© Совет на Европа/ Европски суд за човекови права, 2012. Овој превод е изработен со поддршка на Human Rights Trust Fund на Советот на Европа (/humanrightstrustfund). Преводот не е обврзувачки за Судот. За понатамошни информации видете ја целосната назнака за авторски права на крајот на овој документ.
© Council of Europe/European Court of Human Rights, 2012. This translation was commissioned with the support of the Human Rights Trust Fund of the Council of Europe (/humanrightstrustfund). It does not bind the Court. For further information see the full copyright indication at the end of this document.
© Conseil de l’Europe/Cour européenne des droits de l’homme, 2012. La présente traduction a été effectuée avec le soutien du Fonds fiduciaire pour les droits de l’homme du Conseil de l’Europe (/humanrightstrustfund). Elle ne lie pas la Cour. Pour plus de renseignements veuillez lire l’indication de copyright/droits d’auteur à la fin du présent document.
Information Note on the Court’s case-law No. 150
март 2012
Sitaropoulos and Giakoumopoulos v. Greece [GC] - 42202/07
Пресуда 15.3.2012 [GC]
Член 3 од Протоколот бр. 1
Слободно изразување на мислење на луѓето
Гласање
Непостоење закон со кој би била опфатена постапката грчките државјани кои живеат во други држави да гласаат на парламентарни избори: нема повреда
Факти – Апликантите се двајца грчки државјани кои се со постојан престој во Стразбур (Франција). Во писмо до aмбасадорот на Грција во Франција, со датум од 10 септември 2007 година, тие ја изразиле својата желба да го искористат правото на глас во државата во која живеат, на парламентарните избори во Грција кои биле закажани за 16 септември 2007 година. Два дена подоцна aмбасадорот им одговорил дека нивното барање не може да биде исполнето бидејќи не постојат прописи со кои се утврдуваат условите за остварување на правото на глас од страна на грчки гласачи кои престојуваат надвор од државата. Општите избори биле одржани и апликантите, кои не отпатувале во Грција, не го оствариле своето право на глас.
Во пресудата од 8 јули 2010 година (видете Информативна белешка бр. 132), Советот утврди дека е сторена повреда на член 3 од Протоколот бр. 1 на Конвенцијата.
Право – Член 3 од Протокол 1: Апликантите го обжалиле фактот дека грчкото законодавство не усвоило закони со кои би им се овозможило на граѓаните кои живеат во странство да гласаат на парламентарни избори од државата во која престојуваат. Иако во Уставот во последните триесет и пет години се воведени одредби, според кои може да се донесат закони за гласање на експатридите, не се преземени никакви мерки предметното право да се оствари. Според тоа, Судот требаше да испита дали, и покрај пропустот да се донесе закон за условите за остварување на правото на глас, изборниот систем, сепак, овозможува „слободно изразување на мислење на луѓето“ и ја штити „самата суштина на правото на глас“ и, погенерално, дали член 3 од Протокол 1 им наложува на државите обврска да воведат систем кој ќе им овозможи на експатридите да го остварат своето право на глас во странство.
Прво, ниту релевантните меѓународни и регионални договори, ниту нивното толкување од страна на надлежните меѓународни тела не даваат основа да се заклучи дека правото на гласање на лица кои привремено или постојано не се присутни во државата чии државјани се, се проширува на барање односната држава да обезбеди услови за остварување на нивното право во странство. Точно е дека институциите на Советот на Европа неколку пати ги повикале земјите-членки да овозможат нивните државјани кои живеат во странство да учествуваат колку што е можно повеќе во изборниот процес. Меѓутоа, како што истакна Венецијанската комисија (Venice Commission)*, олеснувањето на остварувањето на правото на глас на експатридите, колку и да е пожелно, не е задолжително за државите, туку претставува можност која треба да се разгледа од страна на законодавната власт на секоја држава.
Второ, компаративен преглед на законодавството на земјите-членки на Советот на Европа покажа дека, согласно словото на законот, не може да се тврди дека тие држави имаат обврска да им овозможат на своите државјани кои живеат во странство да го остварат правото на глас. Иако повеќето земји – потписнички на Конвенцијата им овозможуваат на своите државјани да гласаат во странство, некои не го прават тоа. Во однос на условите со кои се регулира остварувањето на тоа право, тие во моментов значително се разликуваат, што укажува дека земјите – потписнички на Конвенциајта имаат широка маргина на дискреција во проценката по тоа прашање.
Трето, иако Уставот на Грција има одредба со која се дозволува законодавецот да го организира остварувањето на правото на глас на експатридите во државите во кои тие престојуваат, тој не го задолжува законодавецот да го направи тоа, бидејќи содржината на одредбата е факултативна. Оттука, не е задача на Судот да им укаже на националните власти кога и како да ја применат таа одредба. Освен тоа, неспорно е дека грчките власти направиле неколку обиди да донесат закон кој ќе ја ефектуира предметната одредба; меѓутоа, тие обиди не успеале да обезбедат политички договор.
На крај, наспроти фактот дека апликантите се загрижени за прашањата во нивната држава до ист степен како и тамошните жителите, тоа не е доволно за да се доведе во прашање правната состојба во Грција. Во секој случај, надлежните органи во регулирањето на остварувањето на правото на глас не можат да водат сметка за секој индивидуален случај, туку треба да утврдуваат општи правила. Во однос на нарушувањето на финансискиот, семејниот и професионалниот живот на апликантите кое би било предизвикано кога тие би морале да патуваат во Грција за да гласаат, тоа не изгледа несразмерно до степен до кој би претставувало попречување на правото на кое тие се повикуваат.
Заклучок: нема повреда (едногласно).
*Европска комисија за демократија низ право, подобро позната како Венецијанска комисија, е советодавно тело на Советот на Европа за уставни прашања, која е основана во 1990 година.
На овој линк може да се најдат Case-Law Information Notes
© Совет на Европа/Европски суд за човекови права 2012
Официјални јазици на Европскиот суд за човекови права се англискиот и францускиот. Овој превод е изработен со поддршка на Human Rights Trust Fund на Советот на Европа (/humanrightstrustfund). Преводот не е обврзувачки за Судот, ниту Судот презема било каква одговорност за неговиот квалитет. Преводот може да се префрли од HUDOC базата на податоци за судската пракса на Европскиот суд за човекови права () или од други бази на податоци со кои Судот го споделил. Може да биде репродуциран за некомерцијални цели под услов да се наведе потполниот наслов на предметот заедно со горната назнака за авторски права и споменувањето на Human Rights Trust Fund. Ако постои намера да се употреби некој дел од овој превод за комерцијални цели, Ве молиме контактирајте ги publishing@.
© Council of Europe/European Court of Human Rights, 2012.
The official languages of the European Court of Human Rights are English and French. This translation was commissioned with the support of the Human Rights Trust Fund of the Council of Europe (/humanrightstrustfund). It does not bind the Court, nor does the Court take any responsibility for the quality thereof. It may be downloaded from the HUDOC case-law database of the European Court of Human Rights () or from any other database with which the Court has shared it. It may be reproduced for non-commercial purposes on condition that the full title of the case is cited, together with the above copyright indication and reference to the Human Rights Trust Fund. If it is intended to use any part of this translation for commercial purposes, please contact publishing@.
© Conseil de l’Europe/Cour européenne des droits de l’homme, 2012.
Les langues officielles de la Cour européenne des droits de l’homme sont le français et l’anglais. La présente traduction a été effectuée avec le soutien du Fonds fiduciaire pour les droits de l’homme du Conseil de l’Europe (/humanrightstrustfund). Elle ne lie pas la Cour, et celle-ci décline toute responsabilité quant à sa qualité. Elle peut être téléchargée à partir de HUDOC, la base de jurisprudence de la Cour européenne des droits de l’homme (), ou de toute autre base de données à laquelle HUDOC l’a communiquée. Elle peut être reproduite à des fins non commerciales, sous réserve que le titre de l’affaire soit cité en entier et s’accompagne de l’indication de copyright ci-dessus ainsi que de la référence au Fonds fiduciaire pour les droits de l’homme. Toute personne souhaitant se servir de tout ou partie de la présente traduction à des fins commerciales est invitée à le signaler à l’adresse suivante : publishing@.
Full & Egal Universal Law Academy