© Savet Evrope/Evropski sud za ljudska prava, 2012. Ovaj prevod je realizovan uz podršku Trast fonda za ljudska prava Saveta Evrope (/humanrightstrustfund). On ne obavezuje Sud. Ako su Vam potrebne dodatne informacije, pogledajte detaljnu naznaku o autorskim pravima na kraju ovog dokumenta.
© Council of Europe/European Court of Human Rights, 2012. This translation was commissioned with the support of the Human Rights Trust Fund (/humanrightstrustfund). It does not bind the Court. For further information see the full copyright indication at the end of this document.
© Conseil de l’Europe/Cour européenne des droits de l’homme, 2012. La présente traduction a été effectuée avec le soutien du Fonds fiduciaire pour les droits de l’homme du Conseil de l’Europe (/humanrightstrustfund). Elle ne lie pas la Cour. Pour plus de renseignements veuillez lire l’indication de copyright/droits d’auteur a la fin du présent document.
Evropski sud za ljudska prava
Sažetak iz sudske prakse br. 153
Jun 2012.
Centro Europa 7 S.r.l. i Di Stefano protiv Italije [GC] - predstavka br. 38433/09
Presuda od 7. juna 2012. [GC]
Član 10. Konvencije
Pozitivne obaveze
Član 10. stav 1.
Sloboda saopštavanja informacija
Nedodeljivanje frekvencije ovlašćenom emiteru televizijskog programa: kršenje prava po Konvenciji
Činjenice – Predstavku su podneli jedno preduzeće i njegov zakoniti zastupnik. U julu 1999. italijanski organi vlasti dodelili su preduzeću koje je podnosilac predstavke dozvolu za nacionalno emitovanje televizijskog programa, ovlastivši ga da postavi analognu televizijsku mrežu koja će obuhvatiti 80 procenata državne teritorije i da tom mrežom upravlja. Kada je reč o dodeli frekvencije, izdavaoci dozvole su se pozvali na plan dodele nacionalnih frekvencija iz 1998, ističući da preduzeće koje je podnosilac predstavke treba da uskladi svoju aparaturu sa zahtevima postavljenim u „planu dodele” u roku od 24 meseca, kao i da treba da se povinuje „programu prilagođavanja” koji je sačinilo regulatorno telo za komunikacije. Od 2000. godine preduzeće koje je podnosilac predstavke u nekoliko navrata se obraćalo upravnim sudovima, žaleći se zbog toga što mu još nije dodeljena nijedna frekvencija za emitovanje programa. U maju 2008. godine Državni savet (Consiglio di Stato) naložio je vladi da reši zahtev za dodelu frekvencija. U januaru 2009. godine Državni savet je takođe naložio nadležnom ministarstvu da preduzeću koje je podnelo predstavku isplati oko milion evra na ime naknade, izračunate na osnovu legitimnih očekivanja od frekvencija koje je trebalo da mu budu dodeljene.
Pravo – Član 10. Konvencije: Usled toga što mu organi vlasti nisu dodelili frekvenciju, preduzeće koje je podnelo predstavku nije ni na koji praktičan način moglo da iskoristi dozvolu koja mu je izdata zato što je svaki vid aktivnosti za koji je ono formalno bilo ovlašćeno de facto bilo nemoguće sprovesti tokom gotovo deset godina. Usled toga, tu se radilo o mešanju u pravo preduzeća koje je podnelo predstavku da saopštava informacije i ideje. Pored toga, pošto mu je bila dodeljena dozvola za emitovanje programa, preduzeće je moglo razumno da očekuje da će vlast, u roku od 24 meseca, usvojiti instrumente potrebne za uređenje tih aktivnosti, pod uslovom da samo preduzeće poboljša i osavremeni svoju tehničku opremu. Međutim, plan za dodelu frekvencija nije sproveden u delo sve do decembra 2008. i preduzeće koje je podnelo predstavku dobilo je samo jedan kanal za emitovanje svog programa, i to tako da je ta dozvola stupila na snagu tek krajem ju
