска имала соодветна правна рамка за заштита на жалителката од дејствијата на нејзиниот очув во согласност со нејзините обврски согласно членот 8. Големиот судски совет избра различен пристап од оној што го следел Судскиот совет, кој потврдил дека „само значителни пропусти во законодавството и праксата, и во нивната примена, би достигнале ниво на повреда на позитивните обврски на државата согласно членот 8“. Таков тест на значителна грешка, иако е разбирлив во контекст на истрагите, немал никакво значење во проценката на тоа дали тужената држава имала воспоставена адекватна правна рамка во согласност со своите позитивни обврски, бидејќи прашањето пред Судот се однесувало на прашањето дали законот и понудил задоволително ниво на заштита на жалителката во дадените околности.
Што се однесува до можноста дека дејствието на очувот можело да претпоставува обид за детска порнографија согласно Кривичниот законик, Судот не бил убеден дека делото било опфатено од овој прекршок. Немало никакви информации дека обвинителот размислувал да го обвини очувот за тоа кривично дело. Наместо тоа, тужената Влада наброја низа причини зошто обвинителот можеби се одлучил да не го стори тоа; особено потешкотиите во обезбедување на доволно докази за да се покаже дека имало „порнографски слики“. Според жалителката, дури и ако филмот – кој бил уништен – сè уште постоел, материјалот тешко дека ќе можел да се квалификува како порнографски. Терминот „порнографска слика“ не бил дефиниран во шведскиот Кривичен законик, а во подготвителната работа во врска со одредбата за детска порнографија било нагласено дека намерата не била да ги инкриминираат сите слики со голи деца.
Што се однесува до одредбата за делото сексуално злоставување согласно Кривичниот законик – кој особено го казнувал изложувањето на навредливо и недолично однесување со збор или дело – апелациониот суд одлучил дека очувот не можел да се смета за кривично одговорен за изолирано дело на снимање на жалителката без нејзино знаење. Согласно шведскиот закон на сила во тоа време, делото на сексуално злоставување како услов барало сторителот да има намера жртвата да дознае за тоа или да биде индиферентен кон ризикот да биде откриен. Меѓутоа условот не бил исполнет во случајот на жалителката. Очувот не бил ослободен за сексуално злоставување заради недостаток на докази, туку повеќе, во тоа време, бидејќи неговото дело не можело да се смета за сексуално злоставување. Одредбата за сексуално злоставување како што била формулирана во материјалното време не можела законски да го опфати делото во прашање и оттука не ја штитела жалителката од отсуството на почит за нејзиниот приватен живот.
Пропустите во заштитата на нејзините права не биле поправени од некоја друга одредба на кривичното право во тоа време. Навистина, отсуството на одредба која ќе го опфатела изолираното дело на притаено или без дозвола снимање или фотографирање веќе подолго време било проблем што загрижувал во Шведска. Ново законодавство, дизајнирано да опфати такво дело како тоа во случајот на жалителката, неодамна било усвоено и стапила на сила во 2013 година.
Во овој случај, според мислењето на Судот, регресот кон кривичното право не значело дека бил единствениот начин за тужената држава да ги оствари своите обврски согласно членот 8. Што се однесува до граѓанско-правните лекови кога апелациониот суд го ослободил очувот исто така го отфрлил и граѓанското барање на жалителката на отштета. Согласно Законикот за судска постапка, кога едно граѓанско побарување е споено со обвинението, одлуката на судот во врска со прашањето на кривичната одговорност, била обврзувачка при одлучувањето по граѓанското побарување. Исто така немало други основи по кои жалителката можела да побара поддршка за нејзиното побарување за отштета. Конечно, Судот не беше убеден дека шведските судови можеле да ѝ доделат надоместок врз основа на одлука исклучиво за повреда на Конвенцијата.
Како заклучок Судот не беше задоволен дека релевантниот шведски закон, кој бил на сила во тоа време, обезбедил заштита на правото на жалителката на почитување на нејзиниот приватен живот на начин кој бил во согласност со обврските на државата согласно членот 8. Делото извршено од очувот го повредил нејзиниот интегритет и било отежнато од фактот дека таа била малолетна, дека инцидентот се случил во нејзиниот дом и дека сторителот бил човек за кој таа имала право да очекува дека може да му верува.
Заклучок: повреда (шеснаесет гласа наспроти еден).
Член 41: 10.000 евра за нематеријална штета.
© Совет на Европа / Европски суд за човекови права
Ова резиме на Регистратурата не го обврзува Судот.
На овој линк може да се најдат Информативни белешки од судската пракса
© Совет на Европа/Европски суд за човекови права 2014
Официјални јазици на Европскиот суд за човекови права се англискиот и францускиот. Овој превод е изработен со поддршка на Human Rights Trust Fund на Советот на Европа (/humanrightstrustfund). Преводот не е обврзувачки за Судот, ниту Судот презема било каква одговорност за неговиот квалитет. Преводот може да се префрли од HUDOC базата на податоци за судската пракса на Европскиот суд за човекови права () или од други бази на податоци со кои Судот го споделил. Може да биде репродуциран за некомерцијални цели под услов да се наведе потполниот наслов на предметот заедно со горната назнака за авторски права и споменувањето на Human Rights Trust Fund. Ако постои намера да се употреби некој дел од овој превод за комерцијални цели, Ве молиме контактирајте ги publishing@.
© Council of Europe/European Court of Human Rights, 2014.
The official languages of the European Court of Human Rights are English and French. This translation was commissioned with the support of the Human Rights Trust Fund of the Council of Europe (/humanrightstrustfund). It does not bind the Court, nor does the Court take any responsibility for the quality thereof. It may be downloaded from the HUDOC case-law database of the European Court of Human Rights () or from any other database with which the Court has shared it. It may be reproduced for non-commercial purposes on condition that the full title of the case is cited, together with the above copyright indication and reference to the Human Rights Trust Fund. If it is intended to use any part of this translation for commercial purposes, please contact publishing@.
© Conseil de l’Europe/Cour européenne des droits de l’homme, 2014.
Les langues officielles de la Cour européenne des droits de l’homme sont le français et l’anglais. La présente traduction a été effectuée avec le soutien du Fonds fiduciaire pour les droits de l’homme du Conseil de l’Europe (/humanrightstrustfund). Elle ne lie pas la Cour, et celle-ci décline toute responsabilité quant à sa qualité. Elle peut être téléchargée à partir de HUDOC, la base de jurisprudence de la Cour européenne des droits de l’homme (), ou de toute autre base de données à laquelle HUDOC l’a communiquée. Elle peut être reproduite à des fins non commerciales, sous réserve que le titre de l’affaire soit cité en entier et s’accompagne de l’indication de copyright ci-dessus ainsi que de la référence au Fonds fiduciaire pour les droits de l’homme. Toute personne souhaitant se servir de tout ou partie de la présente traduction à des fins commerciales est invitée à le signaler à l’adresse suivante : publishing@.
Full & Egal Universal Law Academy