© Совет на Европа/ Европски суд за човекови права, 2014. Овој превод е изработен со поддршка на Human Rights Trust Fund на Советот на Европа (/humanrightstrustfund). Преводот не е обврзувачки за Судот. За понатамошни информации видете ја целосната назнака за авторски права на крајот на овој документ.
© Council of Europe/European Court of Human Rights, 2014. This translation was commissioned with the support of the Human Rights Trust Fund of the Council of Europe (/humanrightstrustfund). It does not bind the Court. For further information see the full copyright indication at the end of this document.
© Conseil de l’Europe/Cour européenne des droits de l’homme, 2014. La présente traduction a été effectuée avec le soutien du Fonds fiduciaire pour les droits de l’homme du Conseil de l’Europe (/humanrightstrustfund). Elle ne lie pas la Cour. Pour plus de renseignements veuillez lire l’indication de copyright/droits d’auteur à la fin du présent document.
Информативна белешка за судската практика на Судот бр. 168
Ноември 2013 г.
Vallianatos и останатите против Грција [ГСC] – 29381/09 и 32684/09
Пресуда 7.11.2013 [ГСC]
Член 14
Дискриминација
Исклучување на истополовите парови од „граѓанските заедници“: повреда
Факти – Првата жалба била поднесена од двајца грчки државјани, а втората жалба била поднесена од шест грчки државјани и здружение чиишто цели вклучуваат давање психолошка и морална поддршка на геј мажите и на лезбејките. На 26 ноември 2008 година влегол во сила Законот бр. 3719/2008, со наслов „Реформи во врска со семејството, децата и општеството“. Законот вовел официјална форма на партнерство за небрачните парови наречена „граѓанска заедница“, што била ограничена на паровите на лица од различен пол, на тој начин исклучувајќи ги истополовите парови од неговиот опфат.
Право – Член 14 земен заедно со член 8
(а) Применливост – Жалителите ја формулирале својата жалба врз основа на член 14 земен заедно со член 8, а Владата не ја оспорила применливоста на тие одредби. Судот утврди дека е соодветно да се следи овој пристап. Дополнително, односите на жалителите се опфатени со концептот за „приватен живот“ и со концептот за „семеен живот“, исто како што односите меѓу паровите на лица од различен пол би биле опфатени во истата ситуација. Според тоа, бил применлив член 14 земен заедно со член 8.
(б) Основаност – Жалителите биле во ситуација што е споредлива со ситуацијата на паровите меѓу лица од различен пол во однос на нивната потреба за правно признавање и заштита на нивната врска. Меѓутоа, член 1 на Законот бр. 3719/2008 изречно ја резервира можноста за склучување граѓанска заедница за две лица од различен пол. Според тоа, преку премолченото исклучување на истополовите парови од својот опфат, предметниот Закон воведува разлика во третманот врз основа на сексуалната ориентација на засегнатите лица.
Владата се повикувала првенствено на две групи аргументи за оправдување на изборот на законодавецот да не ги вклучи истополовите парови во опфатот на Законот. Прво, тие тврделе дека ако граѓанските заедници што се воведуваат со тој Закон би се применил на жалителите, од тоа за нив би произлегле права и обврски - во однос на сопственичкиот статус, финансиските односи во рамките на секој пар и нивните права на наследство - за кои тие веќе можеле да обезбедат правна рамка во согласност со редовното право, т.е., врз договорна основа. Второ, предметниот закон бил наменет за постигнување неколку цели, вклучувајќи го зајакнување на правниот статус на децата родени надвор од брак и да им го олесни на родителите одгледувањето на децата без да бидат обврзани да стапат во брак. Овој аспект, според тврдењето на Владата, ги разликува паровите на лица од различен пол од истополовите парови бидејќи вторите не може да имаат биолошки деца. Судот сметал дека е легитимно, од гледна точка на член 8 на Конвенцијата, законодавецот да донесува законодавство за уредување на ситуацијата на децата што се родени надвор од бракот и посредно за зајакнување на институцијата на бракот во грчкото општество преку промовирање на концептот дека одлуката за стапување во брак се носи исклучиво врз основа на заемно преземени обврски од две лица, независно од надворешните ограничувања или од изгледите за добивање деца. Заштитата на семејството во традиционална смисла била, начелно, сериозна и легитимна причина што може да ја оправда разликата во третманот. Останувало да се утврди дали во овој предмет било почитувано начелото за сразмерност.
Предметното законодавство првенствено и пред сè било наменето да обезбеди правно признавање на определена форма на партнерство што не е брак. Во секој случај, дури и ако се претпостави дека намерата на законодавецот била да се зголеми правната заштита на децата што се родени надвор од бракот и посредно да се зајакне институцијата на бракот, останува фактот дека, со донесувањето на Законот бр. 3719/2008, законодавецот вовел определена форма на граѓанско партнерство што ги исклучила истополовите парови, истовремено овозможувајќи им на паровите на лица од различен пол, без оглед на тоа дали тие имаат деца или не, да регулираат бројни аспекти на својата врска.
Аргументите на Владата се фокусирале на ситуацијата на паровите на лица од различен пол што имаат деца, без да се оправда разликата во третманот што произлегува од предметното законодавство помеѓу истополовите парови и паровите на лица од различен пол кои не се родители. Законодавецот можел да вклучи определени одредби што се однесуваат посебно на децата што се родени надвор од бракот, истовремено проширувајќи ја на истополовите парови општата можност за склучување граѓанска заедница. Конечно, во согласност со грчкото право, паровите на лица од различен пол, за разлика од истополовите парови, можеле да добијат правно признавање на својата врска дури и пред донесувањето на Законот бр. 3719/2008, во целост врз основа на институцијата на бракот или во поограничена форма во согласност со одредбите на Граѓанскиот законик што се однесуваат на de facto партнерствата. Според тоа, истополовите парови би имале особен интерес за склучување граѓанска заедница бидејќи тоа би им ја дало, за разлика од паровите на лица од различен пол, единствената основа во грчкото право за правно признавање на нивните врски.
На крајот, иако не постоел консензус помеѓу правните системи на земјите-членки на Советот на Европа, тековно се развивал тренд во однос на воведувањето на облици за правно признавање на истополовите заедници. Од деветнаесет држави што одобрувале определена форма на регистрирано партнерство што не е брак, Литванија и Грција биле единствените земји што го резервирале истото исклучиво за паровите на лица од различен пол. Фактот што, на крајот на постепената еволуција, некоја земја ќе се најде во изолирана позиција во однос на еден аспект на нејзиното законодавство не повлекува задолжително дека тој аспект е во судир со Конвенцијата. Сепак, со оглед на горенаведеното, Судот утврдил дека Владата не понудила убедливи и сериозни причини што може да го оправдаат исклучувањето на истополовите парови од опфатот на Законот бр. 3719/2008.
Заклучок: повреда (шеснаесет гласа за наспротив еден глас против).
Член 41: ЕУР 5.000 за секој жалител, со исклучок на здружението – жалител во жалбата бр. 32684/09, во однос на нематеријалната штета.
© Совет на Европа/Европски суд за човекови права
Ова резиме издадено од страна на Регистарот не е обврзувачко за Судот.
На овој линк може да се најдат Информативни белешки од судската пракса
© Совет на Европа/Европски суд за човекови права 2014
Официјални јазици на Европскиот суд за човекови права се англискиот и францускиот. Овој превод е изработен со поддршка на Human Rights Trust Fund на Советот на Европа (/humanrightstrustfund). Преводот не е обврзувачки за Судот, ниту Судот презема било каква одговорност за неговиот квалитет. Преводот може да се префрли од HUDOC базата на податоци за судската пракса на Европскиот суд за човекови права () или од други бази на податоци со кои Судот го споделил. Може да биде репродуциран за некомерцијални цели под услов да се наведе потполниот наслов на предметот заедно со горната назнака за авторски права и споменувањето на Human Rights Trust Fund. Ако постои намера да се употреби некој дел од овој превод за комерцијални цели, Ве молиме контактирајте ги publishing@.
© Council of Europe/European Court of Human Rights, 2014.
The official languages of the European Court of Human Rights are English and French. This translation was commissioned with the support of the Human Rights Trust Fund of the Council of Europe (/humanrightstrustfund). It does not bind the Court, nor does the Court take any responsibility for the quality thereof. It may be downloaded from the HUDOC case-law database of the European Court of Human Rights () or from any other database with which the Court has shared it. It may be reproduced for non-commercial purposes on condition that the full title of the case is cited, together with the above copyright indication and reference to the Human Rights Trust Fund. If it is intended to use any part of this translation for commercial purposes, please contact publishing@.
© Conseil de l’Europe/Cour européenne des droits de l’homme, 2014.
Les langues officielles de la Cour européenne des droits de l’homme sont le français et l’anglais. La présente traduction a été effectuée avec le soutien du Fonds fiduciaire pour les droits de l’homme du Conseil de l’Europe (/humanrightstrustfund). Elle ne lie pas la Cour, et celle-ci décline toute responsabilité quant à sa qualité. Elle peut être téléchargée à partir de HUDOC, la base de jurisprudence de la Cour européenne des droits de l’homme (), ou de toute autre base de données à laquelle HUDOC l’a communiquée. Elle peut être reproduite à des fins non commerciales, sous réserve que le titre de l’affaire soit cité en entier et s’accompagne de l’indication de copyright ci-dessus ainsi que de la référence au Fonds fiduciaire pour les droits de l’homme. Toute personne souhaitant se servir de tout ou partie de la présente traduction à des fins commerciales est invitée à le signaler à l’adresse suivante : publishing@.
Full & Egal Universal Law Academy