© Совет на Европа/ Европски суд за човекови права, 2015. Овој превод е изработен со поддршка на Human Rights Trust Fund на Советот на Европа (/humanrightstrustfund). Преводот не е обврзувачки за Судот. За понатамошни информации видете ја целосната назнака за авторски права на крајот на овој документ.
© Council of Europe/European Court of Human Rights, 2015. This translation was commissioned with the support of the Human Rights Trust Fund of the Council of Europe (/humanrightstrustfund). It does not bind the Court. For further information see the full copyright indication at the end of this document.
© Conseil de l’Europe/Cour européenne des droits de l’homme, 2015. La présente traduction a été effectuée avec le soutien du Fonds fiduciaire pour les droits de l’homme du Conseil de l’Europe (/humanrightstrustfund). Elle ne lie pas la Cour. Pour plus de renseignements veuillez lire l’indication de copyright/droits d’auteur à la fin du présent document.
Информативна белешка од судската пракса на Судот бр. 180
Декември 2014 г.
Х. и Ј. против Холандија (одл.) - 978/09 и 992/09
Одлука 13.11.2014 [Секција III]
Член 6
Кривични постапки
Член 6-1
Правичен судски претрес
Искористување на изјави дадени во доверба во постапка за барање азил во постапка на кривичното гонење за тортура: недопуштено
Факти – Жалителите, авганистански државјани, биле високи офицери на поранешната воена разузнавачка служба на комунистичкиот режим (KhAD/WAD). Тие побарале азил во Холандија набрзо по падот на режимот. Во текот на постапката за азил од нив се барало да ја кажат вистината за причините зошто барале азил, вклучително и нивната работа во KhAD/WAD. Нивните барања на азил биле одбиени но не биле депортирани бидејќи постоел ризик да бидат подложени на постапување во Авганистан кое било пропишано во членот 3 од Конвенцијата Меѓутоа биле обвинети за делата коишто ги извршиле таму. Обајцата мажи биле осудени за воени злосторства. Х. бил осуден и за соучество во мачење.
Во своите жалби до Европскиот Суд, жалителите се жалеле согласно членот 6 § 1 од Конвенцијата дека биле осудени врз основа на инкриминирачки изјави коишто ги дале во текот на постапката за азил со принуда и со ветување за доверливост, и дека биле соочени со своите изјави во текот на кривичната истрага.
Право - Член 6 § 1: Иако не им бил доделен бегалски статус ниеден од жалителите не бил депортиран или протеран. Наместо тоа им било дозволено да останат во Холандија и на тој начин да уживаат во заштитата на холандската држава de facto. И Холандија и Авганистан биле потписнички на Конвенцијата против мачење и друго сурово, нечовечно или понижувачко постапување или казнување од 1984 г. и на Женевската конвенција (IV) од 1949 г. поврзана со Конвенциите за заштитата на цивилите за време на војна. Согласно начелото aut dedere aut iudicare* што е дел од овие конвенции, не било само право туку и обврска на Холандија да ги гони жалителите за сите дела на мачење кои можеби ги извршиле на други места.
Што се однесува до користењето на изјавите дадени од жалителите во постапките за азил во кривичните постапки, жалителите влегле во Холандија по сопствена волја и побарале нејзина заштита. За таа цел од нив се барало да ги задоволат холандските власти дека стравот од прогон за кој се изјасниле дека го чувствувале бил добро заснован. Бидејќи кај нив бил товарот на докажување, немало ништо несоодветно во барањето на Владата да ѝ ја кажат целата вистина. Сугерирањето дека нивните изјави пред имиграциските власти биле изнудени оттука било неосновано.
Ветувањето за доверливост на постапката за азил имало за цел да им гарантира дека нема да се случи изјавите на барателите на азил да им станат достапни на органите или лицата од кои треба да бидат заштитени. Од друга страна примената на начелото на доверливост при обработката на барањата за азил не требала да дозволи да ги штитат виновните од заслужената казна. Последователно откако изјавите на жалителите биле во рацете на Владата заменикот министер не бил спречен од членот 6 од Конвенцијата да му ги префрли на јавното обвинителство, уште едно тело подредено на Владата, за да ги искористи во рамките на својата надлежност.
Конечно, фактот дека жалителите биле соочени за време на кривичната истрага со изјавите што ги дале за време на постапките за азил немал никаква врска со правичноста на кривичната постапка. Жалителите биле сослушани откако биле запознаени со своите права и го уживале правото да молчат и ниеден од жалителите никогаш не признал дека биле вклучени во мачење или некое друго злосторство било за време на постапката за азил или во текот на привичната постапка. Затоа не се работело за случај каде што биле поттикнати да дадат признание кое потоа било искористено како основа за нивното осудување (спореди Gäfgen v. Germany [GC], 22978/05, 1 June 2010, Информативна белешка 131).
Заклучок: недопуштена (евидентно неоснована).
* Услов државите или да ги екстрадираат или самите да ги гонат лицата осомничени за сериозни кривични дела како што се тортура или воени злосторства извршени надвор од нивната јурисдикција.
© Совет на Европа / Европски суд за човекови права
Ова резиме на Регистратурата не го обврзува Судот.
На овој линк може да се најдат Информативни белешки од судската пракса
© Совет на Европа/Европски суд за човекови права 2015
Официјални јазици на Европскиот суд за човекови права се англискиот и францускиот. Овој превод е изработен со поддршка на Human Rights Trust Fund на Советот на Европа (/humanrightstrustfund). Преводот не е обврзувачки за Судот, ниту Судот презема било каква одговорност за неговиот квалитет. Преводот може да се префрли од HUDOC базата на податоци за судската пракса на Европскиот суд за човекови права () или од други бази на податоци со кои Судот го споделил. Може да биде репродуциран за некомерцијални цели под услов да се наведе потполниот наслов на предметот заедно со горната назнака за авторски права и споменувањето на Human Rights Trust Fund. Ако постои намера да се употреби некој дел од овој превод за комерцијални цели, Ве молиме контактирајте ги publishing@.
© Council of Europe/European Court of Human Rights, 2015.
The official languages of the European Court of Human Rights are English and French. This translation was commissioned with the support of the Human Rights Trust Fund of the Council of Europe (/humanrightstrustfund). It does not bind the Court, nor does the Court take any responsibility for the quality thereof. It may be downloaded from the HUDOC case-law database of the European Court of Human Rights () or from any other database with which the Court has shared it. It may be reproduced for non-commercial purposes on condition that the full title of the case is cited, together with the above copyright indication and reference to the Human Rights Trust Fund. If it is intended to use any part of this translation for commercial purposes, please contact publishing@.
© Conseil de l’Europe/Cour européenne des droits de l’homme, 2015.
Les langues officielles de la Cour européenne des droits de l’homme sont le français et l’anglais. La présente traduction a été effectuée avec le soutien du Fonds fiduciaire pour les droits de l’homme du Conseil de l’Europe (/humanrightstrustfund). Elle ne lie pas la Cour, et celle-ci décline toute responsabilité quant à sa qualité. Elle peut être téléchargée à partir de HUDOC, la base de jurisprudence de la Cour européenne des droits de l’homme (), ou de toute autre base de données à laquelle HUDOC l’a communiquée. Elle peut être reproduite à des fins non commerciales, sous réserve que le titre de l’affaire soit cité en entier et s’accompagne de l’indication de copyright ci-dessus ainsi que de la référence au Fonds fiduciaire pour les droits de l’homme. Toute personne souhaitant se servir de tout ou partie de la présente traduction à des fins commerciales est invitée à le signaler à l’adresse suivante : publishing@.
Full & Egal Universal Law Academy