© Совет на Европа/ Европски суд за човекови права, 2015. Овој превод е изработен со поддршка на Human Rights Trust Fund на Советот на Европа (/humanrightstrustfund). Преводот не е обврзувачки за Судот. За понатамошни информации видете ја целосната назнака за авторски права на крајот на овој документ.
© Council of Europe/European Court of Human Rights, 2015. This translation was commissioned with the support of the Human Rights Trust Fund of the Council of Europe (/humanrightstrustfund). It does not bind the Court. For further information see the full copyright indication at the end of this document.
© Conseil de l’Europe/Cour européenne des droits de l’homme, 2015. La présente traduction a été effectuée avec le soutien du Fonds fiduciaire pour les droits de l’homme du Conseil de l’Europe (/humanrightstrustfund). Elle ne lie pas la Cour. Pour plus de renseignements veuillez lire l’indication de copyright/droits d’auteur à la fin du présent document.
Информативна белешка за судската пракса на Судот Бр. 177
Август-септември 2014
Трабелси (Trabelsi) против Белгија - 140/10
Пресуда 4.9.2014 [Оддел V]
Член 3
Екстрадиција
Екстрадиција во држава што не е членка на Конвенцијата, каде жалителот подлежи на доживотен затвор без можност за помилување: повреда
Член 34
Попречување на правото на жалба
Трансфер на лице во Соединетите Американски Држави со реален ризик за пресуда доживотен затвор без можност за помилување и оневозможување на привремената мерка наложена од Судот: повреда
Факти - Жалителот, со туниско државјанство, бил екстрадира од Белгија во САД, каде што треба да биде суден за терористички дела. Белгиските власти спровеле негова екстрадиција, иако, според членот 39 од Деловникот, Европскиот суд и укажал на белгиската држава да не го екстрадира жалителот во САД пред да заврши постапката пред него.
Право - Член 3: Жалителот бил екстрадиран во САД, каде што бил гонет за кривични дела поврзани со терористички дела инспирирани од Ал Каеда, за кои тој се соочува со максимална казна доживотен затвор која е дискрециона, во смисла на тоа дека судијата може да утврди помала казна и да одлучи да изрече казна со фиксен број на години.
Слично како и пристапот во случајот Babar Ahmad et autres*, со оглед на сериозноста на наводните терористички дела на жалителот и на фактот дека казната би била евентуално изречена само откако судијата ќе ги земе во предвид сите олеснувачки и отежнувачки фактори, евентуално изречената дискрециона доживотна казна, не би била целосно непропорционална.
Во случаите на екстрадиција од случајот Soering **, Судот мора да го оцени ризикот со кој жалителот се соочува според членот 3 ex ante - односно, во овој случај, пред неговата евентуална осуда во САД - а не ex post facto.
Одредбите од американскиот закон не предвидуваат можност за условно помилување во случај на осуда на доживотна казна, било да е таа обврзна или дискрециона, но постојат неколку можности за намалување на таква казна. Објаснувањата на американските власти во врска со утврдувањето на казните и нивните референци на применливите одредби на американскиот закон кој предвидува намалување на казната или помилување од претседателот, се во секој случај многу општи и нејасни и не може да се сметаат за доволно прецизни. На крај, без разлика на дадените гаранции, доживотната казна затвор на која жалителот би можел да биде осуден не може да се оквалификувана како да е со право на смалување за целите на членот 3 од Конвенцијата ***. Со изложување на жалителот на ризик од постапување спротивно на оваа одредба, Владата ја вклучила одговорноста на тужената држава согласно со Конвенцијата.
Заклучок: повреда (едногласно).
Член 34: Ниеден од аргументите изнесени од страна на белгиската влада не можел да го оправда непочитувањето на привремената мерка. Меѓу другото, белгиската држава не требала да ја замени оценката на Судот со својата оценка на дипломатските гаранции дадени од американските власти и на основаноста на жалбата на Судот за да одлучи да ја заобиколи времената мерка назначена од Судот .
Ефективноста на остварувањето на правото на жалба вклучувајќи го и тоа Судот да може, во текот на целата постапка пред него, да ја испита жалбата според својата својата вообичаена процедура е попречена. Жалителот, затворен во самица вo САД, не можел да стапи во директен контакт со неговиот застапник пред Судот. Така станало се потешко за жалителот да го оствари своето право на жалба поради постапките на Владата и остварувањето на правата гарантирани со член 34 од Конвенцијата оттука било намалено. Така, намерно не усогласувајќи се со времената мерка наведена од Судот согласно членот 39 од Деловлникот, тужената држава не ги исполнила своите обврски согласно членот 34 од Конвенцијата.
Заклучок: неусогласување со членот 34 (едногласно).
Член 41: 60 000 евра за нематеријална штета; барање за материјална штета отфрлено.
* Babar Ahmad et autres c. Royaume-Uni, 24027/07, 10 април 2012, Информативна белешка 151.
** Soering c. Royaume-Uni, 14038/88, 7 јули 1989.
*** Vinter et autres c. Royaume-Uni [ГС], 66069/09, 130/10 и 3896/10, 9 јули 2013, Информативна белешка 165.
© Совет на Европа/Европски суд за човекови права
Изготвено од страна на секретаријатот, ова резиме не го обврзува Судот.
На овој линк може да се најдат Информативни белешки од судската пракса
© Совет на Европа/Европски суд за човекови права 2015
Официјални јазици на Европскиот суд за човекови права се англискиот и францускиот. Овој превод е изработен со поддршка на Human Rights Trust Fund на Советот на Европа (/humanrightstrustfund). Преводот не е обврзувачки за Судот, ниту Судот презема било каква одговорност за неговиот квалитет. Преводот може да се префрли од HUDOC базата на податоци за судската пракса на Европскиот суд за човекови права () или од други бази на податоци со кои Судот го споделил. Може да биде репродуциран за некомерцијални цели под услов да се наведе потполниот наслов на предметот заедно со горната назнака за авторски права и споменувањето на Human Rights Trust Fund. Ако постои намера да се употреби некој дел од овој превод за комерцијални цели, Ве молиме контактирајте ги publishing@.
© Council of Europe/European Court of Human Rights, 2015.
The official languages of the European Court of Human Rights are English and French. This translation was commissioned with the support of the Human Rights Trust Fund of the Council of Europe (/humanrightstrustfund). It does not bind the Court, nor does the Court take any responsibility for the quality thereof. It may be downloaded from the HUDOC case-law database of the European Court of Human Rights () or from any other database with which the Court has shared it. It may be reproduced for non-commercial purposes on condition that the full title of the case is cited, together with the above copyright indication and reference to the Human Rights Trust Fund. If it is intended to use any part of this translation for commercial purposes, please contact publishing@.
© Conseil de l’Europe/Cour européenne des droits de l’homme, 2015.
Les langues officielles de la Cour européenne des droits de l’homme sont le français et l’anglais. La présente traduction a été effectuée avec le soutien du Fonds fiduciaire pour les droits de l’homme du Conseil de l’Europe (/humanrightstrustfund). Elle ne lie pas la Cour, et celle-ci décline toute responsabilité quant à sa qualité. Elle peut être téléchargée à partir de HUDOC, la base de jurisprudence de la Cour européenne des droits de l’homme (), ou de toute autre base de données à laquelle HUDOC l’a communiquée. Elle peut être reproduite à des fins non commerciales, sous réserve que le titre de l’affaire soit cité en entier et s’accompagne de l’indication de copyright ci-dessus ainsi que de la référence au Fonds fiduciaire pour les droits de l’homme. Toute personne souhaitant se servir de tout ou partie de la présente traduction à des fins commerciales est invitée à le signaler à l’adresse suivante : publishing@.
Full & Egal Universal Law Academy