© Совет на Европа/ Европски суд за човекови права, 2015. Овој превод е изработен со поддршка на Human Rights Trust Fund на Советот на Европа (/humanrightstrustfund). Преводот не е обврзувачки за Судот. За понатамошни информации видете ја целосната назнака за авторски права на крајот на овој документ.
© Council of Europe/European Court of Human Rights, 2015. This translation was commissioned with the support of the Human Rights Trust Fund of the Council of Europe (/humanrightstrustfund). It does not bind the Court. For further information see the full copyright indication at the end of this document.
© Conseil de l’Europe/Cour européenne des droits de l’homme, 2015. La présente traduction a été effectuée avec le soutien du Fonds fiduciaire pour les droits de l’homme du Conseil de l’Europe (/humanrightstrustfund). Elle ne lie pas la Cour. Pour plus de renseignements veuillez lire l’indication de copyright/droits d’auteur à la fin du présent document.
Информативна белешка за судската пракса на Судот бр. 176
Jули 2014
Свинаренко (Svinarenko) и Слјаднев (Slyadnev) против Русија [ГС] - 32541/08 и 43441/08
Пресуда 17.7.2014 [ГС]
Член 3
Понижувачко постапување
Употреба на метален кафез за држење на обвинетите во текот на судење за кривично дело: повреда
Факти – Обата жалители биле обвинети за кривични дела вклучувајќи грабеж. На повеќе наврати пред судот за време на судскиот процес, тие биле затворени во кафез од околу 1.5 до 2.5 метри составен од метални решетки на четирите страни и метална мрежа на таванот.
Во пресуда од 11 декември 2012 година, Судски совет утврдил едногласно дека нивното затворање во кафез претставувало понижувачко постапување спротивно на членот 3 од Конвенцијата.
Право – Член 3: Владата се произнесе дека употребата на кафез била оправдана за да се обезбедат соодветни услови за одржување на судењето, имајќи ја предвид насилната природа на делата за кои тие биле обвинети, криминалните досиеја и стравот на жртвите и на сведоците од жалителите.
Судот забележува дека додека редот и безбедноста во судницата се неопходни за доброто спроведување на правдата, средствата кои се користат за да се постигне таа цел не смеат да вклучуваат толку ригорозни мерки за присилба кои спаѓаат во опсегот на членот 3, кој забранува тортура и нечовечко или понижувачко постапување или казнување во апсолутна смисла.
На жалителите им се судело на јавно судење од страна на порота. На рочиштата присуствувале околу 70 сведоци. Во тие услови, може да се претпостави дека изложеноста на жалителите во кафез пред очите на јавноста го загрозила нивниот имиџ и разбудила во нив чувства на понижување, немоќ, страв, изнемоштеност и инфериорност Тие биле подложени на оспореното постапување за време на целото судење, кое траело повеќе од една година, со неколку рочишта кои се држеле речиси секој месец. Тие, исто така, мора да имале објективно оправдани стравувања дека нивната изложеност во кафез ќе ја поткопа презумпцијата на невиност оставајќи впечаток кај судиите дека тие се опасни.
Судот оценил дека немало убедливи аргументи за тоа дека држењето на обвинет во кафез за време на судењето било неопходно средство за негова физичка присилба, за да се спречи неговото бегство, да се справи со неговото немирно или агресивно однесување, или за тој да се заштити од агресија од надвор. Продолжувањето на една ваква пракса оттука тешко може да се сфати поинаку освен како средство за деградирање и понижување на лицето затворено во кафез. Според ова, жалителите биле подложени на страдање со интензитет кој го надминувал неизбежното ниво на страдање својствено на нивното бидување во притвор за време на судењето и нивното затворање во кафез го постигнало „минималното ниво на строгост“ за да спадне во опсегот на членот 3 .
Серија на пресуди на Судскиот совет во последните години утврдиле повреда на членот 3 во случаи во кои употребата на кафез не била оправдана со безбедносни причини. Сепак. Големиот судски совет не смета дека употребата на кафез би можела кога и да е да се оправда во однос на членот 3. Во секој случај, дури и под претпоставка дека тоа би можело да биде така, тврдењето на Владата дека жалителите претставувале закана за безбедноста не било потврдено.
Судот повторил дека самата суштина на Конвенцијата била почитување на човековото достоинство и дека предметот и целта на Конвенцијата како инструмент за заштита на индивидуалните човечки битија барале нејзините одредби да се толкуваат и применуваат на начин да се направат нејзините заштитни мерки практични и ефективни. Имајќи ја предвид неговата објективно понижувачка природа, држењето на лице во метален кафез за време на судскиот процес претставува само по себе навреда за човековото достоинство. Затворањето на жалителите во метален кафез во судницата соодветствувало на понижувачко постапување забрането со членот 3.
Заклучок: Повреда (едногласно).
Судот исто така оцени, едногласно, дека имало повреда на членот 6 § 1 заради должината на кривичната постапка.
Article 41: ЕУР 10,000 секому за нематеријална штета.
© Совет на Европа / Европски суд за човекови права
Ова резиме од страна на Секретаријатот не обврзува Судот.
На овој линк може да се најдат Информативни белешки од судската пракса
© Совет на Европа/Европски суд за човекови права 2015
Официјални јазици на Европскиот суд за човекови права се англискиот и францускиот. Овој превод е изработен со поддршка на Human Rights Trust Fund на Советот на Европа (/humanrightstrustfund). Преводот не е обврзувачки за Судот, ниту Судот презема било каква одговорност за неговиот квалитет. Преводот може да се префрли од HUDOC базата на податоци за судската пракса на Европскиот суд за човекови права () или од други бази на податоци со кои Судот го споделил. Може да биде репродуциран за некомерцијални цели под услов да се наведе потполниот наслов на предметот заедно со горната назнака за авторски права и споменувањето на Human Rights Trust Fund. Ако постои намера да се употреби некој дел од овој превод за комерцијални цели, Ве молиме контактирајте ги publishing@.
© Council of Europe/European Court of Human Rights, 2015.
The official languages of the European Court of Human Rights are English and French. This translation was commissioned with the support of the Human Rights Trust Fund of the Council of Europe (/humanrightstrustfund). It does not bind the Court, nor does the Court take any responsibility for the quality thereof. It may be downloaded from the HUDOC case-law database of the European Court of Human Rights () or from any other database with which the Court has shared it. It may be reproduced for non-commercial purposes on condition that the full title of the case is cited, together with the above copyright indication and reference to the Human Rights Trust Fund. If it is intended to use any part of this translation for commercial purposes, please contact publishing@.
© Conseil de l’Europe/Cour européenne des droits de l’homme, 2015.
Les langues officielles de la Cour européenne des droits de l’homme sont le français et l’anglais. La présente traduction a été effectuée avec le soutien du Fonds fiduciaire pour les droits de l’homme du Conseil de l’Europe (/humanrightstrustfund). Elle ne lie pas la Cour, et celle-ci décline toute responsabilité quant à sa qualité. Elle peut être téléchargée à partir de HUDOC, la base de jurisprudence de la Cour européenne des droits de l’homme (), ou de toute autre base de données à laquelle HUDOC l’a communiquée. Elle peut être reproduite à des fins non commerciales, sous réserve que le titre de l’affaire soit cité en entier et s’accompagne de l’indication de copyright ci-dessus ainsi que de la référence au Fonds fiduciaire pour les droits de l’homme. Toute personne souhaitant se servir de tout ou partie de la présente traduction à des fins commerciales est invitée à le signaler à l’adresse suivante : publishing@.
Full & Egal Universal Law Academy