© Совет на Европа/Европски суд за човекови права, 2016. Овој превод е направен со поддршка на Специјалниот фонд за човекови права на Советот на Европа (/humanrightstrustfund). Тој не го обврзува Судот. За дополнителни информации погледнете ја целосната информација во врска со авторско право на крајот од овој документ.
© Council of Europe/European Court of Human Rights, 2016. This translation was commissioned with the support of the Human Rights Trust Fund of the Council of Europe (/humanrightstrustfund). It does not bind the Court. For further information see the full copyright indication at the end of this document.
© Conseil de l’Europe/Cour européenne des droits de l’homme, 2016. La présente traduction a été effectuée avec le soutien du Fonds fiduciaire pour les droits de l’homme du Conseil de l’Europe (/humanrightstrustfund). Elle ne lie pas la Cour. Pour plus de renseignements veuillez lire l’indication de copyright/droits d’auteur à la fin du présent document.
Информативна белешка од судската пракса на Судот бр. 185
Мај 2015 г.
Ипсилон против Словенија - 41107/10
Пресуда 28.5.2015 [Секција V]
Член 8
Позитивни обврски
Член 8-1
Почитување на приватниот живот
Пропуст да се заштити личниот интегритет на жалителката во кривична постапка за сексуално злоставување: повреда.
Факти – Во 2001 година, на 14-годишна возраст жалителката наводно била жртва на повеќекратни сексуални напади од страна на семеен пријател, Икс. По поднесувањето на кривична жалба од страна на мајката на жалителката во 2003 година била покрената кривична постапка против Икс во 2007 година. Во 2009 година откако биле одржани вкупно 12 судски рочишта домашните судови го ослободиле Икс од сите обвиненија под основ дека некои од тврдењата на жалителката во врска со физичката состојба на Икс биле отфрлени од вешто лице, со што, според гледиштето на домашните судови, било невозможно да се докаже вината на Икс вон разумен сомнеж. Жалбата на државниот обвинител против таа пресуда била отфрлена во 2010 година, како и барањето на жалителката до врховниот државен обвинител за заштита на законитоста неколку месеци подоцна.
Право – Членот 8: Судот морал да испита дали тужената држава обезбедила доволна заштита на правото на жалителката на почитување на нејзиниот приватен живот и особено на нејзиниот личен интегритет во однос на начинот на кој таа била испрашана за време на кривичната постапка против нејзиниот наводен сексуален злоставувач. При тоа требало да постигне правична рамнотежа меѓу правата на жалителката како жртва повикана да сведочи во кривичната постапка, под заштита на членот 8, и оние за одбрана, имено правото на обвинетиот да повика и вкрстено да ги испраша сведоците согласно членот 6 § 3 (г). За разлика од позицијата во други слични случаи претходно разгледани од Судот, кои сите биле поднесени од обвинетите лица, во овој случај Судот морал да го разгледа ова прашање од перспектива на наводната жртва.
Во овој случај интересите за обезбедување на правично судење барале Икс да добие можност вкрстено да ја испраша жалителката, особено со оглед дека сведочењето на жалителката на судењето ги обезбедило единствените директни докази во случајот, а другите изнесени докази биле конфликтни.
Меѓутоа со оглед на фактот дека на кривичните постапки во врска со сексуалните деликти се гледало како на многу непријатни и дека го одолжувале искуството на жртвите, а директното соочување на обвинетите за сексуално злоставување и нивните наводни жртви вклучувало ризик од понатамошно трауматизирање на жртвите, личното вкрстено испрашување од страна на обвинетиот морало да подложи на највнимателна проценка од страна на националните судови. Навистина, неколку меѓународни инструменти, вклучително и правото на Европската унија предвидувале дека морале да им се доделат одредени права на жртвите, меѓу другото, и на сексуално злоставување, како и обврска на државата да ги заштити од заплашување и повторување на виктимизацијата кога сведочат за злоставувањето.
Во врска со ова, Судот забележа дека испрашувањето на жалителката се одолжило на четири судски рочишта во период од седум месеци, што е долг период кој сам по себе загрижува, особено со оглед на отсуството на некаква очигледна причина за долгите интервали меѓу рочиштата. Исто така на две од овие рочишта Икс лично ја испитувал жалителката, постојано оспорувајќи ја точноста на нејзините одговори и обраќајќи ѝ се со прашања од лична природа. Според гледиштето на Судот, овие прашања имале за цел да го нападнат кредибилитетот на жалителката, како и деградирање на нејзиниот карактер. Меѓутоа, и покрај задолжителната обврска на судските власти да вршат надзор врз формата и содржината на прашањата и коментарите на Икс, и доколку било неопходно да интервенираат, интервенцијата на судијата кој претседавал со судот била недоволна за да го олесни она што очигледно било мачно искуство за жалителката.
Што се однесува до тврдењето на жалителката дека адвокатот на Икс требал да биде дисквалификуван од постапките затоа што таа го консултирала претходно за сексуалните напади брзо после самите настани, Судот одлучил дека домашното право што се применувало во актуелниот случај недоволно ги зело во предвид интересите на жалителката. Ова било така бидејќи негативниот психолошки ефект од тоа што била вкрстено испрашана од адвокатот на Икс значително ја надминала уплашеноста што жалителката ќе ја искусела доколку била испитана од друг адвокат. Исто така, секаква информација што тој можел да ја има добиено од неа во своето својство на адвокат, требала да се третира како кажана во доверба и не требала да се искористи во корист на лицето со спротивставени интереси по истото прашање.
Судот исто така ја забележал несоодветноста на прашањата кои ѝ биле поставени на жалителката од страна на гинекологот назначен од Окружниот суд за да утврди дали таа имала сексуален однос во материјалното време. Во врска со ова од властите се бара да обезбедат сите учесници во постапките кои се повикани да им помогнат во истрагата или процесот на одлучување да постапуваат со жртвите и другите сведоци на достоинствен начин и да не ги вознемируваат непотребно. Меѓутоа, назначениот гинеколог не само што немал соодветна обука да води интервјуа со жртви на сексуално злоставување, туку исто така ѝ се обратил на жалителката со обвинувачки прашања и забелешки кои го надминувале опсегот на неговата задача и на неговата медицинска стручност. Последователно жалителката била доведена во позиција да се брани, непотребно наметнувајќи ѝ дополнителен стрес во кривичната постапка.
Иако домашните власти презеле низа мерки за да спречат дополнително трауматизирање на жалителката, таквите мерки во крајна линија се покажале недоволни за да ѝ ја обезбедат потребната заштита со цел да се постигне соодветната рамнотежа меѓу нејзините права и интересите заштитени со членот 8 и правата на одбрана на Икс заштитени со членот 6 од Конвенцијата.
Заклучок: повреда (шест гласа наспроти еден).
Судот исто така едногласно одлучи дека имало повреда на членот 3 од Конвенцијата заради пропуст на властите на тужената држава да обезбедат брза истрага и судско гонење по жалбата на жалителката за сексуално злоставување.
Член 41: 9.500 евра за нематеријална штета.
(Види исто така S.N. v. Sweden, 34209/96, 2 July 2002, Информативна белешка 44; Aigner v. Austria, 28328/03, 10 May 2012; и Брошурата за насилство врз жените)
© Совет на Европа / Европски суд за човекови права
Ова резиме на Регистратурата не го обврзува Судот.
Кликнете овде за информативни белешки од судската пракса
© Совет на Европа/Европски суд за човекови права, 2016.
Службени јазици на Европскиот суд за човекови права се англискиот и францускиот. Овој превод е направен со поддршка на Специјалниот фонд за човекови права на Советот на Европа (/humanrightstrustfund). Тој не го обврзува Судот, ниту пак Судот презема некаква одговорност за квалитетот на истиот. Може да се преземе од HUDOC базата на судската пракса на Европскиот суд за човекови права () или од секоја друга база на податоци со која Судот го споделил. Може да се прават копии за некомерцијални цели под услов да се цитира полниот наслов на случајот, заедно со горенаведениот знак за авторско право и упатувањето на Специјалниот фонд за човекови права. Доколку се планира некој дел од овој превод да се користи за комерцијални цели, ве молиме обратете се на publishing@ .
© Council of Europe/European Court of Human Rights, 2016.
The official languages of the European Court of Human Rights are English and French. This translation was commissioned with the support of the Human Rights Trust Fund of the Council of Europe (/humanrightstrustfund). It does not bind the Court, nor does the Court take any responsibility for the quality thereof. It may be downloaded from the HUDOC case-law database of the European Court of Human Rights ( ) or from any other database with which the Court has shared it. It may be reproduced for non-commercial purposes on condition that the full title of the case is cited, together with the above copyright indication and reference to the Human Rights Trust Fund. If it is intended to use any part of this translation for commercial purposes, please contact publishing@ .
© Conseil de l’Europe/Cour européenne des droits de l’homme, 2016.
Les langues officielles de la Cour européenne des droits de l’homme sont le français et l’anglais. La présente traduction a été effectuée avec le soutien du Fonds fiduciaire pour les droits de l’homme du Conseil de l’Europe (/humanrightstrustfund). Elle ne lie pas la Cour, et celle-ci décline toute responsabilité quant à sa qualité. Elle peut être téléchargée à partir de HUDOC, la base de jurisprudence de la Cour européenne des droits de l’homme (), ou de toute autre base de données à laquelle HUDOC l’a communiquée. Elle peut être reproduite à des fins non commerciales, sous réserve que le titre de l’affaire soit cité en entier et s’accompagne de l’indication de copyright ci-dessus ainsi que de la référence au Fonds fiduciaire pour les droits de l’homme. Toute personne souhaitant se servir de tout ou partie de la présente traduction à des fins commerciales est invitée à le signaler à l’adresse suivante: publishing@ .
Full & Egal Universal Law Academy