© Совет на Европа/ Европски суд за човекови права, 2012. Овој превод е изработен со поддршка на Human Rights Trust Fund на Советот на Европа (/humanrightstrustfund). Преводот не е обврзувачки за Судот. За понатамошни информации видете ја целосната назнака за авторски права на крајот на овој документ.
© Council of Europe/European Court of Human Rights, 2012. This translation was commissioned with the support of the Human Rights Trust Fund of the Council of Europe (/humanrightstrustfund). It does not bind the Court. For further information see the full copyright indication at the end of this document.
© Conseil de l’Europe/Cour européenne des droits de l’homme, 2012. La présente traduction a été effectuée avec le soutien du Fonds fiduciaire pour les droits de l’homme du Conseil de l’Europe (/humanrightstrustfund). Elle ne lie pas la Cour. Pour plus de renseignements veuillez lire l’indication de copyright/droits d’auteur à la fin du présent document.
Информативна белешка за судската пракса на Судот бр. 94
февруари 2007
Tatishvili v. Russia - 1509/02
Пресуда 22.2.2007
Член 2 од Протокол 4
Член 2 став. 1 од Протокол 4
Слобода на одбирање на живеалиште
Одбивање на властите да ја регистрираат апликантката како жител на нејзината домашна адреса: повреда
Член 6
Граѓанска постапка
Член 6-1
Правично судење
Пропуштање од страна на домашните судови да дадат причини за нивната одлука: повреда
Факти: Апликантката е родена во Грузија, но била граѓанин на поранешниот СССР, се’ до 31 декември 2000 кога станала лице без државјанство. Во односниот момент таа живеела во Москва. Согласно законите и прописите донесени во деведесетите години од дваесетиот век, лицата кои живееја во Русија имале општа обврска согласно системот Прописка (интерна регистрација) да се регистрираат како жител на секоја адреса каде имале намера да останат подолго од десет дена. Нерегистрирањето би можело да резултира со парична казна и губење на пристапот кон социјални права, како што се здравствена заштита, социјално осигурување или старосна пензија. Сепак, одлука на Уставниот суд во 1998 јасно стави до знаење дека регистрацијата е чисто формален процес и дека со презентација на документ за лична идентификација и документ што го потврдува правото да се настани на одбраната адреса, органот за регистрација е должен да го регистрира лицето како жител на посочената адреса. На 25 декември 2000 апликантката поднела барање до пасошките власти стан во Москва да се регистрира како нејзино живеалиште, но и’ било кажано дека нејзиното барање не може да биде обработено. Таа ја оспорила оваа одлука пред окружниот суд, којшто го отфрлил нејзиното барање врз основа на тоа што таа не била во сродство со сопственикот на станот и, оттука, немала право да се настани согласно законот што ги уредувал договорите за состанарство, како и дека таа е субјект на визните услови согласно спогодба меѓу Русија и Грузија. Таа се жалела до градски суд, тврдејќи особено дека таа никогаш немала грузиско државјанство, така што барањето за виза било несоодветно во нејзиниот случај, и дека, во секој случај, прописите за жителство важат подеднакво за сите кои законито живеат во рамки на Руската Федерација, без оглед на нивното државјанство. Апелациониот суд ги потврди наодите на окружниот суд, без да се осврне на аргументите изнесени во образложението на жалбата на апликантката.
Право: Член 2 од Протокол 4 – Поднесокот на Владата дека апликантката не била „законито во рамки на територијата на државата“ нема правна, ниту фактичка основа, зашто во односното време апликантката била „државјанин на поранешниот СССР”, а не грузиски државјанин или лице без државјанство, така што не и’ требала виза ниту дозвола за престој: применливо.
Одбивањето на властите да го заверат нејзиното жителство на одбраната адреса претставува попречување, зашто ја спречило да оствари разни фундаментални социјални права, истовремено изложувајќи ја на административни санкции и парични казни. Единствено оправдување понудено од Владата за попречувањето беше дека апликантката била незаконит жител на Русија, но Судот веќе го отфрли тој аргумент во однос на применливоста. Исто така, беше забележано во врска со тоа дека авторитативната одлука на Уставниот суд, дека органот за регистрација имал должност да ја завери намерата на апликантката да живее на посочената адреса, а нема дискреција да ја ревидира автентичноста на поднесените документи или тоа дали тие се во согласност со законот, била пренебрегната од страна на домашните власти во случајот на апликантката. Попречувањето, оттука, не било „согласно закон“.
Заклучок: повреда (едногласно).
Член 6(1) – Окружниот суд не дал никакви причини за наодот дека постоел спор меѓу апликантката и сопственикот на станот или за тоа што сметал дека одредбите за состанарство од релевантните закони треба да се применат на ситуацијата на апликантката. Понатаму, тој се потпирал врз поднесоците на пасошкото одделение за наодот дека апликантката е субјект на визни услови, без да провери дали наведената спогодба меѓу Русија и Грузија всушност постоела, ниту да даде некакви причини за својата претпоставка дека апликантката е државјанин на Грузија. Несоодветноста на образложението на окружниот суд не е коригирана од градскиот суд, којшто едноставно ги потврдил неговите наоди на сумарен начин, без да ги разгледува аргументите во жалбата поднесена од апликантката. Соодветно, барањата за правично судење не се исполнети.
Заклучок: повреда (едногласно).
Член 41 – EUR 15 за парична и EUR 3,000 за непарична штета.
На овој линк може да се најдат Case-Law Information Notes
© Совет на Европа/Европски суд за човекови права 2012
Официјални јазици на Европскиот суд за човекови права се англискиот и францускиот. Овој превод е изработен со поддршка на Human Rights Trust Fund на Советот на Европа (/humanrightstrustfund). Преводот не е обврзувачки за Судот, ниту Судот презема било каква одговорност за неговиот квалитет. Преводот може да се префрли од HUDOC базата на податоци за судската пракса на Европскиот суд за човекови права () или од други бази на податоци со кои Судот го споделил. Може да биде репродуциран за некомерцијални цели под услов да се наведе потполниот наслов на предметот заедно со горната назнака за авторски права и споменувањето на Human Rights Trust Fund. Ако постои намера да се употреби некој дел од овој превод за комерцијални цели, Ве молиме контактирајте ги publishing@.
© Council of Europe/European Court of Human Rights, 2012.
The official languages of the European Court of Human Rights are English and French. This translation was commissioned with the support of the Human Rights Trust Fund of the Council of Europe (/humanrightstrustfund). It does not bind the Court, nor does the Court take any responsibility for the quality thereof. It may be downloaded from the HUDOC case-law database of the European Court of Human Rights () or from any other database with which the Court has shared it. It may be reproduced for non-commercial purposes on condition that the full title of the case is cited, together with the above copyright indication and reference to the Human Rights Trust Fund. If it is intended to use any part of this translation for commercial purposes, please contact publishing@.
© Conseil de l’Europe/Cour européenne des droits de l’homme, 2012.
Les langues officielles de la Cour européenne des droits de l’homme sont le français et l’anglais. La présente traduction a été effectuée avec le soutien du Fonds fiduciaire pour les droits de l’homme du Conseil de l’Europe (/humanrightstrustfund). Elle ne lie pas la Cour, et celle-ci décline toute responsabilité quant à sa qualité. Elle peut être téléchargée à partir de HUDOC, la base de jurisprudence de la Cour européenne des droits de l’homme (), ou de toute autre base de données à laquelle HUDOC l’a communiquée. Elle peut être reproduite à des fins non commerciales, sous réserve que le titre de l’affaire soit cité en entier et s’accompagne de l’indication de copyright ci-dessus ainsi que de la référence au Fonds fiduciaire pour les droits de l’homme. Toute personne souhaitant se servir de tout ou partie de la présente traduction à des fins commerciales est invitée à le signaler à l’adresse suivante : publishing@.
Full & Egal Universal Law Academy