© Совет на Европа/ Европски суд за човекови права, 2014. Овој превод е изработен со поддршка на Human Rights Trust Fund на Советот на Европа (/humanrightstrustfund). Преводот не е обврзувачки за Судот. За понатамошни информации видете ја целосната назнака за авторски права на крајот на овој документ.
© Council of Europe/European Court of Human Rights, 2014. This translation was commissioned with the support of the Human Rights Trust Fund of the Council of Europe (/humanrightstrustfund). It does not bind the Court. For further information see the full copyright indication at the end of this document.
© Conseil de l’Europe/Cour européenne des droits de l’homme, 2014. La présente traduction a été effectuée avec le soutien du Fonds fiduciaire pour les droits de l’homme du Conseil de l’Europe (/humanrightstrustfund). Elle ne lie pas la Cour. Pour plus de renseignements veuillez lire l’indication de copyright/droits d’auteur à la fin du présent document.
Информативна белешка за судската пракса на Судот бр. 172
март 2014 година
Vistiņš и Perepjolkins против Латвија (правично задоволување) [ГСC] - 71243/01
Пресуда 25.3.2014 [ГСC]
Член 41
Правично задоволување
Одлука за доделување на надомест на штета за експопријација на имот заснована на принципите на правичност
Факти – Врз основа на договори за подарок во 1994 година жалителите стекнале пет земјишни парцели на остров на кој воглавно функционира комерцијалнон пристаниште и кој е дел од градот Рига. Во деведесеттите години на минатиот век имотот на жалителите бил одземен заради проширување на Слободното пристаниште во Рига во согласност со посебен нов закон со кој се правел исклучок од обичните правила за експропријација. На првиот жалител му биле доделени 850 ЕУР, а на вториот жалител 13,500 ЕУР како надомест. Ним исто така им биле доделени и 85,000 ЕУР (на првиот жалител) и 593,150 ЕУР (на вториот жалител) за неисплатена закупнина за користењето на земјиштето. Откако земјиштето станало дел од пристаништето во Рига, вредноста на парцелата на првиот жалител била оценета на 900,000 ЕУР, а вредноста на парцелите на вториот жалител на 5,000,000 ЕУР.
Во пресуда за основаноста на жалбата донесена на 25 октомври 2012 година, Големиот судски совет одлучил, со дванаесет гласа за и пет против, дека имало повреда на член 1 од Протокол бр 1 поради неоправданата несразмерност помеѓу официјалната катастарска вредност на земјиштето и надоместот кој им бил доделен на жалителите (види Информативна белешка 156).
Право – член 41
Материјална штета – Со оглед на тоа што во главната пресуда Судот не кажал дека експропријацијата била спротивна на начелото на законитост, критериумите воведени во пресудата во Guiso-Gallisay, не можеле да се применат во овој случај затоа што тие се однесувале на експропријација којашто е незаконска per se. Обештетувањето кое треба да го даде државата затоа било сведено на надомест кој требало да биде доделен во времето на експропријацијата. За разлика од тоа немало основ за жалителите да бараат надомест за испуштена добивка (lucrum cessans) во однос на периодот после експропријација. Тој дел од нивното барање бил одбиен од Судот.
Надоместот кој Судот требало да го утврди во овој случај не морал да одразува целосно отстранување на последиците од оспорената експропријација, ниту пак на целосната вредност на имотот. Судот сметал дека е соодветно да утврди износи кои биле, колку што е возможно, „во разумен однос“ со пазарната вредност на земјишните парцели. Судот исто така одлучил при пресметување на тие износи да ги земе предвид принципите на правичност, истовремено земајќи ги предвид заклучоците од главната пресуда дека надлежните органи со право одлучиле на жалителите да не им ја надоместат целата пазарна вредност на одземениот имот и дека многу пониски износи би ги исполниле критериумите од член 1 од Протокол бр. 1. Судот така ја намалил за 75% економски-заснованата практична просечна катастарска вредност по метар квадратен за конкретното земјиште, утврдена врз основа на наоди на вештаци. Исто така од надоместот биле одземени износите кои веќе им биле исплатени на жалителите како надомест на домашно ниво. Износите потоа биле приспособени за да се отстранат ефектите од инфлацијата, а била додадена и законска камата. На крај, Судот не видел причини од тие износи да ги одземе износите за неисплатена закупнина веќе исплатени на жалителите на домашно ниво, затоа што тоа барање произлегувало од друг основ, за разлика од барањето за надомест за експопријација.
Така на првиот жалител му биле доделени 339,391 ЕУР, а на вториот 871,271 ЕУР за материјална штета.
(б) Нематеријална штета –3,000 ЕУР за секој жалител.
(Види Guiso-Gallisay против Италија (правично задоволување) [ГСC], 58858/00, 22 декември 2009 година, Информативна белешка 125)
© Coвет на Европа/Eвропски суд за човекови права
Ова резиме подготвено од Секретаријатот на Судот не го обврзува Судот
На овој линк може да се најдат Информативни белешки од судската пракса
© Совет на Европа/Европски суд за човекови права 2014
Официјални јазици на Европскиот суд за човекови права се англискиот и францускиот. Овој превод е изработен со поддршка на Human Rights Trust Fund на Советот на Европа (/humanrightstrustfund). Преводот не е обврзувачки за Судот, ниту Судот презема било каква одговорност за неговиот квалитет. Преводот може да се префрли од HUDOC базата на податоци за судската пракса на Европскиот суд за човекови права () или од други бази на податоци со кои Судот го споделил. Може да биде репродуциран за некомерцијални цели под услов да се наведе потполниот наслов на предметот заедно со горната назнака за авторски права и споменувањето на Human Rights Trust Fund. Ако постои намера да се употреби некој дел од овој превод за комерцијални цели, Ве молиме контактирајте ги publishing@.
© Council of Europe/European Court of Human Rights, 2014.
The official languages of the European Court of Human Rights are English and French. This translation was commissioned with the support of the Human Rights Trust Fund of the Council of Europe (/humanrightstrustfund). It does not bind the Court, nor does the Court take any responsibility for the quality thereof. It may be downloaded from the HUDOC case-law database of the European Court of Human Rights () or from any other database with which the Court has shared it. It may be reproduced for non-commercial purposes on condition that the full title of the case is cited, together with the above copyright indication and reference to the Human Rights Trust Fund. If it is intended to use any part of this translation for commercial purposes, please contact publishing@.
© Conseil de l’Europe/Cour européenne des droits de l’homme, 2014.
Les langues officielles de la Cour européenne des droits de l’homme sont le français et l’anglais. La présente traduction a été effectuée avec le soutien du Fonds fiduciaire pour les droits de l’homme du Conseil de l’Europe (/humanrightstrustfund). Elle ne lie pas la Cour, et celle-ci décline toute responsabilité quant à sa qualité. Elle peut être téléchargée à partir de HUDOC, la base de jurisprudence de la Cour européenne des droits de l’homme (), ou de toute autre base de données à laquelle HUDOC l’a communiquée. Elle peut être reproduite à des fins non commerciales, sous réserve que le titre de l’affaire soit cité en entier et s’accompagne de l’indication de copyright ci-dessus ainsi que de la référence au Fonds fiduciaire pour les droits de l’homme. Toute personne souhaitant se servir de tout ou partie de la présente traduction à des fins commerciales est invitée à le signaler à l’adresse suivante : publishing@.
Full & Egal Universal Law Academy