© Savet Evrope/Evropski sud za ljudska prava 2014. Ovaj prevod je nastao uz podršku Fiducijarnog fonda za ljudska prava Saveta Evrope (/humanrightstrustfund). Tekst prevoda ne obavezuje Sud. Za sve dodatne informacije pročitajte ceo tekst obaveštenja o autorskom pravu na kraju ovog dokumenta.

© Council of Europe/European Court of Human Rights, 2014. This translation was commissioned with the support of the Human Rights Trust Fund of the Council of Europe (/humanrightstrustfund). It does not bind the Court. For further information see the full copyright indication at the end of this document.

© Conseil de l’Europe Cour européenne des droits de l’homme, 2014. La présente traduction a été effectuée avec le soutien du Fonds fiduciaire pour les droits de l’homme du Conseil de l’Europe (/humanrightstrustfund). Elle ne lie pas la Cour. Pour plus de renseignements veuillez lire l’indication de copyright/droits d’auteur à la fin du présent document.

VELIKO VEĆE

PREDMET VALLIANATOS I OSTALI PROTIV GRČKE

(Predstavke br. 29381/09 i 32684/09)

PRESUDA

[Izvodi]

STRAZBUR

7. novembar 2013.

Ova presuda je pravosnažna, ali može podlegati redaktorskim izmenama.

U predmetu Vallianatos (Valianatos) i ostali protiv Grčke,

Evropski sud za ljudska prava (Veliko veće), zasedajući kao Veliko veće u čijem su sastavu bili:

Dean Spielmann (Din Špilman), predsednik,
Josep Casadevall (Žozep Kazadeval),
Guido Raimondi (Gvido Rajmondi),
Ineta Ziemele (Ineta Zjemele),
Mark Villiger (Mark Filiger),
Isabelle Berro-Lefèvre (Izabel Bero-Lefevr),
Peer Lorenzen (Per Lorencen),
Danutė Jočienė(Danute Jočiene),
Mirjana Lazarova Trajkovska,
Ledi Bianku (Ledi Bjanku),
Angelika Nußberger (Angelika Nusberger),
Julia Laffranque (Julija Lafrank),
Paulo Pinto de Albuquerque (Paulo Pinto de Albukerke),
Linos-Alexander Sicilianos (Linos-Aleksander Sicilianos),
Erik Møse (Erik Mese),
André Potocki (Andre Potocki),
Aleš Pejchal (Aleš Pejhal), sudije
i Michael O’Boyle (Majkl O’Bojl), zamenik sekretara Suda,

Posle rasprave vođene iza zatvorenih vrata 16. januara i 11. septembra 2013. godine,

Izriče sledeću presudu, usvojenu poslednjeg pomenutog dana:

POSTUPAK

1. Predmet je formiran na osnovu dveju predstavki (br. 29381/09 i 32684/09) koje su protiv Republike Grčke podnete Evropskom sudu za ljudska prava po osnovu člana 34. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (u daljem tekstu: Konvencija) 6, odnosno 25. maja 2009. godine. Prvu predstavku (br. 29381/09) podnela su dvojica grčkih državljana Grigoris Vallianatos i Nikolaos Mylonas (Milonas), koji su rođeni 1956, odnosno 1958. godine, i druge predstavke (br. 32684/09) koju je podnelo šest državljana Grčke, C. S., E. D., K. T., M. P., A. H. i D. N., kao i udruženje Synthessi (Sintesi) – Udruženje za informisanje, uzdizanje nivoa svesti i istraživanje, pravno lice sa sedištem u Atini.

2. Podnosioce predstavke br. 29381/09 zastupao je Grčki helsinški monitor, nevladina organizacija sa sedištem u Atini, u predgrađu Glika Nera. Podnosioce predstavke br. 32684/09 zastupali su g. N. Alivizatos i g. E. Mallios (Malios), advokati iz Atine. Državu Grčku predstavljale su zamenice zastupnika gđa A. Grigoriou (Grigoriu) i gđa G. Papadaki, savetnice u Državnom pravnom savetu, kao i g. D. Kalogiros, pomoćnik za pravna pitanja u Državnom pravnom savetu.

3. Podnosioci predstavke su pre svega tvrdili, pozivajući se na član 8. sagledan u vezi sa članom 14, da je time što su „građanske zajednice” koje su uvedene novousvojenim Zakonom br. 3719/2008 predviđene samo za parove koje čine punoletna lica suprotnog pola, prekršeno njihovo pravo na poštovanje njihovog porodičnog i privatnog života i to predstavlja neopravdanu diskriminaciju između parova različitog i parova istog pola, nauštrb ovih potonjih.

4. Predstavke su dodeljene Prvom odeljenju Suda (pravilo 52. stav 1. Poslovnika Suda). To odeljenje je 3. februara 2011. odlučilo da tuženu državu obavesti o predstavci. Takođe je odlučilo da u isto vreme donese odluku o prihvatljivosti i suštini predstavke (član 29. stav 1. Konvencije). Konačno, vršilac dužnosti predsednika Veća je odobrio zahtev za anonimnost koji je podnelo prvih šest podnosilaca predstavke br. 32684/09 (pravilo 47. stav 3. Poslovnika Suda).

5. Veće u čijem su sastavu bili Nina Vajić, Peer Lorenzen, Elisabeth Steiner (Elizabet Štajner), Mirjana Lazarova Trajkovska, Julia Laffranque, Linos-Alexandre Sicilianos i Erik Møse, sudije, i Søren Nielsen (Seren Nilsen), sekretar Veća, 11. septembra 2012. ustupilo je nadležnost Velikom veću, a nijedna stranka se tome nije usprotivila, pošto su prethodno sve bile konsultovane (član 30. Konvencije i pravilo 72. Poslovnika Suda). Sastav Velikog veća utvrđen je u skladu sa odredbama člana 26. stavovi 4. i 5. Konvencije i pravila 24. Poslovnika Suda.

6. I podnosioci predstavke i Država dostavili su pismene napomene o prihvatljivosti i suštini predstavki (pravilo 59. stav 1. Poslovnika suda). Pored toga, dobijeni su i komentari trećeg lica koje su uputili Centar za savetovanje o individualnim pravima u Evropi (Centre for Advice on Individual Rights in Europe – Centar AIRE), Međunarodna komisija pravnika (International Commission of Jurists – ICJ), Međunarodna federacija za ljudska prava (Fédération internationale des Ligues des Droits de l’Homme – FIDH) i Evropska regija međunarodnih udruženja koja okupljaju lezbijske, gej, biseksualne, transrodne i interseks osobe (European Region of the International Lesbian, Gay, Bisexual, Trans and Intersex Association – ILGA-Europe) koji su se uz dozvolu predsednika umešali u pismeni postupak (član 36. stav 2. Konvencije i pravilo 44. stav 3. Poslovnika Suda).

7. Ročište, koje je bilo otvoreno za javnost, održano je u sedištu Suda u Strazburu 16. januara 2013. (pravilo 59. stav 3. Poslovnika Suda).

Pred Sudom su se pojavili:

(a) za tuženu državu
gđa A. Grigoriou, savetnk, Državni pravni savet,
g.D. Kalogiris, pomoćnik za pravna pitanja, Državni pravni savet,             
gđaM. Germani, pomoćnik za pravna pitanja, Državni pravni savet,
zamenici zastupnika;

(b) za podnosioce predstavki
gđaC. Mécary (Mecari), advokat,
g.N. Alivizatos, advokat,savetnici,
g.P. Dimitras,
g.E. Mallios (Malios), advokat,savetnici.

Sudu su se neposredno obratili gđa Germani, gđa Mécary i g. Alivizatos.

ČINJENICE

I. OKOLNOSTI PREDMETA

8. Podnosioci predstavke br. 29381/09 žive zajedno kao par u Atini. Kada je reč o predstavci br. 32684/09, prvi i drugi podnosilac, odnosno treći i četvrti podnosilac već dugo žive zajedno kao parovi u Atini. Peti i šesti podnosilac predstavke čine par koji ne živi zajedno iz profesionalnih i socijalnih razloga. Kao što se može videti iz bankovnih izveštaja, šesti podnosilac predstavke uplaćuje doprinose za socijalno osiguranje petom podnosiocu predstavke. Sedmi podnosilac predstavke je neprofitno udruženje čiji ciljevi obuhvataju pružanje psihološke i moralne podrške licima homoseksualne orijentacije.

9. U Grčkoj je 26. novembra 2008. godine stupio na snagu Zakon br. 3719/2008, pod nazivom Reforme na planu porodice, dece i društva. U tom zakonu se prvi put u Grčkoj pojavljuje odredba koja omogućava zvanični oblik partnerstva u vidu „građanske zajednice” (σύμφωνο συμβίωσης), a ne braka. Saglasno članu 1. tog zakona, „građansku zajednicu” mogu činiti samo dva punoletna lica suprotnog pola.

10. Saglasno zvaničnom komentaru sa objašnjenjima Zakona br. 3719/2008, uvođenje „građanske zajednice” odrazilo je društvenu realnost, to jest postojanje zajedničkog života i bez braka, čime je licima o kojima je reč dozvoljeno da svoj odnos registruju u jednom znatno fleksibilnijem pravnom okviru nego što je onaj koji pruža brak. U Komentaru Zakona dodaje se da se tokom vremena povećao broj dece koja su u Grčkoj rođena nevenčanim parovima koji žive u de facto partnerskim zajednicama, tako da je u tom trenutku oko pet posto sve dece rođene u zemlji zapravo rođeno u takvim „građanskim zajednicama”. Pored toga, u Komentaru Zakona se ističe da su se ključna pitanja na koja je zakonodavac morao da odgovori odnosila na položaj žene koja je ostajala bez ikakve podrške posle dugog perioda života u vanbračnoj zajednici, kao i, uopšteno gledano, na pojavu porodica sa samohranim roditeljima. Međutim, u Komentaru Zakona je istaknuto da je status verski zasnovanog braka i dalje ostao bez premca i da takva zajednica, pored „građanske zajednice”, predstavlja najbolju opciju za parove koji žele da zasnuju porodicu uz maksimalne mere pravne, finansijske i socijalne zaštite. U Komentaru Zakona takođe je ukazano na član 8. Konvencije, kojim se štite vanbračne zajednice sa stanovišta prava na poštovanje privatnog i porodičnog života i primećeno je da je izvestan broj evropskih zemalja obezbedio pravno priznanje nekom obliku registrovanog partnerskog odnosa za parove različitog pola ili za istopolne parove. Bez ulaženja u dalja objašnjenja, u komentaru se navodi da su „građanske zajednice” rezervisane za punoletne pripadnike različitog pola. Zaključeno je da takve zajednice predstavljaju nov oblik partnerstva, a ne neku vrstu „fleksibilnog braka”. U Komentaru Zakona zaključeno je da institucija braka neće biti oslabljena novim zakonom budući da je ona uređena drugačijim nizom pravila.

11. Uvođenju Zakona br. 3719/2008. u Grčkoj prethodila je vrlo živa javna diskusija. Grčka crkva se zvanično izjasnila protiv tog zakona. U saopštenju za štampu Svetog sinoda od 17. marta 2008. godine „građanske zajednice” su opisane kao „prostitucija”. Ministar pravde se u međuvremenu obratio nadležnom parlamentarnom odboru sledećim rečima:

„Mi verujemo da ne treba da preduzmemo nikakav dalji korak. Ovde ne treba uključiti istopolne parove. Uvereni smo da zahtevi i potrebe grčkog društva ne opravdavaju preduzimanje daljih koraka u odnosu na ovaj korak. U svojoj ulozi zakonopisca vladajuća politička stranka odgovara narodu Grčke. Narod Grčke ima vlastita uverenja i vodio je raspravu o ovom pitanju; čvrsto verujem da je upravo ovo put kojim treba ići dalje.”

12. Nacionalna komisija za ljudska prava se u svojim komentarima Zakona od 14. jula 2008. godine upravo pozvala na pojam porodičnog života, čiji sadržaj nije statičan, već se razvija saglasno društvenim običajima (vidi dole, stavovi 21–24).

13. Naučni savet Parlamenta (Επιστημονικό Συμβούλιο) grčkog parlamenta, konsultativno telo koje podnosi izveštaje predsedniku parlamenta, pripremio je svoj izveštaj o tom zakonu i podneo ga 4. novembra 2008. godine. U tom izveštaju se posebno ističe, uz pozivanje na sudsku praksu Evropskog suda, da zaštita seksualne orijentacije spada u polje dejstva člana 14. Konvencije, kao i da se pojam „porodice” ne svodi isključivo na odnose između pojedinaca u sklopu institucije braka, već on, šire gledano, može da obuhvati i druge vanbračne veze koje se de facto svode na porodični život (strana 2 tog izveštaja).

14. Tokom parlamentarne debate koja je 11. novembra 2008. vođena o „građanskim zajednicama” ministar pravde je saopštio samo to da „današnje društvo još nije spremno da prihvati kohabitaciju (zajednički život) homoseksualnih parova”. Nekoliko govornika tom prilikom je istaklo da će Grčka isključenjem istopolnih parova prekršiti svoje međunarodne obaveze i, pre svega, članove 8. i 14. Konvencije.

15. Nacionalna komisija za ljudska prava je 27. septembra 2010. uputila pismo ministru pravde iznova naglašavajući svoj stav o diskriminatornoj prirodi Zakona br. 3719/2008. U tom pismu Komisija je preporučila da se u Nacrtu zakona polje dejstva „građanske zajednice” proširi tako da obuhvati i homoseksualne parove.

II. MERODAVNO UNUTRAŠNJE I MEĐUNARODNO PRAVO I PRAKSA

...

PRAVO

...

II. NAVODNO KRŠENJE ČLANA 14. SAGLEDANOG ZAJEDNO SA ČLANOM 8. KONVENCIJE

36. Podnosioci predstavki tvrdili su da je njihovo pravo na poštovanje njihovog privatnog i porodičnog života prekršeno činjenicom da su „građanske zajednice” koje su uvedene Zakonom br. 3719/2008 bile koncipirane tako da ih mogu činiti samo parovi punoletnih lica različitog pola, što predstavlja neopravdanu diskriminaciju, tj. različito postupanje prema parovima različitog pola i parovima istog pola na štetu ovih potonjih. Oni su se pozvali na član 14. sagledan zajedno sa članom 8. Konvencije. Te odredbe glase kako sledi:

„Član 14.

Uživanje prava i sloboda predviđenih u ovoj konvenciji obezbeđuje se bez diskriminacije po bilo kom osnovu, kao što su pol, rasa, boja kože, jezik, veroispovest, političko ili drugo mišljenje, nacionalno ili socijalno poreklo, veza s nekom nacionalnom manjinom, imovno stanje, rođenje ili drugi status.”

„Član 8.

1. Svako ima pravo na poštovanje svog privatnog i porodičnog života [i] doma...

2. Javne vlasti neće se mešati u vršenje ovog prava sem ako to nije u skladu sa zakonom i neophodno u demokratskom društvu u interesu nacionalne bezbednosti, javne bezbednosti ili ekonomske dobrobiti zemlje, radi sprečavanja nereda ili kriminala, zaštite zdravlja ili morala, ili radi zaštite prava i sloboda drugih.”

A. Prihvatljivost

...

B. Suština stvari

1. Podnesci stranaka

(a) Podnosioci predstavki

60. Podnosioci predstavki pozvali su se na presudu u predmetu Schalk and Kopf v. Austria (Šalk, Kopf) (br. 30141/04, ECHR 2010), u kojoj je Sud priznao da odnos istopolnog para koji živi zajedno u stabilnom de facto partnerskom odnosu spada u obim pojma „porodičnog života”. Oni su izneli stanovište da, iako zakonodavstvo evropskih zemalja o tom pitanju nije potpuno jednoobrazno, ipak postoji tendencija ka pravnom priznanju istopolnih parova. Podnosioci predstavki su primetili da je, prema njihovim saznanjima, Grčka dosad jedina evropska zemlja koja je uvela zakonsku alternativu braku, a ta zakonska alternativa odnosi se isključivo na parove koje čine lica suprotnog pola. Drugačije rečeno, Grčka je jedina zemlja koja je uvela zakon kojim se uređuje jedan oblik građanske zajednice, a da se, u isto vreme, istim tim zakonom iz polja dejstva novih propisa isključuju istopolni, tj. homoseksualni parovi. Na taj način je Grčka odlučila da jasno i radikalno ne drži korak s normama drugih evropskih zemalja u tom smislu. Podnosioci predstavki tvrdili su da želja za očuvanje veza tradicionalne heteroseksualne porodice ne može pružiti suštinski osnov za opravdanje toga što se drugačije postupa prema istopolnim parovima. Umesto da preduzme pozitivne korake da bi prevazišla predrasude prema pripadnicima gej i lezbijske populacije u grčkom društvu, tužena država je tu predrasudu dodatno osnažila kada je donela Zakon br 3719/2008, a da njime nije obuhvatila homoseksualne parove. Po mišljenju podnosilaca predstavki, zakon o kome je reč zapravo izriče negativan moralni sud o homoseksualnosti budući da odražava neopravdane rezerve, čak, kako su podnosioci predstavki sugerisali, neprijateljstvo prema homoseksualnim parovima. Odlučivši da napravi iskorak u odnosu na bračnu zajednicu kao jedini formalni osnov porodičnog života, zakonodavno telo je ispoljilo očigledno prenebregavanje istopolnih parova kada ih je isključilo iz polja dejstva Zakona br. 3719/2008.

61. Konačno, podnosioci predstavke ne mogu da prihvate argument Države o tome da je cilj zakonodavca bila zaštita dece rođene u vanbračnim zajednicama čiji pripadnici žive u de facto partnerskom odnosu. Po mišljenju podnosilaca predstavki, jasno je da je zakon o kome je reč koncipiran tako da uredi položaj parova koji ne žele da se venčaju, bez obzira na to da li žele ili ne žele da imaju decu. Samim tim, podnosioci predstavke smatraju da nije postojalo nijedno objektivno ni razumno opravdanje za to da budu isključeni iz polja dejstva tog zakona, te je zakon o kome je reč, sa svih tih razloga, diskriminatoran.

(b) Država

62. Država je primetila da, kada je reč o legitimnim ciljevima kojima se teži Zakonom br. 3719/2008, zakonodavne norme o „građanskim zajednicama” treba tumačiti kao niz odredaba kojima se roditeljima omogućava da svoju biološku decu odgajaju na takav način da otac snosi ravnopravan deo roditeljske odgovornosti, a da par pritom nije u obavezi da stupi u brak. „Građanske zajednice” stoga znače da, kada žena ostane u drugom stanju, par više ne mora da se venča iz straha da neće, ako se ne bude venčao, imati pravni odnos koji želi za svoje dete jer će dete, bilo ono devojčica ili dečak, biti tretirano kao vanbračno. Samim tim, grčki zakonodavac je, time što je ozakonio „građansku zajednicu” pokazao da je u isti mah i tradicionalista i modernista po svom načinu razmišljanja. Donošenjem Zakona br. 3719/2008, zakonodavno telo je nastojalo da osnaži institucije braka i porodice u tradicionalnom smislu, budući da se na taj način odluka o stupanju u brak može doneti bez obzira na perspektivu rađanja deteta i isključivo na temelju uzajamne posvećenosti i obaveze koje jedno drugome daju dva pojedinca različitog pola, nesputana spoljašnjim ograničenjima.

63. Država je pored toga navela da je cilj Zakona br. 3719/2008 bilo to da se uredi postojeća društvena pojava, pojava nevenčanih parova različitog pola koji imaju decu. U tom smislu, grčko pravo se razlikuje od zakonodavstava drugih evropskih zemalja kojima je uređeno pitanje „građanskih zajednica”. Grčki zakonodavac je izričito naveo u zvaničnom Komentaru Zakona sa objašnjenjima da on ne nastoji da uredi sve oblike de facto partnerstva, već prvenstveno nastoji da zaštiti decu koju u takvim partnerskim zajednicama rađaju parovi različitog pola, kao i same roditelje koji ne žele da stupe u brak. Po mišljenju Države, celokupna struktura Zakona i sadržaj njegovih odredaba koncipirani su da bi odrazili upravo takvo stanovište. Sledstveno tome, za uvođenje „građanske zajednice” homoseksualnih parova bio bi potreban drugi set pravila kojima bi se uređivala situacija analogna onoj situaciji u kojoj se nalaze parovi različitog pola, ali nije istovetna s njihovom situacijom.

64. Država je saopštila da je, pre no što je donet Zakon br. 3719/2008, unutrašnje pravo pružalo ograničeno priznanje parovima različitog pola koji žive zajedno u vanbračnoj zajednici. Tako se konkretno u članu 1444. Građanskog zakonika pominju „de facto partnerstva”. Saglasno toj odredbi, razvedena lica koja ponovo stupe u brak ili žive u de facto partnerskoj zajednici gube pravo na plaćanje alimentacije. Ta de facto partnerstva pominju se i u članovima 1456. i 1457. Građanskog zakonika, u vezi s potpomognutom, veštačkom oplodnjom. U članu 1456. utvrđeno je da, ako neudata žena traži primenu tehnike potpomognute, veštačke oplodnje, muškarac s kojim ona živi u de facto partnerskoj zajednici mora dati svoj pristanak pred notarom. U članu 1457. utvrđuju se uslovi u kojima je „veštačka oplodnja [dopuštena] posle smrti muža neke žene ili muškarca s kojim je živela u de facto partnerskoj zajednici”.

65. Država je iznela stanovište da bi Sud kada bude ispitivao usklađenost člana 1. Zakona br. 3719/2008 sa članovima 8. i 14. Konvencije i, pre svega, kada bude procenjivao srazmernost mešanja o kome je reč, trebalo da uzme u obzir ukupan kontekst slučaja i svih odredaba gore pomenutog zakona kojima se uređuje pitanje „građanskih zajednica”. Država je pre svega pozvala Sud da napravi jasnu distinkciju između podnosilaca predstavke koji žive u partnerskoj zajednici i onih koji u takvoj zajednici ne žive. Kada je reč o onima prvima, njihove predstavke treba razmatrati sa stanovišta prava na „porodični život”; kada je reč o potonjima, u njihovom slučaju može se primeniti pojam „privatnog života”.

66. Država je potom prešla na analizu prava i obaveza koje proističu iz „građanskih zajednica” i zaključila da imovinski i lični status podnosilaca predstavke ni na koji način ne trpe zbog toga što su oni isključeni iz polja dejstva zakonskih odredaba o „građanskim zajednicama”. Kada je reč o imovinskim pitanjima, Država je ponovila svoje argumente koji su se odnosili na pitanje prihvatljivosti predstavki sa stanovišta ratione personae. Država je pritom primetila da „građanske zajednice” ne proizvode nikakve automatske niti obavezujuće posledice po imovinski status partnera. Što se tiče pitanja socijalnog osiguranja, homoseksualni parovi su u identičnom položaju kao i heteroseksualni parovi koji su odlučili da stupe u takvu zajednicu. Kada je reč o pitanjima izdržavanja i nasleđivanja, ona se za istopolne parove mogu urediti i bez toga da budu obuhvaćeni odredbama o „građanskim zajednicama”, na temelju sklopljenog ugovora.

67. Što se tiče lične situacije podnosilaca predstavke, Država je zastupala stanovište da biološka razlika između heteroseksualnih i homoseksualnih parova, koja se ogleda u tome što ovi drugi ne mogu zajedno imati biološku decu, opravdava ograničavanje „građanskih zajednica” na heteroseksualne parove. Država se tu pre svega pozvala na članove 9. i 10. Zakona br. 3719/2008, kojima je ocu deteta rođenog van braka omogućeno da utvrdi očinstvo i bude uključen u odgajanje deteta, a da pritom ne mora da bude u braku s detinjom majkom. Samim tim, brak i priznanje očinstva od suda ili samog oca više nisu isključivi način za utvrđivanje očinstva. Država je naglasila da predmet odredaba o kojima je reč predstavlja „samu suštinu” Zakona o građanskim zajednicama i po definiciji se može primeniti samo na hateroseksualne parove. Na osnovu tog argumenta, Država je stala na stanovište da u ovom slučaju Sud nikako ne može ustanoviti da su prekršeni člano