© Совет на Европа/ Европски суд за човекови права, 2012. Овој превод е изработен со поддршка на Human Rights Trust Fund на Советот на Европа (/humanrightstrustfund). Преводот не е обврзувачки за Судот. За понатамошни информации видете ја целосната назнака за авторски права на крајот на овој документ.
© Council of Europe/European Court of Human Rights, 2012. This translation was commissioned with the support of the Human Rights Trust Fund of the Council of Europe (/humanrightstrustfund). It does not bind the Court. For further information see the full copyright indication at the end of this document.
© Conseil de l’Europe/Cour européenne des droits de l’homme, 2012. La présente traduction a été effectuée avec le soutien du Fonds fiduciaire pour les droits de l’homme du Conseil de l’Europe (/humanrightstrustfund). Elle ne lie pas la Cour. Pour plus de renseignements veuillez lire l’indication de copyright/droits d’auteur à la fin du présent document.
Информативна белешка за судската пракса на Судот бр. 115
Јануари 2009
Cooperatieve Producentenorganisatie van de Nederlandse Kokkelvisserij U.A. v. the Netherlands - 13645/05
Одлука 20.1.2009 [Секција III]
Член 6
Граѓанска постапка
Член 6-1
Правично судење
Страначка постапка
Одбивање на Судот на правдата на Европските заедници на барањето да допушти трета страна да одговори на мислењето на Јавниот правобранител: недопуштено
Во јули 1999 и јули 2000, организацијата - апликант добила дозвола за рибарење на школки (cockles) во област заштитена со законодавството на Европската заедница.
Во 2001, две невладини организации за заштита на животната средина (НВО‑и) покренале судска постапка и тврделе дека механичкиот риболов на школки предизвикува долгорочна и веројатно ненадоместлива штета на еколошко ранливите области. Домашниот суд поставил претходно прашање до Судот на правдата на Европските заедници (ЕСП) согласно Член 234 од Договорот за Европската заедница. Невладините организации, организацијата - апликант, тужената држава и Европската комисија поднеле свое мислење до ЕСП. По писмените поднесоци, ЕСП одржал и усно рочиште. Подоцна во постапката, било јавно прочитано советодавното мислење на Јавниот правобранител. Организацијата - апликант побарала од ЕСП да достави писмен одговор на тоа мислење; а како алтернатива, да се повтори усната постапка; а како следна алтернатива, да се обезбеди друга можност за да се преиспита советодавното мислење на Јавниот правобранител. ЕСП ги одбил овие барања укажувајќи, меѓу другото, дека организацијата - апликант не поднела прецизни информации од кои би можело да се заклучи дека би било корисно или неопходно да се повтори усната постапка. Во 2004, ЕСП го дал својот одговор на прелиминарното прашање, во кое се вели дека согласно правото на Заедницата, тужената држава може да и’ издаде на организацијата - апликант дозвола за механичко рибарање на cockle доколку докаже, надвор од разумно научно сомнеавање, дека тој риболов нема да има штетно влијание врз природното живеалиште во засегнатата област. Домашниот суд им дозволил на учесниците во постапката да поднесат писмен одговор на пресудата на ЕСП, а подоцна одржал и рочиште пред да ја донесе пресудата. Сметајќи дека било утврдено, во отсуство на научни докази во спротивното, дека влијанието на механичкиот риболов на школките врз природното живеалиште било „значително“, домашниот суд ја поништил дозволата за механички риболов на cockle која и’ била издадена на организацијата - апликант. Подоцна, организацијата - апликант се пожалила дека нејзиното право на страначка постапка било повредено поради одбивањето на ЕСП да и’ дозволи да поднесе одговор на мислењето на Јавниот правобранител.
Недопуштено: Судот тргнал од претпоставката дека Член 6 е применлив и на постапката за претходно прашање пред ЕСП. Доколку се сфати дека жалбените наводи на апликантот се насочени кон самата Европска заедница, која има посебен правен субјективитет како меѓународна и меѓувладина организација, која не е потписник на Конвенцијата, апликацијата не е компатибилна со одредбите на Конвенцијата ratione personae.
Меѓутоа, во конкретниот случај станува збор и за одговорноста на Кралството Холандија, имајќи предвид дека жалбата на апликантот се однесувала на интервенцијата на ЕСП, која била побарана од страна на домашен суд во постапка која била во тек пред тој суд (спротивно во случајот Boivin v. France, Информативна белешка бр. 111). Толкувањето на ЕСП е дека правото на Заедницата е авторитарно и дека домашниот суд не може да го игнорира. Сепак, постои презумпција дека договорната страна, која е потписничка на Конвенцијата, нема да отстапи од барањата содржани во Конвенцијата во случај кога презема дејствија во согласност со преземените правни обврски кои произлегуваат од членството во одредена меѓународна организација, на која и’ отстапила дел од својот суверенитет, се додека таа организација ги штити фундаменталните права и тоа од аспект на суштинските гаранции и механизмите за контрола на нивното почитување, на начин кој може да се смета во најмала мера за еквивалент на она што го обезбедува Конвенцијата (види случај Bosphorus Hava Yollari Turizm Ve Ticaret Anonim Şirketi (“Bosphorus Airways”) v. Ireland [GC], Информативна белешка бр. 76). Како последица, оваа претпоставка се однесува не само на дејствијата што ги презема договорната страна, туку и на постапките што се спроведуваат во самата меѓународна организација, посебно на постапките што ги спроведува ЕСП. Во таа смисла, таа заштита не мора да биде идентична на заштитата што ја обезбедува Член 6 од Конвенцијата; оваа претпоставка може да се собори само доколку, според околностите на случајот, се смета дека заштитата на правата според Конвенцијата очигледно е дефицитна. При испитувањето дали постапката пред ЕСП обезбедила еквивалентна заштита на правата на апликантот, Судот посебна тежина и’ дал на можноста предвидена во Правилото 61 од Деловникот за работа на ЕСП – можност која може да се прифати дека е реална, a не само теоретска – да нареди повторување на усното рочиште откако Јавниот правобранител јавно го прочитал своето мислење, доколку ЕСП оцени дека тоа е неопходно, како и дека судот мериторно одлучил за барањето на една од страните во постапката за повторување на рочиштето. Понатаму, домашниот суд можел да поднесе уште едно претходно прашање до ЕСП, доколку сметал дека не е во можност да го реши случајот врз основа само на одговорот само првото прелиминарно прашање. Во светло на искажаното, организацијата - апликант не успеала да ја собори претпоставката дека постапката пред ЕСП не и обезбедила идентична заштита на нејзините права: апликацијата е неоснована.
Види исто така случај Emesa Sugar N.V. v. the Netherlands, Информативна белешка бр. 71.
На овој линк може да се најдат Case-Law Information Notes
© Совет на Европа/Европски суд за човекови права 2012
Официјални јазици на Европскиот суд за човекови права се англискиот и францускиот. Овој превод е изработен со поддршка на Human Rights Trust Fund на Советот на Европа (/humanrightstrustfund). Преводот не е обврзувачки за Судот, ниту Судот презема било каква одговорност за неговиот квалитет. Преводот може да се префрли од HUDOC базата на податоци за судската пракса на Европскиот суд за човекови права () или од други бази на податоци со кои Судот го споделил. Може да биде репродуциран за некомерцијални цели под услов да се наведе потполниот наслов на предметот заедно со горната назнака за авторски права и споменувањето на Human Rights Trust Fund. Ако постои намера да се употреби некој дел од овој превод за комерцијални цели, Ве молиме контактирајте ги publishing@.
© Council of Europe/European Court of Human Rights, 2012.
The official languages of the European Court of Human Rights are English and French. This translation was commissioned with the support of the Human Rights Trust Fund of the Council of Europe (/humanrightstrustfund). It does not bind the Court, nor does the Court take any responsibility for the quality thereof. It may be downloaded from the HUDOC case-law database of the European Court of Human Rights () or from any other database with which the Court has shared it. It may be reproduced for non-commercial purposes on condition that the full title of the case is cited, together with the above copyright indication and reference to the Human Rights Trust Fund. If it is intended to use any part of this translation for commercial purposes, please contact publishing@.
© Conseil de l’Europe/Cour européenne des droits de l’homme, 2012.
Les langues officielles de la Cour européenne des droits de l’homme sont le français et l’anglais. La présente traduction a été effectuée avec le soutien du Fonds fiduciaire pour les droits de l’homme du Conseil de l’Europe (/humanrightstrustfund). Elle ne lie pas la Cour, et celle-ci décline toute responsabilité quant à sa qualité. Elle peut être téléchargée à partir de HUDOC, la base de jurisprudence de la Cour européenne des droits de l’homme (), ou de toute autre base de données à laquelle HUDOC l’a communiquée. Elle peut être reproduite à des fins non commerciales, sous réserve que le titre de l’affaire soit cité en entier et s’accompagne de l’indication de copyright ci-dessus ainsi que de la référence au Fonds fiduciaire pour les droits de l’homme. Toute personne souhaitant se servir de tout ou partie de la présente traduction à des fins commerciales est invitée à le signaler à l’adresse suivante : publishing@.
Full & Egal Universal Law Academy