© Совет на Европа/ Европски суд за човекови права, 2012. Овој превод е изработен со поддршка на Human Rights Trust Fund на Советот на Европа (/humanrightstrustfund). Преводот не е обврзувачки за Судот. За понатамошни информации видете ја целосната назнака за авторски права на крајот на овој документ.
© Council of Europe/European Court of Human Rights, 2012. This translation was commissioned with the support of the Human Rights Trust Fund of the Council of Europe (/humanrightstrustfund). It does not bind the Court. For further information see the full copyright indication at the end of this document.
© Conseil de l'Europe/Cour européenne des droits de l'homme, 2012. La présente traduction a été effectuée avec le soutien du Fonds fiduciaire pour les droits de l'homme du Conseil de l'Europe (/humanrightstrustfund). Elle ne lie pas la Cour. Pour plus de renseignements veuillez lire l'indication de copyright/droits d'auteur à la fin du présent document.
Информативна белешка за судската пракса на Судот бр. 120
јуни 2009
Szuluk v. the United Kingdom - 36936/05
Пресуда 2.6.2009 [Секција IV]
Член 8
Член 8-1
Почитување на преписката
Следење на преписката на затвореник со неговиот лекар - специјалист: повреда
Факти: Апликантот претрпел крвавање во мозокот додека бил на слобода со положена парична кауција, во очекување на судење за дела поврзани со дрога, за кои подоцна добил 14-годишна затворска казна. Тој имал две операции пред да биде отпуштен во затвор, за да ја отслужи својата казна. Потоа, од него било побарано да оди во болница на секои шест месеци за специјалистички преглед. Тој открил дека неговата преписка со специјалистот по невро-радиологија кој го надгледувал неговиот болнички третман била следена од медицинското лице во затворот. Неговата поплака до домашните судови била отфрлена откако Апелациониот суд утврдил дека ризикот дека лекарот – специјалист на апликантот, чија веродостојност никогаш не била оспорена, можел да биде „заплашен или измамен“ за да пренесува незаконски пораки бил доволен да го оправда попречувањето на правата на апликантот.
Право: Читањето на преписката на апликантот претставува „попречување од страна на јавен орган“ коешто е уредено со закон и е насочено кон превенција на криминал и заштита на правата и слободите на другите.
Што се однесува до неопходноста на попречувањето, Судот забележа дека, имајќи ја предвид сериозноста на неговата состојба, било разбирливо дека апликантот требало да биде загрижен дека следењето на неговата преписка со неговиот специјалист ќе ја попречи нивната комуникација и ќе влијае врз уверувањето дека тој добива соодветен лекарски третман. Немало ништо што би сугерирало дека апликантот ја злоупотребил или би ја злоупотребил доверливоста што ја уживала неговата медицинска преписка, а тој не бил затвореник од висок ризик (Категорија A). Апелациониот суд прифатил дека важноста на непречена преписка на пратениците со нивниот секретаријат претежнува над секаков ризик од злоупотреба, а, според Судот, непречената преписка меѓу затвореник кој страда од животно-загрозувачка состојба и неговиот лекар – специјалист треба да ужива не помала заштита. Навистина, Апелациониот суд прифатил отстапка дека, во некои слуаи, би било непропорционално да се одбие доверливост на медицинската преписка на затвореник, па оттогаш се донесени измени на релевантните домашни закони во таа смисла. На крајот, Судот забележа дека Владата не успеала соодветно да објасни зошто ризикот од злоупотреба вклучен во преписката со поименично познати лекари, чии точна адреса, квалификции и веродостојност не се доведувале во прашање треба да се восприема како ризик поголем од ризикот содржан во преписката со адвокатите. Следењето на медицинската преписка на апликантот, оттука, не воспоставила праведен баланс со неговото право на почитување на неговата преписка.
Заклучок: повреда (едногласно).
Член 41 – EUR 1,000 за непарична штета.
На овој линк може да се најдат Case-Law Information Notes
© Совет на Европа/Европски суд за човекови права 2012
Официјални јазици на Европскиот суд за човекови права се англискиот и францускиот. Овој превод е изработен со поддршка на Human Rights Trust Fund на Советот на Европа (/humanrightstrustfund). Преводот не е обврзувачки за Судот, ниту Судот презема било каква одговорност за неговиот квалитет. Преводот може да се префрли од HUDOC базата на податоци за судската пракса на Европскиот суд за човекови права () или од други бази на податоци со кои Судот го споделил. Може да биде репродуциран за некомерцијални цели под услов да се наведе потполниот наслов на предметот заедно со горната назнака за авторски права и споменувањето на Human Rights Trust Fund. Ако постои намера да се употреби некој дел од овој превод за комерцијални цели, Ве молиме контактирајте ги publishing@.
© Council of Europe/European Court of Human Rights, 2012.
The official languages of the European Court of Human Rights are English and French. This translation was commissioned with the support of the Human Rights Trust Fund of the Council of Europe (/humanrightstrustfund). It does not bind the Court, nor does the Court take any responsibility for the quality thereof. It may be downloaded from the HUDOC case-law database of the European Court of Human Rights () or from any other database with which the Court has shared it. It may be reproduced for non-commercial purposes on condition that the full title of the case is cited, together with the above copyright indication and reference to the Human Rights Trust Fund. If it is intended to use any part of this translation for commercial purposes, please contact publishing@.
© Conseil de l'Europe/Cour européenne des droits de l'homme, 2012.
Les langues officielles de la Cour européenne des droits de l'homme sont le français et l'anglais. La présente traduction a été effectuée avec le soutien du Fonds fiduciaire pour les droits de l'homme du Conseil de l'Europe (/humanrightstrustfund). Elle ne lie pas la Cour, et celle-ci décline toute responsabilité quant à sa qualité. Elle peut être téléchargée à partir de HUDOC, la base de jurisprudence de la Cour européenne des droits de l'homme (), ou de toute autre base de données à laquelle HUDOC l'a communiquée. Elle peut être reproduite à des fins non commerciales, sous réserve que le titre de l'affaire soit cité en entier et s'accompagne de l'indication de copyright ci-dessus ainsi que de la référence au Fonds fiduciaire pour les droits de l'homme. Toute personne souhaitant se servir de tout ou partie de la présente traduction à des fins commerciales est invitée à le signaler à l'adresse suivante : publishing@.
Full & Egal Universal Law Academy