Совет на Европа/Европски суд за човекови права, 2015. Овој превод е направен со поддршка на Специјалниот фонд за човекови права на Советот на Европа (/humanrightstrustfund). Тој не го обврзува Судот. За дополнителни информации погледнете ја целосната информација во врска со авторско право на крајот од овој документ.
© Council of Europe/European Court of Human Rights, 2015. This translation was commissioned with the support of the Human Rights Trust Fund of the Council of Europe (/humanrightstrustfund). It does not bind the Court. For further information see the full copyright indication at the end of this document.
© Conseil de l’Europe/Cour européenne des droits de l’homme, 2015. La présente traduction a été effectuée avec le soutien du Fonds fiduciaire pour les droits de l’homme du Conseil de l’Europe (/humanrightstrustfund). Elle ne lie pas la Cour. Pour plus de renseignements veuillez lire l’indication de copyright/droits d’auteur à la fin du présent document.
Информативна белешка за судската пракса на Судот Бр. 183
Март 2015
И.И. (Y.Y). против. Турција - 14793/08
Пресуда 10.3.2015 [Section II]
Член 8
Член 8-1
Почитување на приватниот живот
Операција за промена на полот под услов засегнатото лице да ја докаже својата неспособност за репродукција : повреда
Факти – Жалителот, И.И. на датата на поднесувањето на жалбата бил запишан во матичната книга како припадник на женскиот пол. Според него, тој станал свесен уште на рана возраст дека се чувствува како припадник на машкиот пол, што било во спротивност со неговиот анатомски пол. Така, тој побарал дозвола да се подвргне на операција за промена на полот, но барањето му било одбиено во 2006 г. само заради тоа што не бил трајно неспособен за репродукција. Во тој поглед, домашните судови го примениле членот 40 од кривичниот законик.
Жалителот конечно ја добил дозволата да се подвргне на операцијата во прашање во 2013 г., пет години и седум месеци после одбивањето на неговото прво барање. Домашните судови го одобриле неговото барање без да испитаат дали тој бил или не трајно неспособен за репродукција.
Право – Член 8 : Можноста за транссексуалците да се подвргнат на третман за промена на полот постои во многу земји членки на Советот на Европа, како и правното признавање на нивниот нов полов идентитет. Одредени држави го условуваат правното признавање на новиот пол со хируршка интервенција за промена на полот и/или со неспосбноста за репродукција. И за некои земји плодноста / неплодноста се оценува после медицинскиот или хируршкиот процес за промена на полот.
Во случајов, се покажало дека неспособноста за репродукција е услов кој треба да биде задоволен пред процесот за промена на полот, услопвувајќи го така пристапот на жалителот до операцијата за промена на полот. Така судот се повикал на овој предуслов за да одбие да му дозволи на жалителот да ја изврши физичката трансформација кон која се стремел. Жалителот веќе неколку години го правел потребното за промена на полот, тој бил следен на психолошки план и имал усвоено машко општествено однесување.
Меѓутоа, Судот не може да си објасни зошто неспособноста за репродукција на лицето кое сака да се подложи на операција за промена на полот би требало да се утврди дури и пред да отпочне физичкиот процес на промена на полот.
Истовремено бранејќи ја соодветноста на одбивањето од страна на домашните судови со законот, Владата тврди дека, ниту оспорената законска регулатива, ниту пак нејзините модалитети на спроведување, не барале жалителот да се подложи на претходни медицински процедури за стерилизација или хормонална терапија. Меѓутоа Судот не гледа како, освен доколку се подвртгне на постапка за стерилизација, жалителот можел да го задоволи условот за трајна неспособност за репродукција со оглед на тоа што, на биолошки план, тој бил способен за репродукција.
Како и да е, Судот не смета дека е неопходно да се произнесе за прашањето за евентуалниот пристап на жалителот до медицински третмани кои ќе му овозможеле да го исполни овој услов. Така, во секој случај, тој смета дека почитувањето на физичкиот интегритет на засегнатиот се спротивставува на тоа тој да треба да се подложи на овој вид на третман.
Покрај тоа, со оглед на околностите на овој случај и со оглед на формулацијата на жалбениот навод на жалителот, доволно е за Судот да утврди дека жалителот го оспорил, како пред домашните судови така и пред Судот, наведувањето во законот на трајната неспособност за репродукција како предуслов за дозволата за промена на полот.
Навистина, оваа одредба не се чини воопшто неопходна во светлината на аргументите предочени од Владата, чија цел е заштитата на јавниот интерес и на интересите на поединецот, за да се оправда регулирањето на операциите за промена на полот. Оттука, дури и под претпоставка одбивањето на првичното барање на жалителот за подвргнување на операција за промена на полот да имало релевантна основа, не може да се смета дека тоа имало доволна основа. Мешањето што од него резултирало во правото на жалителот на почитување на неговиот приватен живот, оттука не може да се смета за „неопходно“ во едно демократско општество.
Промената на ставот на првостепениот суд од Мерсин кој, во мај 2013 г., му дозволил на жалителот да добие дозвола за операција за промена на полот игнорирајќи го фактот дека жалителот не бил трајно неспособен за репродукција, со сигурност го поткрепува овој заклучок.
Така, оневозможувајќи му го на жалителот, во текот на многу години, пристапот до таква операција, државата го повредила правото на засегнатиот на почитување на неговиот приватен живот.
Заклучок: повреда (едногласно).
Член 41: 7 500 ЕУР за нематеријална штета.
(Овој случај се однесува на компатибилноста на наметнатите услови на лице кое сака да го промени полот со членот 8. За претходни случаи, во кои Судот бил повикан да испита дали рестрикциите што им биле наметнати на оперирани трансексуалци во однос на остварувањето на нивните права врз основ на членот 8 биле или не биле оправдани, видете на пример Christine Goodwin c. Royaume-Uni [ГС], 28957/95, 11 јули 2002, Информативна белешка 44 ; Van Kück c. Allemagne, 35968/97, 12 јуни 2003, Информативна белешка 54 ; и Hämäläinen c. Finlande [ГС], 37359/09, 16 јули 2014, Информативна белешка 176)
© Совет на Европа/Европски суд за човекови права
Изготвено од страна на секретаријатот, ова резиме не го обврзува Судот.
Кликнете тука за да пристапите кон Информативни белешки за судската пракса
© Совет на Европа/Европски суд за човекови права, 2015.
Службени јазици на Европскиот суд за човекови права се англискиот и францускиот. Овој превод е направен со поддршка на Специјалниот фонд за човекови права на Советот на Европа (/humanrightstrustfund). Тој не го обврзува Судот, ниту пак Судот презема некаква одговорност за квалитетот на истиот. Може да се преземе од HUDOC базата на судската пракса на Европскиот суд за човекови права () или од секоја друга база на податоци со која Судот го споделил. Може да се прават копии за некомерцијални цели под услов да се цитира полниот наслов на случајот, заедно со горенаведениот знак за авторско право и упатувањето на Специјалниот фонд за човекови права. Доколку се планира некој дел од овој превод да се користи за комерцијални цели, ве молиме обратете се на publishing@
© Council of Europe/European Court of Human Rights, 2015.
The official languages of the European Court of Human Rights are English and French. This translation was commissioned with the support of the Human Rights Trust Fund of the Council of Europe (/humanrightstrustfund). It does not bind the Court, nor does the Court take any responsibility for the quality thereof. It may be downloaded from the HUDOC case-law database of the European Court of Human Rights () or from any other database with which the Court has shared it. It may be reproduced for non-commercial purposes on condition that the full title of the case is cited, together with the above copyright indication and reference to the Human Rights Trust Fund. If it is intended to use any part of this translation for commercial purposes, please contact publishing@
© Conseil de l’Europe/Cour européenne des droits de l’homme, 2015
Les langues officielles de la Cour européenne des droits de l’homme sont le français et l’anglais. La présente traduction a été effectuée avec le soutien du Fonds fiduciaire pour les droits de l’homme du Conseil de l’Europe ()). Elle ne lie pas la Cour, et celle-ci décline toute responsabilité quant à sa qualité. Elle peut être téléchargée à partir de HUDOC, la base de jurisprudence de la Cour européenne des droits de l’homme (), ou de toute autre base de données à laquelle HUDOC l’a communiquée. Elle peut être reproduite à des fins non commerciales, sous réserve que le titre de l’affaire soit cité en entier et s’accompagne de l’indication de copyright ci-dessus ainsi que de la référence au Fonds fiduciaire pour les droits de l’homme. Toute personne souhaitant se servir de tout ou partie de la présente traduction à des fins commerciales est invitée à le signaler à l’adresse suivante : publishing@
Full & Egal Universal Law Academy