CASE OF STAMOSE v. BULGARIA - [Bosnian Translation] by the COE Human Rights Trust Fund

Avrupa İnsan Hakları Mahkemesi

Karar Metni

Ovaj prevod je finansiran uz podršku Human Rights Trust-a Vijeća Evrope (/humanrightstrustfund.). Ovaj prevod nije obavezujući za Sud. Za više informacije pogledajte napomenu o autorskim pravima na kraju ovog dokumenta.

This translation was commissioned with the support of the Human Rights Trust Fund of the Council of Europe (/humanrightstrustfund.). It does not bind the Court. For further information see the full copyight indication at the end of this document.

La présente traduction a été effectuée avec le soutien du Fonds fiduciaire pur les droits de l’homme du Conseil de l’Europe (/humanrightstrustfund.). Elle ne lie pas la Cour. Pour plus de renseignements veuillez lire l’indication de copyrights/droits d’auteur à la fin du présent document.

Informativna bilješka o sudskoj praksi Suda br.157

Novembar 2012.

Stamose protiv Bugarske - 29713/05

Presuda od 27.11.2012. [Odjel IV]

Član 2 Protokola br. 4

Član 2, stav 2 Protokola br. 4

Sloboda napuštanja zemlje

Zabrana putovanja u inostranstvo, nakon kršenja imigracijskih pravila države treće strane u postupku: povreda

Činjenice – Godine 2003. podnositelj predstavke je deportiran iz Sjedinjenih Američkih Država u svoju matičnu zemlju, Bugarsku, nakon što se tamo zaposlio, čime je prekršio uvjete na temelju kojih mu je odobrena studentska viza. Nakon što su zaprimile pismo iz Ambasade SAD-a, bugarske vlasti su mu po povratku u matičnu zemlju izdale trogodišnju zabranu putovanja i zaplijenile pasoš. Zahtjev podnositelja predstavke za sudsko preispitivanje odluke bugarskih vlasti je odbijen.

Pravo – Član 2 Protokola br. 4: Ovo je prvi slučaj u kojem je Sud ispitivao zabranu putovanja, koja je izrečena sa namjerom da spriječi kršenja domaćih ili međunarodnih imigracijskih zakona. Zabrana napuštanja Bugarske i zapljena pasoša dotične osobe predstavljali su miješanje u pravo podnositelja predstavke da napusti bilo koju zemlju po svom izboru. Miješanje je bilo “u skladu sa zakonom”. Međutim, nije bilo neophodno utvrđivati da li je ovo miješanje težilo legitimnom cilju održavanja javnog reda ili zaštite prava drugih lica jer, u svakom slučaju, to miješanje nije bilo nužno u demokratskom društvu.

Takva sveobuhvatna i nasumična mjera, kao što je automatska zabrana podnositelju predstavke da otputuje u bilo koju i svaku stranu zemlju zbog kršenja imigracijskih zakona jedne određene zemlje, ne može se smatrati srazmjernom. Normalne posljedice za ozbiljno kršenje imigracijskih zakona neke zemlje bi podrazumijevale deportiranje dotične osobe iz te zemlje i zabranu ponovnog ulaska u tu zemlju (prema zakonima te zemlje) na neko određeno vrijeme. Podnositelj predstavke je deportiran iz Sjedinjenih Američkih Država. Stoga bi se činilo drakonskim da ga Bugarska, za koju se ne može reći da je bila izravno pogođena povredom koju je podnositelj predstavke učinio u odnosu na imigracijska pravila SAD-a, pored toga, još spriječi da otputuje u bilo koju drugu zemlju u periodu od dvije godine. Štaviše, vlasti nisu dale nikakvo obrazloženje za svoj nalog i, čini se, nisu smatrale neophodnim ispitati konkretne okolnosti podnositelja predstavke, kao što su ozbiljnost povrede imigracijskih pravila SAD-a, rizik da bi mogao prekršiti pravila neke druge zemlje, njegove porodične, finansijske i lične okolnosti, i okolnosti njegovih srodnika. Domaći sudovi su presudili da nemaju nadležnost za ispitivanje diskrecionih ovlaštenja organa vlasti u ovoj stvari. Iako bi Sud bio spreman prihvatiti da se zabrana napuštanja zemlje, izrečena u vezi sa kršenjem imigracijskih zakona neke druge zemlje u određenim i uvjerljivim situacijama može smatrati opravdanom, Sud smatra da se automatsko izricanje takve mjere, bez ikakvog ispitivanja pojedinačnih okolnosti dotične osobe, ne može okarakterizirati kao nužno u jednom demokratskom društvu.

Zaključak: povreda (jednoglasno).

Član 13: Domaći sudovi su se bavili isključivo formalnom valjanošću zabrane i, naročito su zaključili da oni ne mogu ispitivati diskrecione procjene organa vlasti glede potrebe za zabranom, što je zapravo glavni argument podnositelja predstavke i ključni dio uvjeta srazmjernosti iz člana 2, stava 3 Protokola br. 4. Zbog njezinog ograničenog opsega ispitivanja, takva procedura nije mogla omogućiti razmatranje suštine sporne tužbe podnesene temeljem Konvencije, te stoga nije mogla zadovoljiti uvjete iz člana 13.

Zaključak: povreda (jednoglasno).

Član 41: Nema zahtjeva za odštetu.

Kliknite ovdje za Informativne bilješke o sudskoj praksi

Službeni jezici Evropskog suda za ljudska prava su engleski i francuski. Ovaj prevod je realiziran zahvaljujući pomoći Fonda povjerenja Vijeća Evrope (/humanrightstrustfund). On ne obavezuje Sud, niti Sud preuzima bilo kakvu odgovornost za njegov kvalitet. On može biti preuzet sa baze podataka sudske prakse Evropskog suda za ljudska prava, HUDOC, () ili bilo koje druge baze podataka kojoj ga je Sud proslijedio. On može biti reproduciran u nekomercijalne svrhe pod uvjetom da puni naziv predmeta bude citiran, zajedno s navedenom naznakom o autorskim pravima i pozivanjem na Fond povjerenja za ljudska prava. Poziva se bilo koja osoba koja želi da se služi ovim prevodom, u potpunosti ili djelomično, u komercijalne svrhe da kontaktira publishing@.

The official languages of the European Court of Human Rights are English and French. This translation was commissioned with the support of the Human Rights Trust Fund of the Council of Europe (/humanrightstrustfund). It does not bind the Court, nor does the Court take any responsibility for the quality thereof. It may be downloaded from HUDOC case-law database of the European Court of Human Rights () or from any other database with which the Court has shared it. It may be reproduced for non-commercial purposes on condition that the full title of the case is cited, together with the above copyright indication and reference to the Human Rights Trust Fund. If it is intended to use any part of this translation for commercial purposes, please contact publishing@.

Les langues officielles de la Court européenne des droits de l’homme sont le français et l’anglais. La présente traduction a été effectuée avec le soutien du Fonds fiduciaire pour les droits de l’homme du Conseil de l’Europe (/humanrightstrustfund). Elle ne lie pas la Cour, et celle-ci décline toute responsabilité quant à sa qualité. Elle peut être téléchargée à partir de HUDOC, la base de jurisprudence de la Cour européenne des droits de l’homme (), ou toute autre base de donnée à laquelle HUDOC l’a communiquée. Elle peut être reproduite à des fins non commerciales, sous réserve que le titre de l’affaire soit cité en entier et s’accompagne de l’indication de copyright ci-dessus ainsi que de la référence au Fonds fiduciaire pour les droits de l’homme. Toute personne souhaitant se servir de tout ou partie de la présente traduction à des fins commerciales est invitée à le signaler à l’adresse suivante: publishing@.

Full & Egal Universal Law Academy